Život

08.11.2025 u 09:11

Bonton oko slavske sveće

Krsna slava je jedan od najlepših srpskih običaja koji spaja porodicu, prijatelje i veru. Od Svetog Dimitrija, preko Aranđelovdana i Nikoljdana, pa do Savindana i Đurđevdana, redom se pale slavske sveće i okupljaju porodice. I dok se u nekim kućama još oseća miris domaćih đakonija, u drugima se slava obeležava uz moderno posluženje, „skajp” i mobilne telefone na stolu. Slava nije samo praznik, to je identitet, sećanje na pretke i zahvalnost svecu-zaštitniku. Često čujemo kako ljudi kažu da se danas manje slavi, ali tačnije je reći – slavi se drugačije, ne manje, tvrde poznavaoci naših običaja. Različito, a u suštini isto „Treba ipak naglasiti da je naša Crkva hristocentrična – pa je Isus Hristos važniji od svetitelja. Stoga Hristova ikona treba da bude najviše istaknuta, s ikonom Bogorodic

Istorija

28.10.2025 u 07:53

Sećanje na zlatno doba Aranđelovca

Pripremajući izložbu o industriji u Aranđelovcu, muzejska savetnica Zorica Petrović nije pronašla samo obilje materijala koji svedoči o tome kako se ovaj grad razvijao još od 19. veka već je naišla i na priče o zalaganju i entuzijazmu samih Aranđelovčana da svoje mesto unaprede i razviju. Izdvaja priču o velikom poletu radnika koji su 1947. tokom radnog vremena pravili šamotne opeke, a u slobodno vreme radili na izgradnji fabrike. Rot peći fabrike „Šamot” – Za današnje prilike takav entuzijazam je nestvaran. Sačuvana je i priča kako su radnici kvasili svoje radne bluze i mokre ih vezivali oko glave kako bi ušli u peć, izneli još vruće proizvode da bi ih na vreme isporučili kupcu, a po završetku posla njihove radne bluze su bile suve – kaže naša sagovornica. Mermer ih prosla

Život

27.10.2025 u 08:00

Raste interesovanje za učenje starih zanata

Nekada su srpske varošice bile prepune zanatskih radnji. Danas je sve teže pronaći kovača da otkuje kosu, napravi sekiru, sarača da opšije kaiš ili bilo šta slično od starih umeća. Činjenica da su možda donekle i zaboravljeni ne umanjuje vrednost sertifikacije koja je uvedena za mnoge stare zanate, budući da je ipak primetna velika potražnja za kvalifikovanim radnicima tih profila. Komisija Ministarstva privrede jedina je u Srbiji nadležna da potvrdi i garantuje da se u sertifikovanim radionicama ručno izrađuju predmeti starih i umetničkih zanata. Registar zanatlija Sertifikovanih zanatlija danas ima više od 1.100 u Srbiji i njihov rad donosi im određene olakšice. U Registru sertifikovanih zanatlija upisano je i ime Dragoslava Kovića iz Badovinaca. On je među retkima kod koga ple

Život

28.10.2025 u 08:09

Romani za poklon

Aleksandar Vujević uživa dok piše, bilo da je reč o prozi, poeziji ili – projektima. Ovaj Šapčanin koji je nedavno objavio prvenac roman „Sedam suvenira” rado učestvuje u humanitarnim akcijama i u tom duhu vaspitava i sina Mihaila, učenika četvrtog razreda osnovne škole. Roman je nominovan za nagradu Književne omladine Srbije za prvi roman. Aleksandar je rođen u Šapcu pre 44 godine. U ovom gradu je proveo veći deo detinjstva i mladosti i tu je završio i ekonomsku školu. Ranije je radio kao regionalni menadžer u Vojvodini, a danas ima privatnu firmu koja najviše posluje s državnim zdravstvenim ustanovama. On piše projekte klijentima koji konkurišu za fondove Evropske unije, pa zato kaže da se pisanjem bavi i profesionalno i u slobodno vreme. – Od detinjstva sam opčinjen magijom reči, a tale

Život

21.10.2025 u 09:59

Najlepše želje za unuke i bake

U Ivanjici je krajem avgusta, tokom tradicionalne manifestacije „Nušićijada”, održana radionica na kojoj su deca učila kako se pišu i šalju razglednice. Događaj je upriličen na Trgu Milinka Kušića kod ivanjičke pošte u organizaciji PTT muzeja „Pošte Srbije” i Fondacije „Nušić”. Za ovaj festival „Pošta Srbije” izradila je personalizovanu poštansku marku u tiražu od 500 primeraka koju su deca lepila na razglednice, adresirala i slala pozdrave sa „Nušićijade” bakama i dekama, roditeljima, drugovima i drugaricama. Cilj radionice bio je da se u ovoj digitalnoj eri mladima približi tradicija i značaj pisanja i slanja poruka poštom, kao i da se neguje običaj slanja razglednica, objašnjavaju organizatori, koji veruju da će deca zavoleti ovaj način komunikacije i nastaviti sa slanjem razglednica dragi

Život

09.10.2025 u 11:29

Filozofiju pronašao u botanici

Nikola Šušić je prvo želeo da upiše filozofiju, ali se nije našao na budžetu, pa se na nagovor majke opredelio za indeks Šumarskog fakulteta. Danas je doktor biotehničkih nauka, a filozofiju proučava u slobodno vreme. – Majka je bila u pravu. Na Šumarskom fakultetu se uče zaista predivni predmeti, bliski čoveku i prirodi, primenljivi i značajni u kasnijoj stručnoj praksi za čitavo društvo – kaže Šušić. Nikola Šušić I egzotični ginko obredno drvo Kao naučni saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Beogradskog univerziteta trenutno vodi akciju mapiranja drveća poznatog kao zapisi. U ovom zanimljivom poduhvatu pored stručnjaka učestvuju i građani Srbije koji dobro poznaju lokalne terene. Njihova uloga je ključna jer samo oni znaju brojne detalje o ovim zanimljivim stabl

Lekovito iz prirode

29.09.2025 u 15:02

Lekoviti zvuk pčele

U poslednjih pet godina naglo raste broj vlasnika apikomora kako u Srbiji, tako i u okruženju. Tačne evidencije nema, ali, kako kažu u Udruženju „Apimed Srbija”, otkako se održavaju seminari o primeni inhalacije vazduha iz pčelinje košnice – broj vlasnika je sa deset porastao na 40 u ovom udruženju. Apiterapija se primenjuje u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih poremećaja još od davnih vremena, a danas sve više nalazi svoje mesto u humanoj i veterinarskoj medicini. Do sada je u vazduhu iz košnice izolovano 56 isparljivih jedinjenja sa antiinflamatornim, antiastmatičnim, antimikrobnim i antikancerogenim dejstvom, kaže pulmolog dr Zorica Plavšić, predsednica Udruženja apiterapeuta „Apimed Srbija”. Poseban efekat u toku inhalacije vazduha iz košnice ili boravka u apikomori, dr

Život

29.09.2025 u 12:55

Temelj za zdraviji život

Život u gradu donosi brojne prednosti, ali i dosta mana: manje zelenila, zagađen vazduh, problematičnu vodu za piće, visoke troškove stanovanja. Može li biti drugačije? Stručnjaci odgovaraju da se moraju potražiti novi, održivi načini u građevinarstvu kroz takozvanu zelenu ili održivu gradnju. Ona ne znači bukvalnu sadnju drveća po terasama i krovovima, već gradnju koja će nam dati čist vazduh i vodu, tople domove zimi i hladnije leti bez klima-uređaja, više zelenila u okruženju. – Građevinska industrija odgovorna je za oko 40 odsto ukupnog zagađenja ugljen-dioksidom, dok gradovi proizvode skoro 70 procenata globalnih emisija gasova „staklene bašte”. Imajući u vidu ovakve podatke i činjenicu da zagađenje nije vidljivo okom, imamo odgovor prirode kroz promenu klime. Mišljenja sam da u skorijoj budućno

Zdravlje

13.09.2025 u 08:59

Bebi karijes prenose roditelji

Samo trećina trudnica odlazi na preventivni pregled kod stomatologa, podaci su Instituta za javno zdravlje ,,Doktor Milan Jovanović Batut”. Neki od razloga za retke posete zubaru tokom trudnoće su nedovoljna informisanost i postojanje negativnih uverenja, poput onih da su kvarenje i gubitak zuba neizbežni u trudnoći i da stomatološki tretmani nisu bezbedni po bebu. Preventivni, dijagnostički i restaurativni stomatološki tretmani su potpuno bezbedni tokom trudnoće, a jedino se u tom periodu treba izbeći radiografisanje i sprovođenje invazivnih intervencija koje nisu neophodne, stav je Svetske federacije stomatologa, koji je prihvaćen, naravno, i kod nas. Doktor Maja Milošević Marković, asistent na beogradskom Stomatološkom fakultetu, kaže za „Magazin” da zapostavljanje zdravlja zuba može loše da u

Život

13.09.2025 u 16:52

Čaj u pet s vojvotkinjom od Kenta

Kada na „Guglu” ukucate „ kafane” i „vruće pečenje”, među rezultatima pojaviće se i ime nastavnice nemačkog jezika Jelene Stojković, rođene Trsteničanke, planinarke, pesnikinje, turizmološkinje… Imalo bi se nabrajati još podosta. Jelena je pisac vrlo popularne knjige „Stopanjske kafane i njihove priče” koja opisuje selo Stopanju između Trstenika i Kruševca, nadaleko poznato po dobrim kafanama, prasećem i jagnjećem pečenju, i to je objašnjenje ove male enigme s početka teksta. Jelena Stojković je ipak mnogo više od hroničarke kafanskog života, diplomirala je turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za hotelijerstvo. Usmerila se na hotelijerski menadžment, a odmah nakon studija proradio je njen avanturistički duh koji je ne napušta ni danas. Fakultetsku diplomu ostavil