Силванин долазак у Београд
За певачицу се брзо прочуло у велеграду а убрзо је њен обожавалац постао студент права и тенисер Радмило Арменулић
За Силвану која ће ускоро добити и презиме Арменулић, прелазак у престоницу био је велики пословни успех и признање. Детињство Зилхе Барјактаревић било је тешко, одрасла је са деветоро браће и сестара у Добоју, али је успела захваљујући свом раскошном таленту. И њене три сестре умеле су лепо да певају, мада је Силваниним путем пошла само Мирсада (Мирјана) Барјактаревић. Иако је много касније узела уметничко име, Зилху су још у Добоју, како је касније испричала у једном интервјуу, њени пријатељи звали Силвана по тада популарној италијанској глумици Силвани Мангано.
Зграда хотела "Гранд" налазила се све до средине шездесетих година, када је срушена, у Кнез Михајловој улици на месту где је данас плато Филозофског факултета. Све до Другог светског рата "Гранд" је важио за најбољи београдски хотел. Посебно су биле на гласу кафана, трпезарија и зимска башта са декоративнoм, застакљеном таваницом. Цео ентеријер је био у стилу сецесије. У послератним годинама хотел је преправљан тако да је изгубио нешто од првобитног сјаја, а затим и срушен с почетком изградње Филозофског факултета. Као да је и сама грађевина назирала сопствени крај, Силванин глас био је последњи трептај ноћног живота који ће на овом месту ускоро заувек нестати.
По доласку из Суботице, после пробе и брижљивог одабира песама за премијерни наступ, Силвана је изашла пред госте и у свом стилу отпевала десет народних песама. Њен наступ се врло брзо прочуо, сутрадан увече дошло је дупло више гостију. У публици је било врло живо, као да је реч о утакмици на стадиону, а не кафани. Мањи део публике је успео да дође до места, остали су стајали около и уживали у музици.
У публици се временом почео истицати један стасити, ћутљиви мадић који је уредно резервисао сто близу подијума и пијуцкао свој сок од малине. Долазио је сваке вечери и остајао до фајронта, али био је лепо васпитан, господских манира и пријатан. Једном приликом учтиво је замолио шефа оркестра да га упозна са певачицом у коју се загледао.
Био је то Радмило Арменулић, тада студент права, тенисер, и члан репрезентације. Силвана је била суздржана због лоших искустава с брачним понудама у кафанама. Испрва се само насмејала, али је временом почела да обраћа пажњу на њега. Свидело јој се што на његовом столу никада није било алкохола. Имала је раније доста проблема са пијаним гостима који су јој прилазили или добацивали са места... Упознавање је прешло у забављање, Радмило је био стално уз њу и чекао да заврши наступ. Јављао јој се са тениских турнира, слао јој писма. Венчали су се 1961. године. Три године касније родила им се ћерка Гордана. Породичну идилу нарушио је одлазак Радмила у Западну Немачку где је почео да игра као професионални тенисер. Уследиле су и велике турбуленције међу њима, неспоразуми, али брак је макар на папиру потрајао све до Силванине погибије у саобраћајној несрећи 1976. године.
