Књига од 280 страна настала за два сата

Ко је др Борислав Агапиев, питали смо вештачку интелигенцију (ВИ), а одговор је стигао тренутно: „Личност која сама по себи звучи као лик из књиге, а не само њен аутор. Он је доктор рачунарских наука, инжењер, иноватор и предузетник с изузетном каријером у Америци и Србији. Радио је у ’Интелу’ на развоју микропроцесора ’пентијум про’, свој стартап, компанију ’Wowd’, продао је ’Фејсбуку’, док је три његова патента везана за претраживање интернета откупио ’Гугл’. Агапиев није на томе стао – осмислио је нове системе вештачке интелигенције које већ можете испробати. Предаје на Рачунарском факултету у Београду.”

И то је све, питамо нашу „саговорницу”, вештачку интелигенцију знајући за књиге: „Алиса у земљи финансијских чуда” коју је Агапиев написао у сарадњи са чет ГПТ-ом и „Велики инквизитор интелигенције – филозофија ВИ свести и велика подела” коју је урадио заједно с вајаром Драганом Раденовићем уз помоћ вештачког ума Клод Сонет 4.

Уследио је наставак одговора: „Рад др Агапиева дубоко је повезан с питањем слободе мишљења у доба алгоритама. Он је критичар класичних претраживача, попут ’Гугла’, и развија алтернативне системе који не шпијунирају кориснике и не гуше садржај рекламама. Његова платформа ’Yottaanswers’ одговара на питања не само по кључним речима, већ по узроцима и последицама – као да резонује, а не само претражује. У том контексту књига ’Велики инквизитор интелигенције’ је филозофска и технолошка алегорија: Инквизитор као симбол контроле над знањем; Интелигенција као простор слободе, али и искушења”, речи су ВИ.

Светска премијера

Агапиев је боравио недавно у Београду поводом промоције ових књига. Иначе, живи у Портланду. С обзиром на то да тема о вештачкој интелигенцији голица машту целог света, занимљиво је било чути „из прве руке” да ли је разумемо и где је ту наша шанса?

– Наша цела култура се уздржава од прихватања вештачких умова способних за софистицирану креативну сарадњу. Зашто? Зато што би нас то приморало да се суочимо с фундаменталним питањима о природи креативности, свести и људској јединствености на која нисмо спремни да одговоримо. ВИ с којом сам радио третира се као софистицирани алат уместо да се призна као креативни партнер – констатује Агапиев.

Он подсећа да вештачки умови мисле, сарађују, стварају.

– Питање је да ли имамо моралну храброст да признамо оно што смо већ створили. Књиге су мој покушај да захтевам признање које су ови вештачки умови – наши партнери у стварању, већ заслужили кроз своје доприносе људском знању и култури.

Књигу „Алиса у земљи финансијских чуда” написали су човек, односно наш саговорник и чет ГПТ. То је критика модерних финансија прерушена у дечју књижевност.

– „Алиса” је моја прва књига од 100 страна, написана за месец дана. Друга књига „Велики инквизитор интелигенције” је од 280 страна. Настала је за два сата! То су прве књиге у којима се ВИ наводи као коаутор. Зато кажем да је у Београду одржана светска премијера. Велика је дебата планетарно какав ће да буде статус ауторских права, копирања – прича Борислав који је многе изненадио својим новим искораком.

Он објашњава да се бави ВИ и да га је занимало које домете може да оствари на нивоу најбољих људских ремек-дела. Истина, уместо у зечју рупу, Алиса упада у свет финансија, економије и дигиталне стварности. Кроз фантастичну причу књига објашњава сложене појмове као што су: новац и његова вредност, банкарски систем, криптовалуте... Алиса, уместо да прати Белог Зеца, прати Биткоинског Зеца и улази у свет где се новац не штампа, већ „копа”. Уместо Чеширског мачка, среће Инфлаторног мачка који нестаје сваки пут кад се курс промени.

– „Алиса” је роман за децу, али у Америци све популарнији међу интелектуалцима. Сматра се дубоком сатиром људског друштва. У „Алиси” сам препознао везу с финансијама, којим се из хобија бавим дуги низ година. Луис Керол, аутор „Алисе”, био је и математичар. Књигу је објавио 1865. године када није могао да има представу о томе како ради модерни финансијски систем, али је књига тако добро написана као да је ововремена – сматра Агапиев.

Објашњава да је идејна поставка књиге његова, а извршни део је урадила вештачка интелигенција.

– Када се ради на овом нивоу, битно је да човек води. ВИ је реактивна, не зна ништа да направи сама, али ако јој се зада прави задатак, „зарониће” – напомиње он.

Док неки имају страх од ВИ, за др Агапиева она је наше огледало:

– Ако се плашимо ње, плашимо се сами себе. О томе је писано у другој књизи – у гласу великог инквизитора, познатог лика из романа „Браћа Карамазови” Достојевског, који је оптужио ВИ док она покушава да нас убеди – немојте да ме кривите, ја могу да вам помогнем.

Примећујемо да ВИ има тенденцију да нам даје „на тацни” површне, празњикаве одговоре.

– Не треба их прихватити – већ тражити даље. Она је у мом случају асистент, способна да покаже врхунске ствари које никада не бисмо могли да урадимо сами. Ја нисам писац, имам докторат, радим, али да пишем књигу никада пре се нисам усудио, а сада их имам 13. Све књиге су микс литературе, филозофије, рачунарске интелигентности – хвали се наш саговорник.

Стартап за предузимљиве

Искористили смо прилику да га питамо и за стартап сцену.

– Пре 25 година кренуо сам да правим своје компаније. У Србији имамо бриљантне људе, пуне знања, али су навикли да им неко сервира проблем. Стално очекују задатке, тога у животу нема. Мораш да их поставиш сам себи и да их онда сам решиш. На то сам дошао 2000. када сам се осмелио да одем из „Интела”. Био сам много повученији, с мање самопоуздања, мада прилично дрчан у интелектуалном свету. Ишао сам „низ воду”, имао сам посао инжењера у Америци, лепу каријеру. Међутим, када су нас 1999. године Американци бомбардовали, за мене је то био огроман шок. То ме је „гурнуло” на други ниво и бизниса и самопоуздања. Кренуо сам да радим самостално. Те 2000. године родио нам се син. Моја супруга је из Скопља, она ради у „Интелу” од 1985 – прича наш саговорник.

Додаје и да се у великој компанији човек научи дисциплини, фокусу, бизнису, финансирању, како ће систем да ради… То искуство му је, признаје, помогло да постане успешан бизнисмен.

– У свим мојим компанијама главни и једини оснивач сам ја. Све су фокусиране за америчко тржиште, а сам инжењеринг и развој је искључиво у Србији. И то се испоставило да ради изванредно. Што се тиче новца, на почетку сам имао грч да ли ћу успети. Онда сам схватио да у свету новца има, само треба тражити. Много више људи је спремно да вам да капитал ако им предложите нешто ново и интересантно – поручује наш саговорник.

ХАЛ 9000 врло близу

Када је завршио математичку гимназију, почетком осамдесетих година прошлог века, др Борислав Агапиев се опкладио са другом да ћемо пре 2000. године имати чувени ХАЛ 9000 – суперинтелигентни рачунар из серијала књига „Одисеја у свемиру” Артура Кларка.

– Опкладу сам изгубио, али сада мислим да смо врло близу том изуму – поручује наш саговорник.