Пет деценија Рајкове пећине

Отворена је за посетиоце октобра 1975. и обележавање њеног јубилеја наставиће се током целе године. Због сталактита и сталагмита од белог калцита зову је и „Хомољском лепотицом”. У појединим дворанама наступали су хорови, јер звук у њима одзвања као у најбољим концертним салама

Пре педесет година, октобра 1975, отворена је за посетиоце једна од најлепших пећина у Србији – Рајкова пећина код Мајданпека. Смештена у подножју Хомољских планина, ова природна дворана подземне лепоте и даље плени пажњу истраживача, туриста и љубитеља природе. Поводом јубилеја, Туристичка организација Мајданпека организовала је низ догађаја, а школске екскурзије и групе знатижељних посетилаца свакодневно откривају њене беличасте сале и тишину која звони као да се време зауставило.

Рајкова пећина је краљица међу српским пећинама, кажу спелеолози. Дуга је 2.304 метра и има два нивоа – суви, уређен за туристичке посете у дужини од 850 метара, и доњи, речни, створен спајањем три подземна водотока: Јанкове, Паскове и Рајкове речице. Током године овде стигне и до десет хиљада посетилаца, а у јесењим и пролећним месецима долазе школске екскурзије.

Део првог српског „Геопарка Ђердап”

Ово јединствено природно здање под управом је Туристичке организације општине Мајданпек, а од 2020. године налази се у саставу првог српског „Геопарка Ђердап”, уписаног на листу Унеска. Само на подручју општине Мајданпек налази се више од 120 пећина, али је Рајкова једина уређена за туристичке посете. Пећина носи име по Рајку Војводи, народном јунаку и хајдуку из 19. века. По предању, дању је био механџија, а ноћу је пљачкао турске караване и благо крио у пећини. Та прича, преплетена с природним чудима, доприноси мистици која прати сваког посетиоца на уласку у подземни свет белог калцита, сталактита и драперија које као да су израђене руком вајара.

Први је пећину описао Јован Цвијић 1894. године, али ју је тек седамдесетих година прошлог века спелеолог др Раденко Лазаревић, професор београдског Шумарског факултета, истражио и уредио за посетиоце. Он је био зачетник модерне српске спелеологије и спелеотуризма у нашој земљи. По његовим пројектима уређене су и Лазарева пећина, Верњикица, Церемошња, Петничка и Потпећка пећина. Његовим именом данас је названа улица у селу Злот као признање за живот посвећен подземним световима.

Туристичка атракција

„Када је професор Лазаревић први пут ушао у пећину, био је одушевљен. Успео је да убеди локалне власти и надлежне из рудника Мајданпек да се пећина уреди и отвори за јавност”, каже Никола Урзикић, туристички водич из Мајданпека. „Захваљујући његовом раду трасиране су стазе, постављено осветљење и све остало потребно да посетиоци безбедно уживају у подземним дворанама.”

Пећина је посебна и по свом пећинском накиту, који се састоји од сталактита, сталагмита, пећинских стубова и драперија изграђених од чисто белог калцита. Због тога је често називају „Хомољском лепотицом”, а поједине дворане, попут Велике сале и амфитеатра, остављају утисак да су створене за концерте. Није случајно што је приликом обележавања јубилеја у пећини наступио хор и ансамбл музичке школе – звук у њој одзвања као у најбољој концертној дворани.

Рајкова пећина налази се свега 2,5 километра од Мајданпека, уз обалу Малог Пека и вештачког језера Велики Затон, а од Београда је удаљена око 200 километара. Захваљујући асфалтном путу и доброј инфраструктури, лако је доступна туристима из целе земље.

Спој науке и легенди

Светски спелеотуризам последњих деценија доживљава процват, јер нуди посетиоцима свакаква чудеса. Примера ради, највећа пећина на планети, Ханг Сон Донг у Вијетнаму, има сопствену реку и џунглу унутар себе. Крубера у Грузији је најдубља, са више од две хиљаде метара, док се у Аустрији налази Ајсризенвелт, највећа ледена пећина на свету. Све оне, као и Рајкова у Србији, привлаче авантуристе и љубитеље геонаслеђа, доказујући да је човекова фасцинација подземним светом универзална.

Обележавање јубилеја наставља се током целе године, а од наредне јесени планира се манифестација „Рајкови дани”, посвећена промоцији спелеотуризма и очувању природних вредности Хомоља и Ђердапа. Како истичу домаћини, Рајкова пећина није само туристичка атракција – она је спој науке, легенде и уметности природе која и после пола века наставља да очарава сваког ко закорачи у њену ванвременску магију.