За Ђорђа Марјановића карти ни за „лек“

Да би се боље објаснило време седамдесетих година прошлог века и начин на који су наши гастарбајтери  дочекивали музичке звезде из Југославије, цитираћемо делове репортаже "Илустроване Политике", коју је написао новинар Душан Грбић, описујући концертe по Немачкој:

"То нико није могао да предвиди. Групе шетача које су се размилеле по зеленим алејама франкфуртског зоолошког врта, неке врсте Калемегдана на Мајни, обасјаним благим зрацима поподневног сунца, одједном као да су се пренуле из дремљиве опуштености. Неко је викнуо: "Долазе!"

То као да је био сигнал; људи, жене, деца похрлили су са свих страна према Тргу Алфреда Брема, на којем се налази  зграда "Клајнес театар". Пред ту палату управо је био стигао аутобус франкфуртског предузећа "Алпина" у којем су се налазиле  све саме "звезде" наше забавне и народне музике: Нада Кнежевић, Мајда Сепе, Јосипа Лисац, Ђорђе Марјановић, Ивица Шерфези, а затим Сафет Исовић, Аца Матић, Силвана Арменулић, Нада Мамула и Виолета Томовска. Хиљаде руку полетело је да само додирне љубимце који су се с муком пробијали кроз шпалир обожавалаца. За певачима и музичарима из оркестра Аце Степића пошла је у велику концертну дворану "Малог позоришта" река оних који су на време купили улазнице. Али пред фоајеом дочекала их је друга група наших "гастарбајтера" који нису били те среће да дођу до улазнице. Узалуд су они стајали пред шалтерима на којима је писало "Карте распродате". Настала је неописива гужва. "Карту више!", чуло се са свих страна.

"Зар ја запуцао чак из Ротердама да чујем Силвану, па ништа?", вајкао се Тузлак Божо Вуњак, који је за турнеју наших естрадних уметника чуо тек пре неки дан када је његов брод упловио у велику холандску луку.

За кратко време цене улазница, које су се продавале по 12, 10 и 8 немачких марака, удвостручиле су се, утростручиле. Достигле су чак и сто марака. Али "црна берза" је затајила. Нико није хтео ни за какве паре на три сата задовољства која су га, бар за тренутак враћала у "Југу", да слушају песму и свирку  из домовине у коју су га, у мислима водили његови љубимци Сајо или Ђорђе, Ивица или Нада, Виолета или Мајда..."

"...Тужно, али неизбежно. Стотине су остале напољу, а многи од њих у групама су нестрпљиво чекали да се концерт заврши, да још једном виде своје љубимце, фотографишу се или узму аутограм. Тако је ове ране јесени било на свим концертима "Златни гласови 72" у организацији "Југотурса", Радио Београда и "Експрес Политике". Дворана "Мајстора певача" у Нирнбергу била је дупке пуна. У овај град дошли су и из других удаљенијих мањих места, у Боденском језеру, у Фридрихсхафену, на граници Немачке, Аустрије и Швајцарске, долазили из Цириха да би чули Ђорђа и Ацу Матића...

"...Чеда Матијевић, некада рудар Сењских рудника, дошао је на концерт у Фридрихсхафену из Конштанца са својим пријатељима Далматинцима.

"Волим и ја песму и све наше певаче", рекао је он, "али се надам да ћу овде видети и неке моје Књажевчане и Зајечарце. Мало нас је у Конштанцу и ово је прилика да се видимо и испричамо. Лакше ће нам бити."

У Мајнхајму је машинбравар Славко Обст засуо цвећем Наду Мамулу.

"Истина је, ја сам Славонац, из Брода", рекао нам је млади човек, "aли кад слушам Надине севдалинке, чини ми се да се враћам у детињство, кад сам из Славонског брода одлазио у Босански брод, па ми чисто дође да оставим и газду и паре и да се пешице вратим кући."

За време концерта у Келну у великој дворани "Гирцених" владао је необичан метеж. Концерт је сниман за радио и телевизију, севали су блицеви фоторепортера, а у публици доста места наших људи из Македоније и Косова, који нису штедели своје дланове награђујући сваког певача дуготрајним аплаузима. Поред тога дворана "Гирцених" је тако конструисана да део публике седи иза подијума. Због тога је овде било доста униформисаних Немаца који су пазили на ред. Сасвим непотребно. Нико од оних који су гледали извођачима у леђа, а слабије  чули, нису протествовали..."

"...Концертне дворне  свуда су биле дупке пуне, у сваком граду најмање хиљаду наших људи уживало је слушајући песме и музику из свог завичаја. Петнаест немачких градова обишао је овај путујући фестивал."

"...Сафет Исовић био је звезда те вечери, а најмлађа у екипи била је Јосипа Лисац која се плашила како ће је публика примити, нарочито због тога што је по програму певала баш иза Сафета.

"...Хм, није пријатно. Али убрзо сам видела да је моја бојазан била без основа. И мене су срдачно примали. Они нас све воле, главно је да говоримо језиком који разумеју", рекла је млада Загрепчанка.

Док је Ђорђе Марјановић додао: "И ми са естраде смо скитнице, али наша лутања по свету кратко трају и ево нас опет у дому свом. А они..."

Следеће, 1973. године, на једној од турнеја ради илустрације наведимо да су наступали: Лепа Лукић, Васка Илијева, Неџмија Пагаруша, Мехо Пузић, Сафет Исовић, Исмет Крцић, и квартет "4М". Уз изврстан и универзалан оркестар Аце Степића, како је извештавала београдска штампа, све је протекло у изванредном реду и штимунгу и у одличној организацији "Југотурса",  пословнице у Франкфурту.

Радио Келн је такође свакодневно извештавао где се налази група "Вечерас заједно", а и многи листови у Франкфурту, Хановеру и Хамбургу забележили су и ову велику турнеју.

"Поред Лепе Лукић која пева у животној форми и увек надахнутог Сафета Исовића, уз изузетан глас Неџмије Пагаруше, од гледалаца међу којима је било и овога пута доста Немаца, посебна признања и дуге аплаузе добили су момци из квартета 4М и неуморни музички оркестар Аце Степића који су и на овој турнеји још једном потврдили да заиста свирају све." ("Политика Експрес")

НАСТАВИЋЕ СЕ