Temelj za zdraviji život

Život u gradu donosi brojne prednosti, ali i dosta mana: manje zelenila, zagađen vazduh, problematičnu vodu za piće, visoke troškove stanovanja. Može li biti drugačije? Stručnjaci odgovaraju da se moraju potražiti novi, održivi načini u građevinarstvu kroz takozvanu zelenu ili održivu gradnju. Ona ne znači bukvalnu sadnju drveća po terasama i krovovima, već gradnju koja će nam dati čist vazduh i vodu, tople domove zimi i hladnije leti bez klima-uređaja, više zelenila u okruženju.

– Građevinska industrija odgovorna je za oko 40 odsto ukupnog zagađenja ugljen-dioksidom, dok gradovi proizvode skoro 70 procenata globalnih emisija gasova „staklene bašte”. Imajući u vidu ovakve podatke i činjenicu da zagađenje nije vidljivo okom, imamo odgovor prirode kroz promenu klime. Mišljenja sam da u skorijoj budućnosti možemo očekivati ekstremnije klimatske promene, a samim tim i novi trend klimatskih kriza. Najbolji primer na lokalnom nivou je stanje u poljoprivredi u Srbiji u poslednje tri godine – kaže Igor Milošević, konsultant za održivi razvoj u kompaniji „CBRE Srbija”.

Zemlje zapadne Evrope, Nemačka, Holandija, Irska, pioniri su u zelenoj gradnji i inovacijama u građevinarstvu. Stručnjaci iz ove oblasti ističu da postoji više načina kako da bolje očuvamo životnu sredinu uprkos sve većoj urbanizaciji. Jedan od načina je da se sa starih zgrada za rušenje iskoristi sve što može od građevinskog materijala: prozori, opeka za oblogu na fasadama, drvene konstrukcije i drugo. Primera radi, prilikom rekonstrukcije kongresnog centra „Sava” zadržan je jedan broj stolica, a deo njih je recikliran. Pod održivom gradnjom podrazumeva se i skupljanje kišnice, odlaganje u posebne sisteme da bi se koristila kao tehnička voda. Zbog više svetla i uštede energije prozori treba da budu tako postavljeni da je stan preko celog dana svetao. Zgrade koje su samoodržive imaju solarne panele, tako da mogu da funkcionišu i nezavisno od električne mreže. U Amsterdamu u dvorištima sade se autohtone vrste biljaka, koje ne zahtevaju održavanje, košenje ili pijaću vodu za zalivanje, čak ni prehranu. To je ekonomski velika ušteda, doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida, a da ne govorimo o uštedi vremena.

Izolacija od ovčije vune

– U zelenoj gradnji koriste se prirodniji materijali, zdraviji za ljude i manje štetni za životnu sredinu. To znači da se prednost daje drvetu iz održivih šuma, bambusu, glini, slami, konoplji, ali i recikliranim materijalima kao što su beton, čelik ili opeka iz starih objekata. Takođe, koriste se i savremeni termoizolacioni materijali koji pomažu da se objekti lakše greju i hlade, kao što su paneli od ovčije vune ili celuloze, kao i prozori sa više slojeva stakla koji zadržavaju toplotu. Ugrađuju se i pametni materijali koji mogu da reaguju na promene u okruženju – na primer, stakla koja menjaju prozirnost u zavisnosti od jačine sunca. Sa druge strane, izbegavaju se materijali koji sadrže toksične hemikalije, kao što su azbest ili plastike koje ispuštaju štetne gasove – kaže Igor Milošević.

Ideja je da se koriste materijali koji traju dugo, mogu da se recikliraju i ne zagađuju sredinu ni dok se proizvode, ni kada se odbace. Ukratko, zgrada napravljena na ovaj način je energetski efikasnija, prijatnija za boravak i manje štetna za planetu – što je i osnovni cilj zelene gradnje.

Naše zgrade skoro da više energije troše na hlađenje leti nego što je potrebno za zagrevanje zimi. Sva ta energija se dobija iz fosilnih goriva, koja zagađuju životnu sredinu.

– U Srbiji je dominantan tip stambenih objekata izgrađen po tradicionalnom stilu tokom osamdesetih godina prošlog veka. Zelena gradnja i energetska efikasnost nisu bile u fokusu građevinske industrije tog vremena. Klasičan tip gradnje u Srbiji ima visoke energetske potrebe i slabu efikasnost, zbog čega takvi objekti jesu najveći zagađivači naše okoline. U pojedinim objektima su korišćeni toksični materijali za koje se tek kasnije otkrilo da imaju štetne posledice po čoveka, kao i da na mnogim objektima nije korišćena toplotna izolacija. Dodatno, i materijali koji su korišćeni za izgradnju ovakvih objekata u sebi sadrže visok procenat ugljen-dioksida, koji se vremenom ispušta u atmosferu kako se objekat približava kraju životnog ciklusa – ističe naš sagovornik.

Zakonske izmene

Za razliku od evropskih gradova kao što su Berlin, Amsterdam, Beč, u Beogradu je zelena gradnja svojstvena samo poslovnim zgradama. Valja napomenuti da je Izmenama Zakona o građevinarstvu iz 2023. godine regulisano da svi objekti, uključujući i javne, preko 10.000 kvadrata moraju imati sertifikat zelene gradnje. Ovakav pristup, smatraju stručnjaci, podstaći će investitore i kupce da alternativnije razmišljaju o objektima u kojima borave.

– Zelena gradnja u Srbiji je najzastupljenija u komercijalnim objektima, odnosno poslovnim zgradama. Sertifikovane zelene poslovne zgrade čine 40 odsto ukupne ponude poslovnih zgrada u Srbiji, što je odličan pokazatelj svesti samih investitora, kao i pravca u kojem se tržište kreće. U pogledu ostalih komercijalnih sektora nekretnina u Srbiji, posle poslovnih zgrada, industrijski logistički centri su dominantni u pogledu broja sertifikovanih objekata u odnosu na ukupnu ponudu. Sa druge strane, stambeni sektor ne prati trend komercijalnih nepokretnosti, zbog činjenice da je postupak dobijanja zelenog sertifikata, ukoliko govorimo o međunarodnim sertifikacionim sistemima kao što su LEED, BREEAM ili DGNB, nešto kompleksniji i iziskuje dodatne troškove koji bi se odrazili na cenu kvadrata – ističe Igor Milošević i veruje da će zelene stambene zgrade zbog benefita koje pružaju postati standard u Srbiji do 2050. godine.

Kao i u svakoj promeni, zaključuje sagovornik „Magazina”, početni korak je promena razmišljanja i vrednosti svih nas koji činimo jedan grad živim.

Novi Beograd prednjači

U Beogradu su sertifikovane uglavnom komercijalne zgrade, kao na primer „Delta haus”, Centar „Sava”. Tržni centar „Ušće” sada se ponovo rekonstruiše i biće još zeleniji. Imamo i industrijskih objekata koji su sertifikovani kao zelena gradnja, logističke centre, odnosno skladišta robe široke potrošnje.

Polako zelena gradnja osvaja i objekte rezidencijalnog karaktera za stanovanje. Kupci više neće gledati samo na lokaciju i cenu, nadaju se stručnjaci, već sve više u budućnosti i na održivost objekata koja će im dugoročno doneti bolje, ali i jeftinije uslove za život.

Veća vrednost nekretnina

Zelena gradnja podrazumeva projektovanje i izgradnju objekata u skladu sa standardima koje definišu međunarodna sertifikaciona tela. Cilj je da se smanji negativan uticaj građevina na životnu sredinu – kroz redukciju emisije ugljen-dioksida, upotrebu održivih materijala i odgovorno upravljanje građevinskim otpadom tokom izgradnje.

Pored ekoloških aspekata, zelene zgrade doprinose i ekonomskoj održivosti – smanjuju troškove energije i vode, povećavaju dugoročnu vrednost nekretnine i poboljšavaju komfor korisnika. One često uključuju energetski efikasne sisteme, pametne tehnologije upravljanja, prirodnu ventilaciju, obilje dnevne svetlosti i zelene površine. Takođe, zelene zgrade imaju pozitivan uticaj na zdravlje i produktivnost ljudi koji u njima borave, što ih čini poželjnim izborom za poslovne i stambene objekte.

Naučno je dokazano da se u takvim uslovima pokazuju veće kognitivne sposobnosti, pacijenti se brže oporavljaju i postižu se bolji rezultati u radu – kaže Igor Milošević.