Темељ за здравији живот
Не значи буквалну садњу дрвећа по терасама и крововима, већ изградњу која ће нам дати чист ваздух и воду, топле домове зими и хладније лети без клима-уређаја, више зеленила у окружењу
Живот у граду доноси бројне предности, али и доста мана: мање зеленила, загађен ваздух, проблематичну воду за пиће, високе трошкове становања. Може ли бити другачије? Стручњаци одговарају да се морају потражити нови, одрживи начини у грађевинарству кроз такозвану зелену или одрживу градњу. Она не значи буквалну садњу дрвећа по терасама и крововима, већ градњу која ће нам дати чист ваздух и воду, топле домове зими и хладније лети без клима-уређаја, више зеленила у окружењу.
– Грађевинска индустрија одговорна је за око 40 одсто укупног загађења угљен-диоксидом, док градови производе скоро 70 процената глобалних емисија гасова „стаклене баште”. Имајући у виду овакве податке и чињеницу да загађење није видљиво оком, имамо одговор природе кроз промену климе. Мишљења сам да у скоријој будућности можемо очекивати екстремније климатске промене, а самим тим и нови тренд климатских криза. Најбољи пример на локалном нивоу је стање у пољопривреди у Србији у последње три године – каже Игор Милошевић, консултант за одрживи развој у компанији „CBRE Србија”.
Земље западне Европе, Немачка, Холандија, Ирска, пионири су у зеленој градњи и иновацијама у грађевинарству. Стручњаци из ове области истичу да постоји више начина како да боље очувамо животну средину упркос све већој урбанизацији. Један од начина је да се са старих зграда за рушење искористи све што може од грађевинског материјала: прозори, опека за облогу на фасадама, дрвене конструкције и друго. Примера ради, приликом реконструкције конгресног центра „Сава” задржан је један број столица, а део њих је рециклиран. Под одрживом градњом подразумева се и скупљање кишнице, одлагање у посебне системе да би се користила као техничка вода. Због више светла и уштеде енергије прозори треба да буду тако постављени да је стан преко целог дана светао. Зграде које су самоодрживе имају соларне панеле, тако да могу да функционишу и независно од електричне мреже. У Амстердаму у двориштима саде се аутохтоне врсте биљака, које не захтевају одржавање, кошење или пијаћу воду за заливање, чак ни прехрану. То је економски велика уштеда, допринос смањењу емисије угљен-диоксида, а да не говоримо о уштеди времена.
Изолација од овчије вуне
– У зеленој градњи користе се природнији материјали, здравији за људе и мање штетни за животну средину. То значи да се предност даје дрвету из одрживих шума, бамбусу, глини, слами, конопљи, али и рециклираним материјалима као што су бетон, челик или опека из старих објеката. Такође, користе се и савремени термоизолациони материјали који помажу да се објекти лакше греју и хладе, као што су панели од овчије вуне или целулозе, као и прозори са више слојева стакла који задржавају топлоту. Уграђују се и паметни материјали који могу да реагују на промене у окружењу – на пример, стакла која мењају прозирност у зависности од јачине сунца. Са друге стране, избегавају се материјали који садрже токсичне хемикалије, као што су азбест или пластике које испуштају штетне гасове – каже Игор Милошевић.
Идеја је да се користе материјали који трају дуго, могу да се рециклирају и не загађују средину ни док се производе, ни када се одбаце. Укратко, зграда направљена на овај начин је енергетски ефикаснија, пријатнија за боравак и мање штетна за планету – што је и основни циљ зелене градње.
Наше зграде скоро да више енергије троше на хлађење лети него што је потребно за загревање зими. Сва та енергија се добија из фосилних горива, која загађују животну средину.
– У Србији је доминантан тип стамбених објеката изграђен по традиционалном стилу током осамдесетих година прошлог века. Зелена градња и енергетска ефикасност нису биле у фокусу грађевинске индустрије тог времена. Класичан тип градње у Србији има високе енергетске потребе и слабу ефикасност, због чега такви објекти јесу највећи загађивачи наше околине. У појединим објектима су коришћени токсични материјали за које се тек касније открило да имају штетне последице по човека, као и да на многим објектима није коришћена топлотна изолација. Додатно, и материјали који су коришћени за изградњу оваквих објеката у себи садрже висок проценат угљен-диоксида, који се временом испушта у атмосферу како се објекат приближава крају животног циклуса – истиче наш саговорник.
Законске измене
За разлику од европских градова као што су Берлин, Амстердам, Беч, у Београду је зелена градња својствена само пословним зградама. Ваља напоменути да је Изменама Закона о грађевинарству из 2023. године регулисано да сви објекти, укључујући и јавне, преко 10.000 квадрата морају имати сертификат зелене градње. Овакав приступ, сматрају стручњаци, подстаћи ће инвеститоре и купце да алтернативније размишљају о објектима у којима бораве.
– Зелена градња у Србији је најзаступљенија у комерцијалним објектима, односно пословним зградама. Сертификоване зелене пословне зграде чине 40 одсто укупне понуде пословних зграда у Србији, што је одличан показатељ свести самих инвеститора, као и правца у којем се тржиште креће. У погледу осталих комерцијалних сектора некретнина у Србији, после пословних зграда, индустријски логистички центри су доминантни у погледу броја сертификованих објеката у односу на укупну понуду. Са друге стране, стамбени сектор не прати тренд комерцијалних непокретности, због чињенице да је поступак добијања зеленог сертификата, уколико говоримо о међународним сертификационим системима као што су LEED, BREEAM или DGNB, нешто комплекснији и изискује додатне трошкове који би се одразили на цену квадрата – истиче Игор Милошевић и верује да ће зелене стамбене зграде због бенефита које пружају постати стандард у Србији до 2050. године.
Као и у свакој промени, закључује саговорник „Магазина”, почетни корак је промена размишљања и вредности свих нас који чинимо један град живим.
Нови Београд предњачи
У Београду су сертификоване углавном комерцијалне зграде, као на пример „Делта хаус”, Центар „Сава”. Тржни центар „Ушће” сада се поново реконструише и биће још зеленији. Имамо и индустријских објеката који су сертификовани као зелена градња, логистичке центре, односно складишта робе широке потрошње.
Полако зелена градња осваја и објекте резиденцијалног карактера за становање. Купци више неће гледати само на локацију и цену, надају се стручњаци, већ све више у будућности и на одрживост објеката која ће им дугорочно донети боље, али и јефтиније услове за живот.
Већа вредност некретнина
Зелена градња подразумева пројектовање и изградњу објеката у складу са стандардима које дефинишу међународна сертификациона тела. Циљ је да се смањи негативан утицај грађевина на животну средину – кроз редукцију емисије угљен-диоксида, употребу одрживих материјала и одговорно управљање грађевинским отпадом током изградње.
Поред еколошких аспеката, зелене зграде доприносе и економској одрживости – смањују трошкове енергије и воде, повећавају дугорочну вредност некретнине и побољшавају комфор корисника. Оне често укључују енергетски ефикасне системе, паметне технологије управљања, природну вентилацију, обиље дневне светлости и зелене површине. Такође, зелене зграде имају позитиван утицај на здравље и продуктивност људи који у њима бораве, што их чини пожељним избором за пословне и стамбене објекте.
Научно је доказано да се у таквим условима показују веће когнитивне способности, пацијенти се брже опорављају и постижу се бољи резултати у раду – каже Игор Милошевић.
