Политика Магазин

Живот

15.04.2024 у 11:18

Холандђанин који се загледао у Силвану Арменулић

Када су Аца Степић и Силвана Арменулић почели да наступају у "Скадарлију", било је то веома угледно место, на светском нивоу, па су у њу свраћали и странци, али и политичари, утицајни људи разних занимања, господа... Са некима је Степић постао пријатељ. Посебно се сећа пријатељстава са Холанђанином Робијем и Италијаном Ђованијем. Роби је као добар Холанђанин имао фарму цвећа, волео је да долази у Југославију и да се проводи у Београду. Живео је у граду Абекерку. Бацио је и он око на Силвану, али му је Аца на време рекао да ту нема никаквих шанси. Силвана је била тек удата и заљубљена у свог мужа Радмила. Понудио му је да га упозна са такође младом и лепом женом, певачицом Викторијом Јовановић. Аца није очекивао да ће његов предлог бити пун погодак у животу двоје људи. Роби се заљубио

Путовања

12.04.2024 у 15:44

Највеће сеоске трке на свету

Већ два века у стишком Касидолу на верски празник Тодорову суботу организују се коњске трке, а од пре неколико година као додатна атракција за гледаоце уведена је и ревија фијакера и чеза Већ по традицији Тодорова субота у Касидолу друго је име за коњске трке и ревију фијакера које се одржавају на сеоском хиподрому. Окупе се расна грла и вешти јахачи, ужива се у двопрезима, фолклору, кухињским ђаконијама по стишким рецептима бака из браничевског краја. Уз овај тако испланиран и увек радо ишчекиван програм нађе се места чак и за међународну изложбу ситних животиња. Па, ко воли нек изволи, за сваког понешто, рекли би наши стари. Коњарска традиција за поштовање – Коњарска традиција Касидола је за свако поштовање. Ово место је од давнина, као уосталом и цео Браничев

Забава

13.04.2024 у 08:10

Силванин долазак у Београд

За Силвану која ће ускоро добити и презиме Арменулић, прелазак у престоницу био је велики пословни успех и признање. Детињство Зилхе Барјактаревић било је тешко, одрасла је са деветоро браће и сестара у Добоју, али је успела захваљујући свом раскошном таленту. И њене три сестре умеле су лепо да певају, мада је Силваниним путем пошла само Мирсада (Мирјана) Барјактаревић. Иако је много касније узела уметничко име, Зилху су још у Добоју, како је касније испричала у једном интервјуу, њени пријатељи звали Силвана по тада популарној италијанској глумици Силвани Мангано. Зграда хотела "Гранд" налазила се све до средине шездесетих година, када је срушена, у Кнез Михајловој улици на месту где је данас плато Филозофског факултета. Све до Другог светског рата "Гранд" је важио за најбољи беог

Живот

14.04.2024 у 10:33

Дует са Шабаном Шаулићем у Минхену

Оно што је Сафет Исовић међу нашим радницима у Немачкој био у првој половини седамдесетих, то је Шабан Шаулић постао у другој половини те деценије. Програм се увек завршавао наступом овог певача, његов „златан глас“ увек је остављан за крај, да зачини цео концерт. Гостујући у Минхену чланови групе "Вечерас заједно" су већ отпевали своје, али се Шаулић негде загубио и није дошао на време у салу. Организатори су већ постали јако нервозни јер без Шабана концерт не само што не би био толико успешан, већ би и изневерили многе госте који су дошли из других градова само да виде свог омиљеног певача. Најнепријатније је било шефу оркестра Аци Степићу јер је осећао највећу одговорност. Док је свирао коло, освртао се свуда около не би ли негде запазио певача којег сви чекају. У једном тренутку Шаб

Забава

12.04.2024 у 14:25

Шота у Гадафијевом шатору

Нису се наши музички каравани задовољавали само наступима по европским земљама, одлазили су и у Азију и Африку, односно земље Блиског истока. Држали су концерте у Либији, Ираку, Ирану и Кувајту, свирали нашим радницима грађевинцима који су градили путеве, мостове, високе стамбене зграде у овим земљама, наводњавали пустиње... У Либији је добар глас о њима стигао и до бившег шефа ове земље Гадафија. Пожелео је да их угости и почасти у свом шатору, који је много више личио на хотел Хилтон него на шатор. Музичари из тадашње Југославије остали су на забави цео дан и за њих је то био незабораван доживљај. Гадафи је волео забавну музику, а од народних више су му одговарали "јужнији крајеви", песме које су биле сличне блискоисточним, а то су углавном биле шиптарске песме. "Шоте, мори шоте" и

Забава

11.04.2024 у 13:53

Зашто је „Југо, моја Југо“ постала непожељна песма

Раних седамдесетих у моди су била музичка такмичења. Радио Београд је 1971. године расписао конкурс за песму о изградњи пруге Београд–Бар на који су се у то доба јавили наши најбољи композитори а победила је "Београде, Бар те зове" коју је отпевала Лепа Лукић. Сви аутори су се одрекли новчане награде и извођачких тантијема у корист изградње пруге. Исте године "ТВ Ревија" расписала је конкурс за најбољу мелодију на текст песме "Југо, моја Југо" коју је написала наша гастарбајтерка Миленија Радовановић. Миленија је због тешког живота била принуђена да оде у Немачку да ради како би издржавала болесног мужа, а два сина школовала. Њена песма није имала високу уметничку вредност, али је била написана чистог срца и испуњена емоцијама и љубављу према домовини. "ТВ Ревија"

Забава

09.04.2024 у 10:19

Југословенска перестројка

И у другој половини седамдесетих година оркестар Аце Степића био је, како се писало и говорило, сигурно залеђе асовима народне и забавне музике на бројним турнејама по Немачкој и околним европским земљама. Тако је било да од бројних примера наведемо и овај, новембра 1977. године на турнеји од Карлсруеа до Дортмунда, где их је видело више од осамдесет хиљада Југословена. На сада већ пожутелим исечцима из штампе могу се прочитати и имена: Сафет, Шабан, Вера Ивковић, дует Селимова–Желчевски, Бранка Шћепановић, Кића Слабинац, Душко Локин, Бети Ђорђевић, Кемал Монтено, Ладо Лесковар, водитељ Марко Марковић. Поред честих турнеја за наше раднике у иностранству све до почетка осамдесетих година, оркестар под управом Александра Аце Степића свирао је на бројним свечаностима и манифестаци

Забава

08.04.2024 у 15:00

Гастарбајтерима су узимали паре на чежњи за домовином

Каравани и музичке турнеје по западној Европи били су и начин на који је држава придобијала раднике "у туђини", окупљала их око наше заставе и грба, а такође и уз прецизно одабран репертоар који је одговарао вредностима тадашње СФРЈ. Док су се емисијом "Вечерас заједно" одвијали организовани одласци на турнеје, увидевши да је "гастарбајтерска чежња" велики потенцијал за зараду, било је и све више "дивљих" менаџера и "кафеџија" који су на лак начин покушавали да згрну велике паре па су западноевропске земље, а посебно Немачка, биле преплављене "тезгама". Али често и разочарењима публике јер су најављивали југословенске звезде да би продали улазнице, а доводили недовољно афирмисане певаче. У то доба и у СФРЈ се у овој области почињу јављати такозвани приватни менаџери који су исплаћ

Забава

05.04.2024 у 10:59

За Ђорђа Марјановића карти ни за „лек“

Да би се боље објаснило време седамдесетих година прошлог века и начин на који су наши гастарбајтери дочекивали музичке звезде из Југославије, цитираћемо делове репортаже "Илустроване Политике", коју је написао новинар Душан Грбић, описујући концертe по Немачкој: "То нико није могао да предвиди. Групе шетача које су се размилеле по зеленим алејама франкфуртског зоолошког врта, неке врсте Калемегдана на Мајни, обасјаним благим зрацима поподневног сунца, одједном као да су се пренуле из дремљиве опуштености. Неко је викнуо: "Долазе!" То као да је био сигнал; људи, жене, деца похрлили су са свих страна према Тргу Алфреда Брема, на којем се налази зграда "Клајнес театар". Пред ту палату управо је био стигао аутобус франкфуртског предузећа "Алпина" у којем су се налазиле

Забава

04.04.2024 у 10:22

Гастарбајтерска је туга преголема

Листајући данас београдску штампу можемо наићи на читав низ врло занимљивих примера и детаља који су говорили о великом ентузијазму које су наши радници на привременом раду у иностранству гајили према музичарима и из домовине. Тако се препричавала и једна од бројних анегдота да је оркестар морао шест пута да почиње прве тактове песме Сафета Исовића јер је овај певач био затрпан цвећем и загушен пољупцима својих обожавалаца. Бројни редари у сали су овим темпераментним одушевљењем наших људи били тако изненађени и збуњени да су потрчали на бину уверени да ће неко повредити краља босанских севдалинки. "Експрес" је извештавао из немачког Мајнхајма (7. септембар 1972) да наши радници опседају хотел у овом граду и траже са рецепције да им позову идоле за фотографисање и потпис