Аутор: Драгољуб Стевановић
08.11.2025 у 09:11
Крсна слава је један од најлепших српских обичаја који спаја породицу, пријатеље и веру. Од Светог Димитрија, преко Аранђеловдана и Никољдана, па до Савиндана и Ђурђевдана, редом се пале славске свеће и окупљају породице. И док се у неким кућама још осећа мирис домаћих ђаконија, у другима се слава обележава уз модерно послужење, „скајп” и мобилне телефоне на столу. Слава није само празник, то је идентитет, сећање на претке и захвалност свецу-заштитнику. Често чујемо како људи кажу да се данас мање слави, али тачније је рећи – слави се другачије, не мање, тврде познаваоци наших обичаја. Различито, а у суштини исто „Треба ипак нагласити да је наша Црква христоцентрична – па је Исус Христос важнији од светитеља. Стога Христова икона треба да буде највише истакнута, с иконом Богородиц
29.09.2025 у 15:02
У последњих пет година нагло расте број власника апикомора како у Србији, тако и у окружењу. Тачне евиденције нема, али, како кажу у Удружењу „Апимед Србија”, откако се одржавају семинари о примени инхалације ваздуха из пчелиње кошнице – број власника је са десет порастао на 40 у овом удружењу. Апитерапија се примењује у превенцији и лечењу бројних здравствених поремећаја још од давних времена, а данас све више налази своје место у хуманој и ветеринарској медицини. До сада је у ваздуху из кошнице изоловано 56 испарљивих једињења са антиинфламаторним, антиастматичним, антимикробним и антиканцерогеним дејством, каже пулмолог др Зорица Плавшић, председница Удружења апитерапеута „Апимед Србија”. Посебан ефекат у току инхалације ваздуха из кошнице или боравка у апикомори, дрвеној кућиц
29.09.2025 у 12:55
Живот у граду доноси бројне предности, али и доста мана: мање зеленила, загађен ваздух, проблематичну воду за пиће, високе трошкове становања. Може ли бити другачије? Стручњаци одговарају да се морају потражити нови, одрживи начини у грађевинарству кроз такозвану зелену или одрживу градњу. Она не значи буквалну садњу дрвећа по терасама и крововима, већ градњу која ће нам дати чист ваздух и воду, топле домове зими и хладније лети без клима-уређаја, више зеленила у окружењу. – Грађевинска индустрија одговорна је за око 40 одсто укупног загађења угљен-диоксидом, док градови производе скоро 70 процената глобалних емисија гасова „стаклене баште”. Имајући у виду овакве податке и чињеницу да загађење није видљиво оком, имамо одговор природе кроз промену климе. Мишљења сам да у скоријој будућно
13.09.2025 у 08:59
Само трећина трудница одлази на превентивни преглед код стоматолога, подаци су Института за јавно здравље ,,Доктор Милан Јовановић Батут”. Неки од разлога за ретке посете зубару током трудноће су недовољна информисаност и постојање негативних уверења, попут оних да су кварење и губитак зуба неизбежни у трудноћи и да стоматолошки третмани нису безбедни по бебу. Превентивни, дијагностички и рестауративни стоматолошки третмани су потпуно безбедни током трудноће, а једино се у том периоду треба избећи радиографисање и спровођење инвазивних интервенција које нису неопходне, став је Светске федерације стоматолога, који је прихваћен, наравно, и код нас. Доктор Маја Милошевић Марковић, асистент на београдском Стоматолошком факултету, каже за „Магазин” да запостављање здравља зуба може лоше да у
13.09.2025 у 16:52
Када на „Гуглу” укуцате „ кафане” и „вруће печење”, међу резултатима појавиће се и име наставнице немачког језика Јелене Стојковић, рођене Трстеничанке, планинарке, песникиње, туризмолошкиње… Имало би се набрајати још подоста. Јелена је писац врло популарне књиге „Стопањске кафане и њихове приче” која описује село Стопању између Трстеника и Крушевца, надалеко познато по добрим кафанама, прасећем и јагњећем печењу, и то је објашњење ове мале енигме с почетка текста. Јелена Стојковић је ипак много више од хроничарке кафанског живота, дипломирала је туризам на Природно-математичком факултету у Новом Саду, на одсеку за хотелијерство. Усмерила се на хотелијерски менаџмент, а одмах након студија прорадио је њен авантуристички дух који је не напушта ни данас. Факултетску диплому оставил