Kazandžijski čekić i školska sveska
Iskusni majstori poručuju mladima da u vremenu brzih tehnologija ne treba zaboraviti one veštine koje se ne mogu digitalizovati. Značaj dualnog obrazovanja sve veći
U vreme kada mnogi poslovi nestaju pred naletom novih tehnologija, a robotika i veštačka inteligencija preuzimaju brojne ljudske uloge, stari zanati ponovo dobijaju na vrednosti. Ne samo kao uspomena na neka prošla vremena već i kao živi dokaz da umeće i praktična veština imaju nezamenljivu vrednost. Pitanje je, međutim, kako te zanate sačuvati i preneti novim generacijama. Jedan od odgovora je – dualno obrazovanje, model koji spaja školu i praksu, omogućavajući učenicima da uče uz majstore i odmah vide plodove svog rada.
Jedan od onih koji dualno obrazovanje sprovodi u praksi je Batica Stefanović, kazandžija iz Vlasotinca, vlasnik firme za izradu bakarnih kazana. Više od dve decenije on kuje i oblikuje bakar, nastavljajući zanat koji je započeo njegov otac.
– Imao sam nekoliko učenika iz tehničke škole u Vlasotincu koji su kod mene dolazili na praksu u okviru dualnog obrazovanja. Radili su po dve godine, u drugom i trećem razredu, ali od svih njih samo je moj sin nastavio da se bavi ovim poslom – kaže Stefanović.
Njegov sin Stefan, koji je završio ekonomsku školu, pa potom kurs za bravara-zavarivača, već godinama radi u radionici. – Posao ide dobro, a kad nešto volite, ništa nije teško. Ovo je radio i moj deda, nastavljam tradiciju i ponosan sam na to – kaže on.
Galanterija – dobar primer
Iako posao cveta i narudžbine stižu iz cele Srbije – od poznatih vinarija, pa čak i poznatih ličnosti, od glumaca i košarkaša – mladih koji žele da uče kazandžijski zanat je malo. Njegova radionica je sertifikovana za dualno obrazovanje, a kazandžijstvo kao umeće upisano je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Očuvanje starih zanata više nije samo pitanje nostalgije već i deo kulturne politike i ekonomskog razvoja. Kako ističu u Privrednoj komori Srbije, stari zanati mogu postati pokretač lokalnih ekonomija, naročito ako se spoje sa savremenim tržišnim pristupom i turističkom ponudom.
Ako bismo, na primer, više promovisali naše nacionalno odelo kao simbol ponosa i identiteta, kao što to čine Bavarci ili Austrijanci, zanati poput abadžijskog ponovo bi postali privlačni, i za majstore i za kupce, poručuju preduzetnici.
– Država poslednjih godina kroz dualni sistem školovanja pokušava da stvori most između mladih i zanatlija. Taj model već daje rezultate kao, na primer, u Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu, gde postoji obrazovni profil galanterista kože. Učenici tamo u realnom radnom okruženju kod poslodavaca stiču veštine ručne i mašinske izrade kožne galanterije – tašni, kaiševa, novčanika. Tako nastavljaju dugu tradiciju zanatske kožne manufakture u Srbiji – kaže Lazar Jovanović, viši savetnik za razvoj obrazovanja u Privrednoj komori Srbije.
Pored toga, raste interesovanje za profil vinogradar-vinar, koji čuva tradiciju srpskog vinogradarstva. Učenici uče ceo proces gajenja grožđa i proizvodnje vina, a u dualni program uključene su vinarije poput „Matalja”, „Zvonka Bogdana”, „Kovačevića” i manastira Bukovo.
To su primeri koji pokazuju da dualno obrazovanje nije samo način da se stekne posao već i da se nastavi tradicija koja ima dubok koren u našoj kulturi, naglašavaju u Privrednoj komori.
Kada škola i majstor rade zajedno
U okviru dualnog sistema, dodaje Jovanović, u Srbiji se danas školuju i poslastičari, pekari, stolari, cvećari-vrtlari, bravari, kuvari i električari. U Pančevu, Staroj Pazovi, Subotici i Vrnjačkoj Banji mladi poslastičari uče kod pravih majstora. Zanat cvećara-vrtlara realizuje se u Aleksincu, u saradnji Biotehnološke škole „Šumatovac” i poslodavca „Adonis” iz Sokobanje.
Sve su to zanimanja koja mogu oživeti lokalne sredine i postati deo turističke ponude, jer putnik danas ne traži samo suvenir već i priču, tradiciju, rukotvorinu koja ima dušu.
Iako dualno obrazovanje nije čarobni štapić, ono pokušava da pomogne da se zanati ne ugase. Praksa u radionicama, susret sa stvarnim poslom, razgovori s majstorima – sve to mladima vraća osećaj smisla i ponosa u manuelnom radu.
Kako kaže kazandžija Batica Stefanović:
– Može da se lepo živi od poštenog rada. Samo treba da se radi časno i pošteno.
Možda u te jednostavne reči u današnjim prilikama mnogi neće poverovati, ali za one koji decenijama žive od svog majstorstva i zanatske veštine ta poruka izgleda prirodna. Oni su uvereni da je u toj istini sadržana i suština očuvanja starih zanata – da se u vremenu brzih tehnologija ne zaboravi vrednost umeća, truda i veštine koji se ne mogu digitalizovati.
Kazan kao umetničko delo
Ručno kovan kazan nije običan predmet – u njega je utkana veština pet zanata: bravarskog, kovačkog, limarskog, kujundžijskog i umeće poliranja. Da bi bio vrhunskog kvaliteta, majstor čekićem udari i po 15.000 puta po bakarnoj kruškici. – To je umetnost, a ne samo posao – kaže vlasotinački majstor Batica Stefanović, jedan od retkih koji još uvek čuva staro umeće pravljenja kvalitetnih kazana.
„Mesec dualnog obrazovanja”
Kroz dualni model obrazovanja do sada je prošlo 1.200 kompanija i obuhvaćeno je skoro 22.000 učenika. Privredna komora Srbije tokom novembra organizuje „Mesec dualnog obrazovanja” da bi dodatno približila značaj ovakvog načina školovanja privrednicima, ali i učenicima i njihovim roditeljima.
Za narednu školsku godinu u ponudi će se naći 92 obrazovna profila iz 12 različitih područja rada.
