Имплантанти – решење које тражи дисциплину
Уграђени у виличну кост многе ће спасти од крезубости, под условом да пацијент води рачуна о хигијени уста
Откада су ступили на сцену, пре више од шест деценија, зубни имплантанти све су популарнији у свету, као адекватно решење за недостајуће зубе.
– Неко ко је био осуђен на протезу, уградњом имплантаната може да пређе на мост или неки фиксни рад, што омогућава жвакање хране, а важан је и психолошки моменат. Протезе, које држе имплантанти, стабилније су од обичних – каже за „Магазин” проф. др Владимир Биочанин напомињући да су неопходна минимум два имплантанта која би носила протезу, док за фиксни рад, рецимо мост, минимум четири до осам.
Данас је 95 одсто имплантаната направљено на бази високо пречишћеног титанијума. Радило се на усклађивању с биологијом, бољем разумевању зарастања, оптерећењу....
Може ли да се убрза зарастање?
– Може. Постоје средства, тзв. фактори раста, који се убризгају у кост. У Америци су дозвољена и значајно убрзавају коштано зарастање – одговара он.
Главни циљ избећи протезу
Додаје да је од убрзавања важније да се води рачуна о контроли системских обољења која могу да буду контраиндикација за њихову уградњу.
– Ако пацијент има дијабетес, али сведе шећер у нормалу, њему ће зарастање да буде као и код здравог човека. Уколико не контролише, то је већ контраиндикација за уградњу. Неће доћи до зарастања, а и ако зарасте, могућа је склоност инфекцијама кости. Важни су и добар имунитет, правилна техника уградње – све то заједно доводи до успеха зарастања.
Све више је стоматолошких ординација које се баве уградњом имплантаната што професор не одобрава, јер је доста пацијената који му се јављају за корекцију.
Велики број стоматолога, који нису хирурзи, усуђује се да ради имплантанте, чак и без претходне обуке и знања. Они не познају компликације и не знају да их реше.
Сведоци смо и да цене доста варирају што, по речима нашег саговорника, зависи од бренда имплантанта, његове обраде ...
– Данас постоје различите методе за микрохрапављење имплантаната, што је најскупљи део процеса њихове производње, а то утиче и на квалитет коштаног зарастања и на дугорочну стабилност кости. Брендови који су доказани кроз десетогодишње студије диктирају и цену. Неки имплантанти који су почели скоро да се раде немају ни високу цену. Могу да буду добри или не, али нису доказани кроз дугорочне научне студије. Треба радити проверене системе, па и ако су скупљи, ипак се то ради једном у животу – каже наш саговорник.
Имплантанти се најчешће уграђују да би се избегла протеза, то је главни разлог. Поготову особе које немају ниједан зуб, уградњом имплантаната стичу услове да носе мост, фиксни рад (који се не скида), који када жваћу имају осећај као да су њихови зуби, што с протезом није случај.
– Ако недостаје појединачни зуб, пацијенту морамо да брусимо два суседна, често и здрава зуба да би носили мост од три члана, док код имплантанта то није случај, само се угради и на њему направи круница без оштећења суседних зуба – наводи наш саговорник.
Све више се говори о персонализованим имплантатима, тј. да не буду као до сада стандардних димензија, него индивидуализовани, према облику зубних чашица након вађења зуба. Неко прелазно решење су керамички имплантанти уместо металних титанијумских. То се у свету све више ради, јер су керамички имплантанти биокомпатибилни и имају бољу естетику у односу на металне. Лакши су, сличније су структуре са кости. Метални имплантанти имају храпаву површину, ако се не води рачуна о хигијени, кост око њих се губи, они се огољавају на храпаве површине се накупљају бактерије, чега код керамичких имплантаната готово да нема јер су они идеално глатки, тако да су и у биолошком смислу бољи.
Кост око имплантанта може да се повуче?
– Тако је, и углавном је поседица инфекције, најчешће због неодржавања квалитетне оралне хигијене. Хигијена око имплантанта је много захтевнија него око природног зуба. Пацијенти морају да се мотивишу, да се обуче и да долазе на редовне контроле да се то не би десило. Уколико се деси инфекција око имплантанта, она може да се предупреди и излечи у првој фази док је још у деснима – у меком ткиву. Када инфекција прође до кости, долази до губитака коштане масе и на крају и до губитка имплантанта.
– Шта је проблем код имплантаната – десни не срастају с имплантантом да затворе пут инфекцији до кости. Код природног зуба постоји епителни припој – који затвара тако да око врата зуба нема комуникације, бактерије не могу лако да прођу ка кости и зато су зуби релативно отпорнији на инфекцију. Ако неко нема намеру да одржава хигијену, не треба да размишља на ову тему. Само неко ко је спреман да одржава редовну хигијену око имплантаната и да долази на редовне контроле код стоматолога – тај је кандидат за имплантант, поред других услова – категоричан др Биочанин.
Захват у локалној анестезији
Пацијент током уградње имплантанта не осети никакав бол, а када попусти локална анестезија, могу се јавити благи болови до умереног интензитета, дан-два после операције. Обично се чека неколико месеци да имплантант зарасте. Сада то зависи од врсте имплантанта и општег здравственог стања, али у просеку 2-3 месеца је довољан период да се сачека за квалитетније имплантанте да зарасту и да се оптерете.
Постоји ситуација када они могу и одмах да се оптерете, под условима да је пацијент непушач, да је здрав, имплантант у тренутку уградње има високу примарну стабилност у кости да би могао да се оптерети протетским радом. У супротном може лако доћи до губитка имплантанта.
Природни зуб је ипак савршен
Поправљати покварен зуб или га извадити и на његово местио „посадити” вештачки – честа је дилема. Један од аргумената је да су имплантанти врло скупи, док лечење може коштати мање. Увек постоји ризик да се имплантанти изгубе. Истина, на излечене зубе се могу ставити крунице и тиме ће се постићи ефекат сличан оном који пружају имплантанти.
– Иде се и у ту крајност, али не би требало. Зуб је ипак нешто савршено. Све остало је имитација, копија која још увек није ни приближно добра као зуб – он је нешто најбоље – каже наш саговорник.
3Д снимак неопходан
Тродимензионална дијагностика кости вилица је неопходна. 3Д снимак даје тачан приказ вилица и зуба: висину, ширину и густину виличне кости. Омогућава идентификацију важних анатомских структура – као што су синуси, нерви, крвни судови – чиме се избегавају компликације.
– Захвату претходи преглед и узимање података од пацијента: да ли болује од неких болести, да ли је пушач. Онда је на реду преглед суседних зуба, можда неке треба лечити, извадити неки корен ако је гангренозан. Све мора да се санира, уради 3Д снимак и ако су сви услови испуњени, приступа се уградњи имплантаната. Не може имплантант да се угради у уста пуна инфекције, без обзира на то што то некоме личи на „скривене трошкове” – упозорава др Биочанин.
И најважније: цене
Оквирне цене (по једном имплантанту, без крунице) у Србији:
стандардни/економични: од 290 до 450 евра
средња класа: од 450 до 600 евра
премијум: од 600 до 800 евра
Укупна цена за зубни имплантант с круницом (шраф + абатмент + круница):
с металокерамичком круницом: од 520 до 800 евра
с безметалном круницом: од 620 до 900 евра и навише
Уградња кости: од 100 до 300 евра
– 4 имплантанта с привременим фиксним зубима: од 2.150 до 3.700 евра (прва фаза, без дефинитивног моста). Укупна цена с мостом може ићи од 2.980 до 5.700 евра или више.
У неким случајевима, клинике нуде „све на 6 имплантаната” — што укључује: дијагностику, хирургију, протезу, и контроле. Такви пакети могу коштати од 5.000 до 10.000 евра у зависности од бренда и материјала.
