Политика Магазин

Живот

08.11.2025 у 09:11

Крсна слава је један од најлепших српских обичаја који спаја породицу, пријатеље и веру. Од Светог Димитрија, преко Аранђеловдана и Никољдана, па до Савиндана и Ђурђевдана, редом се пале славске свеће и окупљају породице. И док се у неким кућама још осећа мирис домаћих ђаконија, у другима се слава обележава уз модерно послужење, „скајп” и мобилне телефоне на столу. Слава није само празник, то је идентитет, сећање на претке и захвалност свецу-заштитнику. Често чујемо како људи кажу да се данас мање слави, али тачније је рећи – слави се другачије, не мање, тврде познаваоци наших обичаја. Различито, а у суштини исто „Треба ипак нагласити да је наша Црква христоцентрична – па је Исус Христос важнији од светитеља. Стога Христова икона треба да буде највише истакнута, с иконом Богородиц

Историја

28.10.2025 у 07:53

Сећање на златно доба Аранђеловца

Припремајући изложбу о индустрији у Аранђеловцу, музејска саветница Зорица Петровић није пронашла само обиље материјала који сведочи о томе како се овај град развијао још од 19. века већ је наишла и на приче о залагању и ентузијазму самих Аранђеловчана да своје место унапреде и развију. Издваја причу о великом полету радника који су 1947. током радног времена правили шамотне опеке, а у слободно време радили на изградњи фабрике. Рот пећи фабрике „Шамот” – За данашње прилике такав ентузијазам је нестваран. Сачувана је и прича како су радници квасили своје радне блузе и мокре их везивали око главе како би ушли у пећ, изнели још вруће производе да би их на време испоручили купцу, а по завршетку посла њихове радне блузе су биле суве – каже наша саговорница. Мермер их просла

Живот

27.10.2025 у 08:00

Расте интересовање за учење старих заната

Некада су српске варошице биле препуне занатских радњи. Данас је све теже пронаћи ковача да откује косу, направи секиру, сарача да опшије каиш или било шта слично од старих умећа. Чињеница да су можда донекле и заборављени не умањује вредност сертификације која је уведена за многе старе занате, будући да је ипак приметна велика потражња за квалификованим радницима тих профила. Комисија Министарства привреде једина је у Србији надлежна да потврди и гарантује да се у сертификованим радионицама ручно израђују предмети старих и уметничких заната. Регистар занатлија Сертификованих занатлија данас има више од 1.100 у Србији и њихов рад доноси им одређене олакшице. У Регистру сертификованих занатлија уписано је и име Драгослава Ковића из Бадовинаца. Он је међу реткима код кога пле

Живот

28.10.2025 у 08:09

Романи за поклон

Александар Вујевић ужива док пише, било да је реч о прози, поезији или – пројектима. Овај Шапчанин који је недавно објавио првенац роман „Седам сувенира” радо учествује у хуманитарним акцијaма и у том духу васпитава и сина Михаила, ученика четвртог разреда основне школе. Роман је номинован за награду Књижевне омладине Србије за први роман. Александар је рођен у Шапцу пре 44 године. У овом граду је провео већи део детињства и младости и ту је завршио и економску школу. Раније је радио као регионални менаџер у Војводини, а данас има приватну фирму која највише послује с државним здравственим установама. Он пише пројекте клијентима који конкуришу за фондове Европске уније, па зато каже да се писањем бави и професионално и у слободно време. – Од детињства сам опчињен магијом речи, а тале

Живот

21.10.2025 у 09:59

Најлепше жеље за унуке и баке

У Ивањици је крајем августа, током традиционалне манифестације „Нушићијадa”, одржана радионица на којој су деца учила како се пишу и шаљу разгледнице. Догађај је уприличен на Tргу Милинка Кушића код ивањичке поште у организацији ПТТ музеја „Поште Србије” и Фондације „Нушић”. За овај фестивал „Пошта Србије” израдила је персонализовану поштанску марку у тиражу од 500 примерака коју су деца лепила на разгледнице, адресирала и слала поздраве са „Нушићијаде” бакама и декама, родитељима, друговима и другарицама. Циљ радионице био је да се у овој дигиталној ери младима приближи традиција и значај писања и слања порука поштом, као и да се негује обичај слања разгледница, објашњавају организатори, који верују да ће деца заволети овај начин комуникације и наставити са слањем разгледница драги

Живот

09.10.2025 у 11:29

Филозофију пронашао у ботаници

Никола Шушић је прво желео да упише филозофију, али се није нашао на буџету, па се на наговор мајке определио за индекс Шумарског факултета. Данас је доктор биотехничких наука, а филозофију проучава у слободно време. – Мајка је била у праву. На Шумарском факултету се уче заиста предивни предмети, блиски човеку и природи, применљиви и значајни у каснијој стручној пракси за читаво друштво – каже Шушић. Никола Шушић И егзотични гинко обредно дрво Као научни сарадник Института за мултидисциплинарна истраживања Београдског универзитета тренутно води акцију мапирања дрвећа познатог као записи. У овом занимљивом подухвату поред стручњака учествују и грађани Србије који добро познају локалне терене. Њихова улога је кључна јер само они знају бројне детаље о овим занимљивим стабл

Лековито из природе

29.09.2025 у 15:02

Лековити звук пчеле

У последњих пет година нагло расте број власника апикомора како у Србији, тако и у окружењу. Тачне евиденције нема, али, како кажу у Удружењу „Апимед Србија”, откако се одржавају семинари о примени инхалације ваздуха из пчелиње кошнице – број власника је са десет порастао на 40 у овом удружењу. Апитерапија се примењује у превенцији и лечењу бројних здравствених поремећаја још од давних времена, а данас све више налази своје место у хуманој и ветеринарској медицини. До сада је у ваздуху из кошнице изоловано 56 испарљивих једињења са антиинфламаторним, антиастматичним, антимикробним и антиканцерогеним дејством, каже пулмолог др Зорица Плавшић, председница Удружења апитерапеута „Апимед Србија”. Посебан ефекат у току инхалације ваздуха из кошнице или боравка у апикомори, дрвеној кућиц

Живот

29.09.2025 у 12:55

Темељ за здравији живот

Живот у граду доноси бројне предности, али и доста мана: мање зеленила, загађен ваздух, проблематичну воду за пиће, високе трошкове становања. Може ли бити другачије? Стручњаци одговарају да се морају потражити нови, одрживи начини у грађевинарству кроз такозвану зелену или одрживу градњу. Она не значи буквалну садњу дрвећа по терасама и крововима, већ градњу која ће нам дати чист ваздух и воду, топле домове зими и хладније лети без клима-уређаја, више зеленила у окружењу. – Грађевинска индустрија одговорна је за око 40 одсто укупног загађења угљен-диоксидом, док градови производе скоро 70 процената глобалних емисија гасова „стаклене баште”. Имајући у виду овакве податке и чињеницу да загађење није видљиво оком, имамо одговор природе кроз промену климе. Мишљења сам да у скоријој будућно

Здравље

13.09.2025 у 08:59

Беби каријес преносе родитељи

Само трећина трудница одлази на превентивни преглед код стоматолога, подаци су Института за јавно здравље ,,Доктор Милан Јовановић Батут”. Неки од разлога за ретке посете зубару током трудноће су недовољна информисаност и постојање негативних уверења, попут оних да су кварење и губитак зуба неизбежни у трудноћи и да стоматолошки третмани нису безбедни по бебу. Превентивни, дијагностички и рестауративни стоматолошки третмани су потпуно безбедни током трудноће, а једино се у том периоду треба избећи радиографисање и спровођење инвазивних интервенција које нису неопходне, став је Светске федерације стоматолога, који је прихваћен, наравно, и код нас. Доктор Маја Милошевић Марковић, асистент на београдском Стоматолошком факултету, каже за „Магазин” да запостављање здравља зуба може лоше да у

Живот

13.09.2025 у 16:52

Чај у пет с војвоткињом од Кента

Када на „Гуглу” укуцате „ кафане” и „вруће печење”, међу резултатима појавиће се и име наставнице немачког језика Јелене Стојковић, рођене Трстеничанке, планинарке, песникиње, туризмолошкиње… Имало би се набрајати још подоста. Јелена је писац врло популарне књиге „Стопањске кафане и њихове приче” која описује село Стопању између Трстеника и Крушевца, надалеко познато по добрим кафанама, прасећем и јагњећем печењу, и то је објашњење ове мале енигме с почетка текста. Јелена Стојковић је ипак много више од хроничарке кафанског живота, дипломирала је туризам на Природно-математичком факултету у Новом Саду, на одсеку за хотелијерство. Усмерила се на хотелијерски менаџмент, а одмах након студија прорадио је њен авантуристички дух који је не напушта ни данас. Факултетску диплому оставил