Аргентинска сорта у фрушкогорским виноградима

Виногради на обронцима Фрушке горе, познати још из времена  Римског царства, захваљујући нашим младим стручњацима, недавно су добили још једну, за наше поднебље потпуно необичну сорту грожђа.

Француска сорта малбек која се вековима уназад одомаћила у Аргентини, земљи чије је вино због ње управо и популарно у свету, пре четири године засађена је на виноградима Ердевика.

Недавно је дала и прва вина.

Како бисмо сазнали нешто више, потражили смо помоћ од стручњака заслужних за успех ове садње и бербе. Младог технолога Николу Јеловца пронашли смо у једном од винских подрума у оближњем селу Раковац које, такође, обилује виноградима.

„У експериментима прве овдашње органске производње вина која тежи томе да унапредимо домаће виноградарство, одлучили смо се за сорту која је отпорна, а изузетно ароматична. Поред тога, на нашем поднебљу даје и изузетно специфичну ароматику, која подсећа на мирис босиљка. Арома босиљка осећа се док испијате вино добијено на крају. Оно које смо произвели од сорте малбек, овде у Ердевику, одредили смо за даљи процес купаже са сортом мерло, која код нас добро успева. Као технолог винарства закључујем да се овде две сорте јако добро употпуњују.  Пут до француско-аргентинског вина на фрушкогорском поднебљу, међутим, није био лак”, прича.

Још се истражује сорта, објашњава, стичу се знања о њој. Наиме, реч је потпуно новом поднебљу за малбек.

„Никада се овде није узгајала та, ни слична сорта и полако уочавамо под којим законитостима се на овом тлу понаша и какву бербу даје. Од прве садње 2018. године до купаже и првог вина прошле су три године. Када прерадимо грожђе у вино, оно одлежава годину дана у барик судовима од инокс материјала и након тога се припремају и праве купаже, тако да тек после тога и одлежавања у бурадима од најквалитетнијег храста може да се представи љубитељима вина. Важан је и квалитет чаша из којих се служи. Нови технолози препоручују чаше са широким отвором и још ширим дном које омогућују више кисеоника при пијењу вина. Ово је тежак, али занимљив посао, нарочито ако радите у органској производњи у којој се и љуспице и све што остане као отпадак не баца, већ користи у следећем турнусу. Данашњи тренд су биодинамчики виногради  који опстају захваљујући заштити само сумпором или плавим каменом, без пестицида. Потребно је, међутим, много рада и предвиђања, а опет се никада не зна да ли ће наићи виноградарска болест и каква ће клима током године бити за грожђе. Засадили смо овде и прокупац, покушавајући пет година да од њега на војвођанском тлу, на којем успевају бела вина, али и каберне и мерло, добијемо најквалитетније црвено вино које је понос јужнијих крајева Србије. Уместо црвеног прокупца, добили смо розе. Али сваки експеримент је ново знање”, каже наш саговорник.

Није прошао ниједан дан откако ради да није „претресао” нова питања. У виноградима нема одмора, а наша земља је озбиљно кренула путем врхунских винарских региона у свету, поручује.

 Храстово буре и до 90.000 динара

Храстова бурад праве се од летвица овог деривата које се слажу и преслажу као лего-коцке и неколико година стоје напољу изложене киши, сунцу, ветру и свим климатским променама како би се ослободиле свих мириса који могу да штете вину. Једно храстово буре кошта и до 90.000 динара. Користи се за вино док је очувано, око пет година, за то време се стерилише озоном и пере. После тога се користи најчешће као сто.​