Аутор: Славица Ступарушић
13.09.2025 у 09:00
„Прво ставите маску себи, па онда детету.” Савет из авионских упутстава постаје метафора за неговање: без бриге о себи, нема ни снаге за друге. А у Србији, неговатељи — формални и неформални — често остају без „маске”, без подршке, без система који их штити. Запослене у установама дуготрајне неге, као и чланове породице на које се сручио терет бриге о старима, болеснима или немоћнима, сустиже замор саосећања и секундарна трауматизација. То је закључак конференције за новинаре поводом објављивања резултата истраживања о менталном здрављу неговатеља, које су током 2024. године спровели Црвени крст Србије и Комора социјалне заштите. Подаци су забрињавајући: око 25 одсто испитаника показује знаке умерене до благе депресије, а седам одсто тешке депресије. У земљи у којој је сваки пети
25.08.2025 у 15:45
Врео сунчан дан, црвено слово у календару – Свети архангел Гаврило летњи, а ми се запутили у Мало Црнуће, тачније село Кула, на отварање винарије Ненада и Тање Сарић. Њих ништа није спречило да тог дана буду срећни, насмејани, добри домаћини, јер они живе свој сан. Преселили су се из Београда у Тањин завичај, подно Хомољских планина, да би гајили винову лозу и правили добро вино. Он правник, она економиста. Неко ће рећи: „Која их је мука натерала?”, с обзиром на то да виноград тражи слугу, а не господара, а они имали редован посао, добру плату. Одлазак из Београда Нису хтели да буду подстанари, да децу раном зором воде у вртић и трче с посла по њих. – Желели смо да имамо нешто наше, приватни посао који ће нам помоћи да се померимо из Београда – објашњава Ненад, који је у главно
19.08.2025 у 08:13
Откада су ступили на сцену, пре више од шест деценија, зубни имплантанти све су популарнији у свету, као адекватно решење за недостајуће зубе. – Неко ко је био осуђен на протезу, уградњом имплантаната може да пређе на мост или неки фиксни рад, што омогућава жвакање хране, а важан је и психолошки моменат. Протезе, које држе имплантанти, стабилније су од обичних – каже за „Магазин” проф. др Владимир Биочанин напомињући да су неопходна минимум два имплантанта која би носила протезу, док за фиксни рад, рецимо мост, минимум четири до осам. Владимир Биочанин Данас је 95 одсто имплантаната направљено на бази високо пречишћеног титанијума. Радило се на усклађивању с биологијом, бољем разумевању зарастања, оптерећењу.... Може ли да се убрза зарастање? – Може. Постоје
17.08.2025 у 10:28
Правилно заливање биљака „није наука”, па ипак се дешава да се осуше од „жеђи” или увену због претеривања, да „пију” воду сваки дан, а опет не напредују. И у време летњих великих врућина важно је водити рачуна којом водом и у које доба дана наводњавамо биљке било да је реч о цвећу у саксији, поврћу, воћу, трави…
Биљке се заливају да би остале здраве и способне да расту, али то је више од пуке „хидратације”. Вода пре свега помаже да се хранљиве материје из земље апсорбују и пренесу кроз биљку. Фото-синтеза не може да се одвија без воде, она је саставни део процеса у току кога биљке производе енергију уз помоћ сунчеве светлости. Испаравање воде кроз листове хлади биљку, посебно током врућих дана. Чврсте су и једре, јер вода пуни ћелије биљке и омогућава да стабљике и листови стоје усправно.
14.08.2025 у 08:54
Ко је др Борислав Агапиев, питали смо вештачку интелигенцију (ВИ), а одговор је стигао тренутно: „Личност која сама по себи звучи као лик из књиге, а не само њен аутор. Он је доктор рачунарских наука, инжењер, иноватор и предузетник с изузетном каријером у Америци и Србији. Радио је у ’Интелу’ на развоју микропроцесора ’пентијум про’, свој стартап, компанију ’Wowd’, продао је ’Фејсбуку’, док је три његова патента везана за претраживање интернета откупио ’Гугл’. Агапиев није на томе стао – осмислио је нове системе вештачке интелигенције које већ можете испробати. Предаје на Рачунарском факултету у Београду.” Борислав Агапиев И то је све, питамо нашу „саговорницу”, вештачку интелигенцију знајући за књиге: „Алиса у земљи финансијских чуда” коју је Агапиев написао у сарадњи са че
27.07.2025 у 10:11
Ретки су они који умеју, у данашње време убрзаног ритма живота, да застану, ослушну и разумеју. Др Зорица Миновић, специјалиста неуропсихијатрије, једна је од тих ретких. Рођена у Чачку, а срцем и професијом везана за Београд, Зорица је више од лекара — она је сведок, сапутник и чувар туђих исповести. Њен животни пут је пут дубоког слушања, духовног трагања и непрестаног давања. Докторке Зорица и Милица Миновић Од снова до позива Маштала је као девојчица да лечи људе. Родитељи су је одвраћали — све док на тесту за професионалну оријентацију психолог није рекао да би за њу била идеална историја уметности или новинарство. Тада су, како каже: „постали фанови медицине”. Иако је првобитно желела да буде педијатар, судбина је одвела у неуропсихијатрију. Данас, пос
16.07.2025 у 07:44
Гледајући уникатне модне детаље Иване Радовановић из сремског села Вишњићево у шидској општини, које сама креира и ручно израђује, нисмо ни слутили да њен сан није био да буде модисткиња, већ официр на прекоокеанским бродовима. Загледана у реку Студву и Босут, у који се улива у самом центру родног села Моровић, маштала је о морској пучини. У Београду је завршила Школу за бродарство, бродоградњу и хидроградњу, за наутичког техничара – поморски смер. Ивана Радовановић – Желела сам да идем на брод, крузер, имала сам и прилику, али отац је био против, сматрао је да то није за младу девојку – прича Ивана. Зашто брод, и то прекоокеански? – Маштала сам да обиђем и упознам свет, људе, културе, да нађем себе. Нисам мислила да то буде моје дефинитивно опредељење, него сам то в
