Одржање цивилизације
Сваки човек својим делом и животом призива и привлачи или благодат или пропаст на себе и на средину којој припада
Историја сведочи и о цивилизацијама које су некада постојале, а којих више нема. Одумирале су и нестајале једне цивилизације, а на њиховом наслеђу или на њиховом месту настајале су друге. О неким данас се врло мало зна или пак ништа.
Само једно је сигурно: било је много цивилизација, па нестало.
Нестали са лица земље
Нестала је Месопотамија, за коју се сматра да је вероватно колевка медитеранске цивилизације, старија чак и од египатске. На том месту смењивали су се народи, царства и културе: Сумери, Акађани, Асирци, Вавилонци, а на ширем подручју Хетити, Јевреји, Феничани, Персијанци.
Нестала је цивилизација долине Инда. Древну Кину наследила је нова цивилизација. На темељу старогрчке цивилизације настајаће нове. Такође и код нас, на наслеђу винчанске цивилизације...
Касније, на другом крају света, нестаће и моћна цивилизација Маја, па и цивилизација Инка, која је обухватала три четвртине Латинске Америке, о чијој моћи данас сведоче остаци града Мачу Пикчу.
Настајале су и нестајале многе државе. Међу њима и моћно Римско царство и Византија.
Остало је да се приповеда и о нестанку многих градова. Нестали су Атлантида, Мохенџо-Даро, Троја, Помпеја, Картагина... И сами смо сведоци да се и у нашим крајевима откривају археолошки остаци многих древних градова.
За већину градова углавном се наводи само толико да су нестали услед ратова или неких непогода. А не наводи се које су то њихове унутрашње слабости које су довеле до њихове пропасти.
Само за два града конкретно се наводи зашто су збрисани са лица земље. За Содом и Гомор. У Библији пише да се у тим градовима накупио велики грех, и да „грех је њихов грдан”, и да зато Господ реши да те градове затре. Аврам, „отац многих народа”, жали да праведни страдају, и с тог разлога Господа пита: „Хоћеш ли погубити и праведнога с неправеднима!”
Господ не жели да праведни страдају због неправедних, па обећава да ће град (Содом) поштедети ако се у њему нађе педесет праведника. Обећава да град неће погубити и ако у њему нађе само десет праведника; ради њих то неће учинити. Али у граду се не нађе ни толико праведника; било их је само осморо, у Лотовој породици. Потом пусти Господ на Содом и Гомор с неба дажд од сумпора и огња и затре те градове.
И ето поуке за све нас, за сва времена: праведници одржавају свет. Ако је само десет праведника, ради њих, биће спасено село, град или област у којем они живе. Али кад зло зацари, проблем није само што то нема више праведника, него што се и ти преостали праведници каменују.
Има безумника које и ми данас срећемо и слушамо, који мисле и говоре да је дужност неких других људи да, у име свих, добро чине, а да је њима све допуштено. Одговорност пребацују углавном на људе који се налазе на најистакнутијим дужностима и на оне који су најшколованији и најуспешнији. Занемарује се чињеница да су људи који су поштеним и преданим радом задобили истакнути друштвени статус већ претходно морали за то да поднесу одговарајућу жртву. Али ни њих ни све друге ништа не ослобађа од одговорности за свет у којем живе.
Одговорност појединца
Сваки човек животом и делом својим одговоран је не само за себе него и за оне са којима живи, за кућу, село или град, за земљу у којој живи.
Он делом и животом својим призива и привлачи или благодат или пропаст на себе и на средину којој припада.
Дужност човека је да добро чини – за то он бива награђен, јер ниједно добро дело не остаје без добрих плодова – а ако зло чини, одговоран је за горке плодове његовог дела и њему и онима који са њим живе.
Праведници су светлост у свету.
И зато, ако ниси спреман да будеш бољи него што јеси, не сметај бољима од себе. Јер ради њих и тебе ће Сунце грејати.
