Аутор: Драгољуб Стевановић
16.02.2026 у 09:28
Пут др Зорана Вацића ка историји медицине није био унапред испланиран, већ се развијао из радозналости према професији којој припада. Као студент пете године Стоматолошког факултета у Београду, на вежбама из максилофацијалне хирургије, сусрео се с др Браном Димитријевићем – професором који је, поред лекарског позива, носио и снажан књижевни дар. Димитријевић није био само стоматолог, већ признати писац, приповедач и романсијер, аутор бројних телевизијских и радио-драма. Такав спој науке и културе оставио је трајан траг и на младог Вацића. С Браном, својим тадашњим асистентом, задржао је добре односе и по окончању студија, раних осамдесетих година. Наше бање отргао од заборава Почетком 2009. године професор Брана га је обавестио да се обнавља рад Секције за историју Српског лекарск
28.12.2025 у 12:54
У модерном животу, испуњеном обавезама и стресом, све је више људи који траже начине да се опусте, ослободе напетости и повежу са сопственом креативношћу. Један од најинспиративнијих начина за то је рад с глином. Атељеи као што је београдска „Окретница” пружају управо ту прилику – простор у којем се психологија, уметност и ручни рад спајају у јединствено искуство. „Док ви месите глину, глина меси вас”, поручују у атељеу. Процес обликовања глине није само техника – он је начин да се опустите, успорите, фокусирате на покрет и повежете са сопственим телом. Уз то, полазници стварају шољице, чиније, тањире, фигуре или декоративне елементе, који касније могу красити полицу или зид у дневној соби. Свако дело је непоновљиво и оригинално, а уз керамику ентеријеру се даје јединствен стил и топлин
28.12.2025 у 07:09
Долина Пчиње, на самом југу Србије, један је од оних предела који делују тихо и ненаметљиво – све док не схватите колико је у њему живота. Овде се, како кажу стручњаци, снажно осећа утицај медитеранске климе, што је створило услове да у овом крају опстану врсте биљака и животиња карактеристичне више за море, него за брда и шуме Србије. Управо тај спој климе, рељефа и географског положаја учинио је Пчињу једним од најбогатијих центара биодиверзитета у Србији, објашњава Марија Симић из Завода за заштиту природе Србије. Афричка кукавица Да би се све то сачувало и боље разумело, недавно је објављена и монографија о Предeлу изузетних одлика „Долина Пчиње”. Идеја је да се на једном месту саберу искуства заштите и управљања овим подручјем, али и да се читаоцу приближи дух краја. Посе
27.12.2025 у 17:45
Још од почетка новембра сајтови и продавнице су почели да најављују празничне припреме. Огласи позивају купце да се спреме за Нову годину, а полице се пуне Деда Мразевима, новогодишњим вилењацима, патуљцима, па чак и Крцком Орашчићем, који је у последњих неколико година постао један од познатијих новогодишњих симбола. Савремени културни токови не заобилазе ниједно уметничко дело, a посебно не бајке. Када завлада празнична еуфорија, на сваком кораку се сусрећемо са сада већ легендарним дрвеним лутком који је у ствари крцкалица за орахе – а у бајци претвара се у принца – Крцка Орашчића. Из бајки на рафове продавница „Вилењаци и Крцко Орашчић све су више присутни последњих година. Деци је то лепо, јер им улива слику о лепоти празника, мирноћи и чаролијама”, објашњава етнолог др Вес
21.12.2025 у 08:03
Прошло је већ тридесет година од великог тријумфа наше репрезентације у Атини 1995. После дугих година санкција и изолације, та златна медаља вратила је наду једној земљи и њеној кошарци. У тој причи, међу бројним врхунским асовима, у успоменама фанова и љубитеља спорта, једно од најважнијих је име Жарка Паспаља. Некадашњи кошаркашки бисери, као у оној Бајагиној песми, одавно су расути по целом свету: Дивац, Кукоч, Рађа, Ђорђевић, Здовц, Вранковић, Даниловић… Али њихова каријера и даље интригира не само навијаче, већ и документаристе, уметнике, социологе. Сећање на балкон До сада је снимљено више документарних филмова о тој генерацији, ове године два су најзначајнија – српски „Први шампионски балкон”, аутора Горана Анђелковића и хрватски који носи назив „Изгубљени дрим тим” Ју
08.12.2025 у 11:50
Ове године календар је православцима донео посебан изазов – све велике славе, од Светог Луке и Аранђеловдана, преко Никољдана, па све до Божића, биће посне. Ако би поштовали строго правила, уместо прасећег и јагњећег печења – трпезе ће мирисати на рибу и вино. А од свих врста рибе атмосферу празновања најбоље зачини печени шаран. Квалитет нашег шарана, међутим, није само ствар традиције – већ и поноса. – С веома високом оценом – професорски речено, одличан – каже др Зоран Марковић, професор рибарства на Пољопривредном факултету. Наше рибе, посебно шаран, изузетног су квалитета Врхунски квалитет домаће рибе Да је наш шаран изузетног квалитета, потврђује и Крум Анастасов, директор рибњака „Капетански рит” код Кањиже, једног од најпознатијих у земљи, са чак хиљаду хектара
