Виолинисткиње у скафандерима, космос на платнима

У Галерији „Стара капетанија”, на обали Дунава у Земуну, једно недавно вече било је испуњено светлошћу, бојама, али и звуком. Сликарка Јелена Меркур представила је циклус слика који је назвала „Космогонија”, а за звук су биле задужене младе чланице гудачког квартета „Велвет стринг квартет”. Звуци виолине, виоле и виолончела испунили су изложбени простор.

И још једна занимљивост: прва виолина квартета Кристина Бојић, ћерка је Јелене Меркур. Тај сусрет сликарства и музике, мајке и кћерке, симбол је нове генерације која уметност доживљава као заједнички језик.

Два света уметности

– Много сликам, сваке године по један циклус. „Космогонија” је филозофска мисао коју преводим на ликовни језик. То је мој доживљај космоса: вибрација, ред, тишина и мир – објаснила је за „Магазин” Јелена.

Ћерка јој је велика подршка на отварањима изложби.

Тако је било и на њеној докторској изложби „Ентелехија” у 2013. Кристина је, маскирана у малог Моцарта, анимирала публику шетњом кроз галерију уз арије из „Чаробне фруле”.

– Скоро у свим галеријама у Београду сам свирала на отварањима маминих изложби, али и изложбама њених колега – надовезује се Кристина. – То су у почетку били наступи с камерним ансамблом из средње школе, а касније и с факултета.

Кристина је одрастала уз мамина платна и боје, али је музика ипак превагнула.

– Волела сам сцену и аплауз – искрена је млада музичарка.

Њена бака, Миланка Перет, била је професор француског језика на Универзитету уметности у Београду и у Центру за стране језике Коларчеве задужбине. Иако је често с баком одлазила на концерте на Коларцу, то није било пресудно за избор инструмента.

– Тата је једног дана донео виолину из подрума. Била је то љубав на први поглед. Имала сам пет година и нисам се премишљала – знала сам да желим да свирам на њој – сећа се Кристина.

Јелена додаје да њена ћерка никада није имала трему.

– Њена љубав према сцени почела је у трећем разреду основне школе, када је наступала у опери „Чаробна фрула”. Током целе представе била је на сцени, а посебно јој је било важно што се прва поклања и што на крају добија корпу са цвећем – прича Јелена.

Кристина је активно свирала у гудачком квартету „Таурунум” од 2024. године, али се ансамбл убрзо расформирао.

– Пре шест месеци нас четири смо основале нови квартет – каже Кристина.

„Велвет стринг квартет ” чине студенткиње четврте године Факултета музичке уметности у Београду: Кристина Бојић (прва виолина), Софија Марковић (друга виолина), Милица Урошевић (виола) и Анђелија Рујевић (виолончело). Иако још студирају, већ наступају на бројним културним догађајима.

– Претежно изводимо класичну музику, али смо желеле да гудачки квартет приближимо широј публици. Зато свирамо и обраде поп песама, филмску музику, па чак и домаће нумере у новом аранжману. То је музика „за нашу душу” – објашњава Кристина.

Нова енергија

Аранжмане раде саме, заједно осмишљавају сценски наступ, а њихова препознатљива боја је бакарноцрвена – асоцијација на сомот, отменост и елеганцију.

Њихова појава на музичкој сцени важна јер камерна музика често остаје у сенци великих симфонијских оркестара. Млади квартети доносе нову енергију и нову публику.

– Поводом двадесет година од премијере представе „Фрида Кало”, свирале смо у „Мадленијануму” – додаје Кристина.

И док слушамо музику девојака у „космичким скафандерима”, постаје јасна намера Јелене Меркур – да далеки космос приближи и учини доступним.