Mediteran na jugu Srbije
Monografija o „Dolini Pčinje” nastala je s namerom da se čitaocu približi duh jednog, naizgled nenametljivog, a izuzetno bogatog predela
Dolina Pčinje, na samom jugu Srbije, jedan je od onih predela koji deluju tiho i nenametljivo – sve dok ne shvatite koliko je u njemu života. Ovde se, kako kažu stručnjaci, snažno oseća uticaj mediteranske klime, što je stvorilo uslove da u ovom kraju opstanu vrste biljaka i životinja karakteristične više za more, nego za brda i šume Srbije. Upravo taj spoj klime, reljefa i geografskog položaja učinio je Pčinju jednim od najbogatijih centara biodiverziteta u Srbiji, objašnjava Marija Simić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Afrička kukavica
Da bi se sve to sačuvalo i bolje razumelo, nedavno je objavljena i monografija o Predelu izuzetnih odlika „Dolina Pčinje”. Ideja je da se na jednom mestu saberu iskustva zaštite i upravljanja ovim područjem, ali i da se čitaocu približi duh kraja.
Posebna priča u dolini Pčinje su ptice. Do sada su zabeležene 154 vrste, a oko petnaest njih javljaju se isključivo u ovim krajevima. Zato se dolina Pčinje opisuje i kao svojevrstan centar „mediteranskih ptica” u našoj zemlji. Simbol te izuzetnosti je afrička kukavica – vrsta poreklom iz šireg mediteranskog pojasa i Afrike – koja je tek drugi put uočena u Srbiji, i to baš u dolini Pčinje, uz osnovanu pretpostavku da se tu i gnezdi. To je, kažu poznavaoci, više nego dovoljan signal koliko je ovaj prostor osetljiv i koliko je važno da ostane očuvan.
Prirodne vrednosti ovog kraja, međutim, teško je razdvojiti od kulturnog i duhovnog nasleđa. U podnožju planine Kozjak nalazi se manastir Sveti Prohor Pčinjski, jedan od najznačajnijih spomenika kulture na jugu Srbije. Manastir je obeležio 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je obnovio u 14. veku. Nedaleko je i isposnica Svetog Prohora, uklesana u stenu, s tragom pustinjačkog života i otiscima stopa u kamenu – detaljima koji ovom predelu daju posebnu, mirnu dubinu.
Uklešteni meandri
Samo zaštićeno područje obuhvata dolinu reke Pčinje, padine Kozjaka i Starca, kao i delove prema Južnomoravskoj udolini. Pčinja je leva pritoka Vardara i jedna od retkih reka u Srbiji koje pripadaju Egejskom slivu; svojim tokom oblikovala je pejzaž ukleštenih meandara, kanjona i mirnijih ravničarskih deonica. Za meštane, ali i za čitav ekosistem, ona nije samo vodotok – već osovina života celog kraja.
U vremenu globalne ekološke krize, u kojem šume širom planete nestaju pod pritiskom urbanizacije, nekontrolisane seče i klimatskih promena, dolina Pčinje se u monografiji opisuje kao dokaz da očuvanje prirode nije nemoguća misija. Zaštićeno područje obuhvata delove opština Bujanovac i Trgovište, a pod državnom zaštitom su i pojedini lokaliteti, poput Vražjeg kamena i srednjovekovne crkve posvećene Presvetoj Bogorodici.
