Радост и трајност ручног рада

Фирентинске вечери у Београду обележене су ове године представљањем мајстора ручног рада из овога града. Амбасада и Институт за културу Италије омогућили су да тајне својих заната открију изузетни мајстори Фиренце, града познатог по занатству и глорификовању елеганције.

Амбасадор Лука Гори присетио се својих корена у Муђелу поред Фиренце и стрица који је био мајстор уметничког намештаја, истичући да је за врхунско занатство „поред знања и љубави, потребно и оно драгоцено зрно лудости”.

– То је храброст да се у свету индустријске производње одабере рад на уникатима, што је управо оно што естетику „мејд ин Итали”, насталу још пре Леонарда у занатским радионицама, чини симболом квалитета широм света – рекао је амбасадор.

После представљања занатлија у Амбасади, у Италијанском институту за културу одржан је симпозијум посвећен очувању ручног рада у ери вештачке интелигенције, који је водио Александар Ђорђевић, оснивач манифестације „Салон изврсности”.

После „путовања” кроз ренесансну Фиренцу, од Медичија до данашњих дана, креатор Антонио Ливерано подсетио је на своје скромне почетке у сиромашној послератној Пуљи, одакле је са 13 годинa кренуо пут Фиренце „трбухом за крухом”. За „Магазин” је рекао:

– Управо ми је кројачки посао дао наду у бољи живот. Видео сам да могу да направим одела која се дотад нису носила, а људи из високог друштва, за мене дотад недоступног, тражили су нешто другачије од свега што су већ имали.

Ливерано је један од најцењенијих креатора мушке моде у свету, а препознатљив је по смелим комбинацијама боја које пркосе сиво-црним канонима мушке елеганције.

Беатрис Пари Гори представила је чувену школу „Скола дел Куојо” која више од 75 година ради у манастиру Санта Кроће, а позната је по томе што пружа шансу младим људима из скромнијих породица да стекну вештине да од коже стварају предмете непролазне вредности.

Филипо Пари Гори представио је обућу ручне израде фирентинске четврти Олтрарно и то радионицу Стефана Бемера у којој се обучавао и глумац Данијел Деј-Луис, симбол места у ком се време мери бројем прецизних убода на најфинијој кожи за обућу. Мајстори куће „Гинори” из 1735. који претварају порцелан у уметност, показали су да свакодневни ритуали доручка, ручка и вечере могу да постану „ватромет елеганције”, како кажу, док су фармацеути из производње основане у Фиренци 1561. објаснили да парфем није само пролазна ствар, већ сећање преточено у мирисне ноте које вуку порекло још из касног средњег века.

Да ренесансна инспирација наставља да постоји, тврди јувелирка Марина Каламаи која користећи старе технике ствара накит од сребра, бронзе и злата и да га, као вајарка и сликарка, претаче у универзалне духовне поруке.

– Историја Фиренце није само симбол изврсности, већ жива инспирација за све који верују у снагу људске руке – поручује.