Tradicija kao inspiracija
Slike na kojima se mogu dodirnuti đerdani ili tkanina pojasa, za Milu Borojević su spoj vidljivog i opipljivog nasleđa koje želi da približi mladima
U svima nama postoji susret onoga što sada jesmo i onoga što nosimo rođenjem iz daleke prošlosti. U tom prostoru, ako se preispitujete, javlja se glas predaka, ne kao sećanje na prošlost već kao živo prisustvo vrednosti koje nas oblikuju i vode. Sve nas oblikovala je i tradicija iz koje potičemo, kaže u razgovoru za „Magazin” Radmila Mila Borojević, čiji su junaci i junakinje na slikama izloženim u galeriji „Nikola Radošević” obučeni u narodnu nošnju, igraju kolo i susreću se na kaldrmi...
Pored vode i drugih motiva iz prirode, simbolično se na slikama iz ciklusa „Ko sam” pojavljuju i čipka i zlato koji krase žene, baš kao pojasevi muškarce. Umetnica nas je pozvala da opipamo na njima đerdane i tkanine koji su stvarni, a koje je dodala na slike, kako priča, umetničkom intervencijom kako bi naglasila odnos vidljivog i opipljivog nasleđa, ujedno da bi ga približila publici.
„Đerdan nosi zvuk i ritam tradicije, pojas simbolizuje snagu i zaštitu, dok čipka svedoči o strpljenju i trajanju. Zlato podseća na postojanost vrednosti koje se s ovim mojim aplikacijama na slike ne prikazuju već utelovljuju – postaju deo same slike, ali i iskustva posmatrača. Tu se vidi uticaj Fakulteta primenjenih umetnosti koji sam studirala na Odseku za tekstil”.
Kako još kaže, ženski arhetip u njenim delima zauzima centralno mesto kao „nosilac pamćenja, vere i unutrašnje stabilnosti”. Za nju slika žene u nošnji nije samo figura, već prostor kroz koji se identitet prepoznaje i potvrđuje. Kolo je za autorku arhetip zajednice, a lica okrenuta jedno ka drugom grade identitet kroz odnos. Krug, kaže, zatvara spoljašnji, a otvara unutrašnji svet, dok su spojene ruke most između sebe i drugih, u kolu veza između generacija.
Na slici „Odraz nasleđa” u vodi se vidi silueta crkve koja pored kaldrme i opanaka na njoj, kaže, predstavlja unutrašnji oslonac, koji za razliku od prolazne vode, nosi ideju postojanosti.
„Za mene ornament s nošnje ili ćilima nije samo ukras, već vizuelni zapis kolektivnog pamćenja. Poznavanje motiva dokaz je postojanosti. Zlatna podloga uvek je vrednost nasleđa koje prevazilazi pojedinca”, dodaje.
Radmila Borojević je dobitnik je nagrade „Srebrno lane” na međunarodnom sajmu mode, radila je u Školi za talente Udruženja za mlade Srbije, a nakon toga je zajedno sa suprugom Aleksandrom osnovala srednju umetničku školu. Velika podrška joj je i petogodišnji sin koji voli da crta. Osnovala je i Internacionalnu školu „Valentina Tereškova”.
