Филозофију пронашао у ботаници

Никола Шушић је прво желео да упише филозофију, али се није нашао на буџету, па се на наговор мајке определио за индекс Шумарског факултета. Данас је доктор биотехничких наука, а филозофију проучава у слободно време.

– Мајка је била у праву. На Шумарском факултету се уче заиста предивни предмети, блиски човеку и природи, применљиви и значајни у каснијој стручној пракси за читаво друштво – каже Шушић.

И егзотични гинко обредно дрво

Као научни сарадник Института за мултидисциплинарна истраживања Београдског универзитета тренутно води акцију мапирања дрвећа познатог као записи. У овом занимљивом подухвату поред стручњака учествују и грађани Србије који добро познају локалне терене. Њихова улога је кључна јер само они знају бројне детаље о овим занимљивим стаблима и, што је нарочито важно, носиоци су веровања, прича и легенди везаних за обредна стабла.

Запис је стабло које представља светињу за село на чијем се подручју налази. Оно је освештано дрво на којем је урезан крст. Не сме се сећи, и не смеју му се ломити гране, а забрањено је и пењање. Најчешће су то храстови, али и друге врсте попут цера, беле липе, оскоруше, дивље крушке, ораха, пољског јасена, па чак и црног бора. Нека су стара двеста година, а преживела су захваљујући обичајима локалног становништва. Шушић истиче да запис може бити и ново, младо стабло, а међу њима су понекад и врсте које нису домаће као што је гинко.

Литије су посебан црквени догађај када грађани обилазе та стабла и светкују их. Сачували су их кроз све ове векове од различитих недаћа, и међу њима су неки веома ретки примерци старих стабала, појединих врста дрвећа.

– Немамо данас шуму стару 200 година у Шумадији. Имамо само појединачна стабла и она су преживела тако што их је локално становништво чувало и поштовало, верујући да ће бити кажњени ако их посеку – објашњава наш саговорник.

Он истиче да је надахнуће за истраживачке радове везане за стабла записе добио као мастер студент на београдском Шумарском факултету и то од ментора проф. др Мартина Бобинца.

– Кључан његов рад за мене био је „Посебни примерци старих стабала лужњака у Босутском басену”. Читајући и дивећи се сликама тих стабала из Срема сетио сам се свог краја, околине Краљева. Та стабла које памтим још из детињства јесу били управо записи, а први међу њима један заиста посебан храст из села Пекчанице – каже Шушић.

Истраживања института су се ширила и на друге крајеве, тим је добијао нове стручњаке, мапирање је узело маха. Данас, осам година касније са својим осмочланим тимом даје допринос ботаничком наслеђу Србије.

– Наша улога је да заједно с грађанима документујемо записе Шумадијског округа на терену, извршимо њихов премер, оценимо микростаништа и њихову општу кондицију, креирамо мапу свих записа и предложимо да се обичаји везани за њих уврсте на Листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, а самим тим и да постану и кандидат за упис на Унескову листу светске културне баштине – каже саговорник „Магазина”.

Последњих година др Шушић проведе у просеку сто дана годишње на терену радећи на више пројеката истовремено.

Стручњаци уочавају да су наше шуме све више погођене сушама. То је аларм за све који се баве шумским екосистемима. Брзих решења нема, кључ је, каже наш саговорник, у дугорочним истраживањима, како би их сачували.

– „ТreeGems” пројекат ми је омогућио да Регион Шумадије обилазим веома детаљно. Ту су наравно и сусрети с локалним становништвом, дружење с грађанима и заједнички рад с њима – каже наш саговорник и препричава тек једну од анегдота с терена у Трнави код Тополе. Док су правили паузу у кафани „ЈиТ”, научници су споменули шта истражују и господин Дрпало, велики ентузијаста, одмах је устао од стола и кренуо с њима не би ли им показао сваки запис у селу и испричао приче о њима.

У селу Прогорелица код Краљева, од породице Нешовић сазнали су да је испод њиховог записа краљ Александар правио паузу и јео пилетину пред одлазак у манастир Студеницу. Прогорелица је једно од последњих лепших места за паузу пред улазак у сурову клисуру реке Ибар која је сигурно била много мање проходна него данас и свакако је представљала изазов чак и за краља.

Чувајмо шуме

Питамо др Шушића какав однос млади имају према традицији и природи. Како би их придобио за изучавање ботанике и шумарства?

– Питао бих их да ли осећају климатске промене и да ли желе да нешто учине у вези с тим. Ако је одговор да, Шумарски факултет је одличан избор. Од здравих, добро негованих и од адекватних врста састављених шума немамо бољих савезника у борби против веома осетних климатских промена. Шуме имају и социјалну и еколошку и економску функцију, а на њих можемо да утичемо позитивно, тек ако их упознамо – закључује Шушић.

Из времена Карађорђа

У овом тренутку тешко је рећи који су то најстарији записи, али с доста сигурности може се претпоставити да су неки од њих служили за верске обреде и пре изградње цркава. На пример, то би били најстарији примерци храстова записа из села Баре код Кнића. По предању мештана овај запис је из доба Карађорђа, док је из Горњих Грбица код Крагујевца из доба династије Обреновић.

Мапирање Шумадије до јесени

– Постоје села с изузетним бројем записа, на пример Губеревац код Кнића, као и Маршић и Букоровац код Крагујевца где има до десет па и више оваквих стабала. Проналазимо их уз помоћ мештана, па приступамо заједничком премеру висине стабала, обима дебла, параметара развијености крошње, оцена микростаништа и опште кондиције и вршимо детаљно фотографисање – објашњава Шушић који наговештава да би ове јесени мапирање у Шумадији могло да буде завршено.

Откривање скривених драгуља

Пројекат ,,Света стабла Шумадије – Откривање скривених драгуља ботаничког и културног наслеђа Србије” (акроним TreeGems) је пројекат који финансира Центар за промоцију науке под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Руководилац пројекта је Универзитет у Београду – Институт за мултидисциплинарна истраживања, а партнери су му удружења грађана Образовно креативни центар ,,4Е” и Еколошко-истраживачко друштво ,,Младен Караман” из Крагујевца, као и Завод за заштиту природе Србије.