Održanje civilizacije
Svaki čovek svojim delom i životom priziva i privlači ili blagodat ili propast na sebe i na sredinu kojoj pripada
Istorija svedoči i o civilizacijama koje su nekada postojale, a kojih više nema. Odumirale su i nestajale jedne civilizacije, a na njihovom nasleđu ili na njihovom mestu nastajale su druge. O nekim danas se vrlo malo zna ili pak ništa.
Samo jedno je sigurno: bilo je mnogo civilizacija, pa nestalo.
Nestali sa lica zemlje
Nestala je Mesopotamija, za koju se smatra da je verovatno kolevka mediteranske civilizacije, starija čak i od egipatske. Na tom mestu smenjivali su se narodi, carstva i kulture: Sumeri, Akađani, Asirci, Vavilonci, a na širem području Hetiti, Jevreji, Feničani, Persijanci.
Nestala je civilizacija doline Inda. Drevnu Kinu nasledila je nova civilizacija. Na temelju starogrčke civilizacije nastajaće nove. Takođe i kod nas, na nasleđu vinčanske civilizacije...
Kasnije, na drugom kraju sveta, nestaće i moćna civilizacija Maja, pa i civilizacija Inka, koja je obuhvatala tri četvrtine Latinske Amerike, o čijoj moći danas svedoče ostaci grada Maču Pikču.
Nastajale su i nestajale mnoge države. Među njima i moćno Rimsko carstvo i Vizantija.
Ostalo je da se pripoveda i o nestanku mnogih gradova. Nestali su Atlantida, Mohendžo-Daro, Troja, Pompeja, Kartagina... I sami smo svedoci da se i u našim krajevima otkrivaju arheološki ostaci mnogih drevnih gradova.
Za većinu gradova uglavnom se navodi samo toliko da su nestali usled ratova ili nekih nepogoda. A ne navodi se koje su to njihove unutrašnje slabosti koje su dovele do njihove propasti.
Samo za dva grada konkretno se navodi zašto su zbrisani sa lica zemlje. Za Sodom i Gomor. U Bibliji piše da se u tim gradovima nakupio veliki greh, i da „greh je njihov grdan”, i da zato Gospod reši da te gradove zatre. Avram, „otac mnogih naroda”, žali da pravedni stradaju, i s tog razloga Gospoda pita: „Hoćeš li pogubiti i pravednoga s nepravednima!”
Gospod ne želi da pravedni stradaju zbog nepravednih, pa obećava da će grad (Sodom) poštedeti ako se u njemu nađe pedeset pravednika. Obećava da grad neće pogubiti i ako u njemu nađe samo deset pravednika; radi njih to neće učiniti. Ali u gradu se ne nađe ni toliko pravednika; bilo ih je samo osmoro, u Lotovoj porodici. Potom pusti Gospod na Sodom i Gomor s neba dažd od sumpora i ognja i zatre te gradove.
I eto pouke za sve nas, za sva vremena: pravednici održavaju svet. Ako je samo deset pravednika, radi njih, biće spaseno selo, grad ili oblast u kojem oni žive. Ali kad zlo zacari, problem nije samo što to nema više pravednika, nego što se i ti preostali pravednici kamenuju.
Ima bezumnika koje i mi danas srećemo i slušamo, koji misle i govore da je dužnost nekih drugih ljudi da, u ime svih, dobro čine, a da je njima sve dopušteno. Odgovornost prebacuju uglavnom na ljude koji se nalaze na najistaknutijim dužnostima i na one koji su najškolovaniji i najuspešniji. Zanemaruje se činjenica da su ljudi koji su poštenim i predanim radom zadobili istaknuti društveni status već prethodno morali za to da podnesu odgovarajuću žrtvu. Ali ni njih ni sve druge ništa ne oslobađa od odgovornosti za svet u kojem žive.
Odgovornost pojedinca
Svaki čovek životom i delom svojim odgovoran je ne samo za sebe nego i za one sa kojima živi, za kuću, selo ili grad, za zemlju u kojoj živi.
On delom i životom svojim priziva i privlači ili blagodat ili propast na sebe i na sredinu kojoj pripada.
Dužnost čoveka je da dobro čini – za to on biva nagrađen, jer nijedno dobro delo ne ostaje bez dobrih plodova – a ako zlo čini, odgovoran je za gorke plodove njegovog dela i njemu i onima koji sa njim žive.
Pravednici su svetlost u svetu.
I zato, ako nisi spreman da budeš bolji nego što jesi, ne smetaj boljima od sebe. Jer radi njih i tebe će Sunce grejati.
