Život

15.04.2024 u 11:18

Holandđanin koji se zagledao u Silvanu Armenulić

Kada su Aca Stepić i Silvana Armenulić počeli da nastupaju u "Skadarliju", bilo je to veoma ugledno mesto, na svetskom nivou, pa su u nju svraćali i stranci, ali i političari, uticajni ljudi raznih zanimanja, gospoda... Sa nekima je Stepić postao prijatelj. Posebno se seća prijateljstava sa Holanđaninom Robijem i Italijanom Đovanijem. Robi je kao dobar Holanđanin imao farmu cveća, voleo je da dolazi u Jugoslaviju i da se provodi u Beogradu. Živeo je u gradu Abekerku. Bacio je i on oko na Silvanu, ali mu je Aca na vreme rekao da tu nema nikakvih šansi. Silvana je bila tek udata i zaljubljena u svog muža Radmila. Ponudio mu je da ga upozna sa takođe mladom i lepom ženom, pevačicom Viktorijom Jovanović. Aca nije očekivao da će njegov predlog biti pun pogodak u životu dvoje ljudi. Robi se zaljubio

Putovanja

12.04.2024 u 15:44

Najveće seoske trke na svetu

Već dva veka u stiškom Kasidolu na verski praznik Todorovu subotu organizuju se konjske trke, a od pre nekoliko godina kao dodatna atrakcija za gledaoce uvedena je i revija fijakera i čeza Već po tradiciji Todorova subota u Kasidolu drugo je ime za konjske trke i reviju fijakera koje se održavaju na seoskom hipodromu. Okupe se rasna grla i vešti jahači, uživa se u dvoprezima, folkloru, kuhinjskim đakonijama po stiškim receptima baka iz braničevskog kraja. Uz ovaj tako isplaniran i uvek rado iščekivan program nađe se mesta čak i za međunarodnu izložbu sitnih životinja. Pa, ko voli nek izvoli, za svakog ponešto, rekli bi naši stari. Konjarska tradicija za poštovanje – Konjarska tradicija Kasidola je za svako poštovanje. Ovo mesto je od davnina, kao uostalom i ceo Braničev

Zabava

13.04.2024 u 08:10

Silvanin dolazak u Beograd

Za Silvanu koja će uskoro dobiti i prezime Armenulić, prelazak u prestonicu bio je veliki poslovni uspeh i priznanje. Detinjstvo Zilhe Barjaktarević bilo je teško, odrasla je sa devetoro braće i sestara u Doboju, ali je uspela zahvaljujući svom raskošnom talentu. I njene tri sestre umele su lepo da pevaju, mada je Silvaninim putem pošla samo Mirsada (Mirjana) Barjaktarević. Iako je mnogo kasnije uzela umetničko ime, Zilhu su još u Doboju, kako je kasnije ispričala u jednom intervjuu, njeni prijatelji zvali Silvana po tada popularnoj italijanskoj glumici Silvani Mangano. Zgrada hotela "Grand" nalazila se sve do sredine šezdesetih godina, kada je srušena, u Knez Mihajlovoj ulici na mestu gde je danas plato Filozofskog fakulteta. Sve do Drugog svetskog rata "Grand" je važio za najbolji beog

Život

14.04.2024 u 10:33

Duet sa Šabanom Šaulićem u Minhenu

Ono što je Safet Isović među našim radnicima u Nemačkoj bio u prvoj polovini sedamdesetih, to je Šaban Šaulić postao u drugoj polovini te decenije. Program se uvek završavao nastupom ovog pevača, njegov „zlatan glas“ uvek je ostavljan za kraj, da začini ceo koncert. Gostujući u Minhenu članovi grupe "Večeras zajedno" su već otpevali svoje, ali se Šaulić negde zagubio i nije došao na vreme u salu. Organizatori su već postali jako nervozni jer bez Šabana koncert ne samo što ne bi bio toliko uspešan, već bi i izneverili mnoge goste koji su došli iz drugih gradova samo da vide svog omiljenog pevača. Najneprijatnije je bilo šefu orkestra Aci Stepiću jer je osećao najveću odgovornost. Dok je svirao kolo, osvrtao se svuda okolo ne bi li negde zapazio pevača kojeg svi čekaju. U jednom trenutku Šab

Zabava

12.04.2024 u 14:25

Šota u Gadafijevom šatoru

Nisu se naši muzički karavani zadovoljavali samo nastupima po evropskim zemljama, odlazili su i u Aziju i Afriku, odnosno zemlje Bliskog istoka. Držali su koncerte u Libiji, Iraku, Iranu i Kuvajtu, svirali našim radnicima građevincima koji su gradili puteve, mostove, visoke stambene zgrade u ovim zemljama, navodnjavali pustinje... U Libiji je dobar glas o njima stigao i do bivšeg šefa ove zemlje Gadafija. Poželeo je da ih ugosti i počasti u svom šatoru, koji je mnogo više ličio na hotel Hilton nego na šator. Muzičari iz tadašnje Jugoslavije ostali su na zabavi ceo dan i za njih je to bio nezaboravan doživljaj. Gadafi je voleo zabavnu muziku, a od narodnih više su mu odgovarali "južniji krajevi", pesme koje su bile slične bliskoistočnim, a to su uglavnom bile šiptarske pesme. "Šote, m

Zabava

11.04.2024 u 13:53

Zašto je „Jugo, moja Jugo“ postala nepoželjna pesma

Ranih sedamdesetih u modi su bila muzička takmičenja. Radio Beograd je 1971. godine raspisao konkurs za pesmu o izgradnji pruge Beograd–Bar na koji su se u to doba javili naši najbolji kompozitori a pobedila je "Beograde, Bar te zove" koju je otpevala Lepa Lukić. Svi autori su se odrekli novčane nagrade i izvođačkih tantijema u korist izgradnje pruge. Iste godine "TV Revija" raspisala je konkurs za najbolju melodiju na tekst pesme "Jugo, moja Jugo" koju je napisala naša gastarbajterka Milenija Radovanović. Milenija je zbog teškog života bila prinuđena da ode u Nemačku da radi kako bi izdržavala bolesnog muža, a dva sina školovala. Njena pesma nije imala visoku umetničku vrednost, ali je bila napisana čistog srca i ispunjena emocijama i ljubavlju prema domovini. "TV Revija"

Zabava

09.04.2024 u 10:19

Jugoslovenska perestrojka

I u drugoj polovini sedamdesetih godina orkestar Ace Stepića bio je, kako se pisalo i govorilo, sigurno zaleđe asovima narodne i zabavne muzike na brojnim turnejama po Nemačkoj i okolnim evropskim zemljama. Tako je bilo da od brojnih primera navedemo i ovaj, novembra 1977. godine na turneji od Karlsruea do Dortmunda, gde ih je videlo više od osamdeset hiljada Jugoslovena. Na sada već požutelim isečcima iz štampe mogu se pročitati i imena: Safet, Šaban, Vera Ivković, duet Selimova–Želčevski, Branka Šćepanović, Kića Slabinac, Duško Lokin, Beti Đorđević, Kemal Monteno, Lado Leskovar, voditelj Marko Marković. Pored čestih turneja za naše radnike u inostranstvu sve do početka osamdesetih godina, orkestar pod upravom Aleksandra Ace Stepića svirao je na brojnim svečanostima i manifest

Zabava

08.04.2024 u 15:00

Gastarbajterima su uzimali pare na čežnji za domovinom

Karavani i muzičke turneje po zapadnoj Evropi bili su i način na koji je država pridobijala radnike "u tuđini", okupljala ih oko naše zastave i grba, a takođe i uz precizno odabran repertoar koji je odgovarao vrednostima tadašnje SFRJ. Dok su se emisijom "Večeras zajedno" odvijali organizovani odlasci na turneje, uvidevši da je "gastarbajterska čežnja" veliki potencijal za zaradu, bilo je i sve više "divljih" menadžera i "kafedžija" koji su na lak način pokušavali da zgrnu velike pare pa su zapadnoevropske zemlje, a posebno Nemačka, bile preplavljene "tezgama". Ali često i razočarenjima publike jer su najavljivali jugoslovenske zvezde da bi prodali ulaznice, a dovodili nedovoljno afirmisane pevače. U to doba i u SFRJ se u ovoj oblasti počinju javljati takozvani privatni menadžeri koji su isplać

Zabava

05.04.2024 u 10:59

Za Đorđa Marjanovića karti ni za „lek“

Da bi se bolje objasnilo vreme sedamdesetih godina prošlog veka i način na koji su naši gastarbajteri dočekivali muzičke zvezde iz Jugoslavije, citiraćemo delove reportaže "Ilustrovane Politike", koju je napisao novinar Dušan Grbić, opisujući koncerte po Nemačkoj: "To niko nije mogao da predvidi. Grupe šetača koje su se razmilele po zelenim alejama frankfurtskog zoološkog vrta, neke vrste Kalemegdana na Majni, obasjanim blagim zracima popodnevnog sunca, odjednom kao da su se prenule iz dremljive opuštenosti. Neko je viknuo: "Dolaze!" To kao da je bio signal; ljudi, žene, deca pohrlili su sa svih strana prema Trgu Alfreda Brema, na kojem se nalazi zgrada "Klajnes teatar". Pred tu palatu upravo je bio stigao autobus frankfurtskog preduzeća "Alpina" u kojem su se nalazile&nb

Zabava

04.04.2024 u 10:22

Gastarbajterska je tuga pregolema

Listajući danas beogradsku štampu možemo naići na čitav niz vrlo zanimljivih primera i detalja koji su govorili o velikom entuzijazmu koje su naši radnici na privremenom radu u inostranstvu gajili prema muzičarima i iz domovine. Tako se prepričavala i jedna od brojnih anegdota da je orkestar morao šest puta da počinje prve taktove pesme Safeta Isovića jer je ovaj pevač bio zatrpan cvećem i zagušen poljupcima svojih obožavalaca. Brojni redari u sali su ovim temperamentnim oduševljenjem naših ljudi bili tako iznenađeni i zbunjeni da su potrčali na binu uvereni da će neko povrediti kralja bosanskih sevdalinki. "Ekspres" je izveštavao iz nemačkog Majnhajma (7. septembar 1972) da naši radnici opsedaju hotel u ovom gradu i traže sa recepcije da im pozovu idole za fotografisanje i potpis