Традиција као инспирација
Слике на којима се могу додирнути ђердани или тканина појаса, за Милу Боројевић су спој видљивог и опипљивог наслеђа које жели да приближи младима
У свима нама постоји сусрет онога што сада јесмо и онога што носимо рођењем из далеке прошлости. У том простору, ако се преиспитујете, јавља се глас предака, не као сећање на прошлост већ као живо присуство вредности које нас обликују и воде. Све нас обликовала је и традиција из које потичемо, каже у разговору за „Магазин” Радмила Мила Боројевић, чији су јунаци и јунакиње на сликама изложеним у галерији „Никола Радошевић” обучени у народну ношњу, играју коло и сусрећу се на калдрми...
Поред воде и других мотива из природе, симболично се на сликама из циклуса „Ко сам” појављују и чипка и злато који красе жене, баш као појасеви мушкарце. Уметница нас је позвала да опипамо на њима ђердане и тканине који су стварни, а које је додала на слике, како прича, уметничком интервенцијом како би нагласила однос видљивог и опипљивог наслеђа, уједно да би га приближила публици.
„Ђердан носи звук и ритам традиције, појас симболизује снагу и заштиту, док чипка сведочи о стрпљењу и трајању. Злато подсећа на постојаност вредности које се с овим мојим апликацијама на слике не приказују већ утеловљују – постају део саме слике, али и искуства посматрача. Ту се види утицај Факултета примењених уметности који сам студирала на Одсеку за текстил”.
Како још каже, женски архетип у њеним делима заузима централно место као „носилац памћења, вере и унутрашње стабилности”. За њу слика жене у ношњи није само фигура, већ простор кроз који се идентитет препознаје и потврђује. Коло је за ауторку архетип заједнице, а лица окренута једно ка другом граде идентитет кроз однос. Круг, каже, затвара спољашњи, а отвара унутрашњи свет, док су спојене руке мост између себе и других, у колу веза између генерација.
На слици „Одраз наслеђа” у води се види силуета цркве која поред калдрме и опанака на њој, каже, представља унутрашњи ослонац, који за разлику од пролазне воде, носи идеју постојаности.
„За мене орнамент с ношње или ћилима није само украс, већ визуелни запис колективног памћења. Познавање мотива доказ је постојаности. Златна подлога увек је вредност наслеђа које превазилази појединца”, додаје.
Радмила Боројевић je добитник је награде „Сребрно лане” на међународном сајму моде, радила је у Школи за таленте Удружења за младе Србије, а након тога је заједно са супругом Александром основала средњу уметничку школу. Велика подршка joj je и петогодишњи син који воли да црта. Основала је и Интернационалну школу „Валентина Терешкова”.
