Autor: Dragoljub Stevanović
16.02.2026 u 09:28
Put dr Zorana Vacića ka istoriji medicine nije bio unapred isplaniran, već se razvijao iz radoznalosti prema profesiji kojoj pripada. Kao student pete godine Stomatološkog fakulteta u Beogradu, na vežbama iz maksilofacijalne hirurgije, susreo se s dr Branom Dimitrijevićem – profesorom koji je, pored lekarskog poziva, nosio i snažan književni dar. Dimitrijević nije bio samo stomatolog, već priznati pisac, pripovedač i romansijer, autor brojnih televizijskih i radio-drama. Takav spoj nauke i kulture ostavio je trajan trag i na mladog Vacića. S Branom, svojim tadašnjim asistentom, zadržao je dobre odnose i po okončanju studija, ranih osamdesetih godina. Naše banje otrgao od zaborava Početkom 2009. godine profesor Brana ga je obavestio da se obnavlja rad Sekcije za istoriju Srpskog lekarsk
28.12.2025 u 12:54
U modernom životu, ispunjenom obavezama i stresom, sve je više ljudi koji traže načine da se opuste, oslobode napetosti i povežu sa sopstvenom kreativnošću. Jedan od najinspirativnijih načina za to je rad s glinom. Ateljei kao što je beogradska „Okretnica” pružaju upravo tu priliku – prostor u kojem se psihologija, umetnost i ručni rad spajaju u jedinstveno iskustvo. „Dok vi mesite glinu, glina mesi vas”, poručuju u ateljeu. Proces oblikovanja gline nije samo tehnika – on je način da se opustite, usporite, fokusirate na pokret i povežete sa sopstvenim telom. Uz to, polaznici stvaraju šoljice, činije, tanjire, figure ili dekorativne elemente, koji kasnije mogu krasiti policu ili zid u dnevnoj sobi. Svako delo je neponovljivo i originalno, a uz keramiku enterijeru se daje jedinstven stil
28.12.2025 u 07:09
Dolina Pčinje, na samom jugu Srbije, jedan je od onih predela koji deluju tiho i nenametljivo – sve dok ne shvatite koliko je u njemu života. Ovde se, kako kažu stručnjaci, snažno oseća uticaj mediteranske klime, što je stvorilo uslove da u ovom kraju opstanu vrste biljaka i životinja karakteristične više za more, nego za brda i šume Srbije. Upravo taj spoj klime, reljefa i geografskog položaja učinio je Pčinju jednim od najbogatijih centara biodiverziteta u Srbiji, objašnjava Marija Simić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Afrička kukavica Da bi se sve to sačuvalo i bolje razumelo, nedavno je objavljena i monografija o Predelu izuzetnih odlika „Dolina Pčinje”. Ideja je da se na jednom mestu saberu iskustva zaštite i upravljanja ovim područjem, ali i da se čitaocu približi duh kraja. Pose
27.12.2025 u 17:45
Još od početka novembra sajtovi i prodavnice su počeli da najavljuju praznične pripreme. Oglasi pozivaju kupce da se spreme za Novu godinu, a police se pune Deda Mrazevima, novogodišnjim vilenjacima, patuljcima, pa čak i Krckom Oraščićem, koji je u poslednjih nekoliko godina postao jedan od poznatijih novogodišnjih simbola. Savremeni kulturni tokovi ne zaobilaze nijedno umetničko delo, a posebno ne bajke. Kada zavlada praznična euforija, na svakom koraku se susrećemo sa sada već legendarnim drvenim lutkom koji je u stvari krckalica za orahe – a u bajci pretvara se u princa – Krcka Oraščića. Iz bajki na rafove prodavnica „Vilenjaci i Krcko Oraščić sve su više prisutni poslednjih godina. Deci je to lepo, jer im uliva sliku o lepoti praznika, mirnoći i čarolijama”, objašnjava etnol
21.12.2025 u 08:03
Prošlo je već trideset godina od velikog trijumfa naše reprezentacije u Atini 1995. Posle dugih godina sankcija i izolacije, ta zlatna medalja vratila je nadu jednoj zemlji i njenoj košarci. U toj priči, među brojnim vrhunskim asovima, u uspomenama fanova i ljubitelja sporta, jedno od najvažnijih je ime Žarka Paspalja. Nekadašnji košarkaški biseri, kao u onoj Bajaginoj pesmi, odavno su rasuti po celom svetu: Divac, Kukoč, Rađa, Đorđević, Zdovc, Vranković, Danilović… Ali njihova karijera i dalje intrigira ne samo navijače, već i dokumentariste, umetnike, sociologe. Sećanje na balkon Do sada je snimljeno više dokumentarnih filmova o toj generaciji, ove godine dva su najznačajnija – srpski „Prvi šampionski balkon”, autora Gorana Anđelkovića i hrvatski koji nosi naziv „Izgubljeni drim tim” Ju
08.12.2025 u 11:50
Ove godine kalendar je pravoslavcima doneo poseban izazov – sve velike slave, od Svetog Luke i Aranđelovdana, preko Nikoljdana, pa sve do Božića, biće posne. Ako bi poštovali strogo pravila, umesto prasećeg i jagnjećeg pečenja – trpeze će mirisati na ribu i vino. A od svih vrsta ribe atmosferu praznovanja najbolje začini pečeni šaran. Kvalitet našeg šarana, međutim, nije samo stvar tradicije – već i ponosa. – S veoma visokom ocenom – profesorski rečeno, odličan – kaže dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu. Naše ribe, posebno šaran, izuzetnog su kvaliteta Vrhunski kvalitet domaće ribe Da je naš šaran izuzetnog kvaliteta, potvrđuje i Krum Anastasov, direktor ribnjaka „Kapetanski rit” kod Kanjiže, jednog od najpoznatijih u zemlji, sa čak hiljadu hektara
