Шота у Гадафијевом шатору

Нису се наши музички каравани задовољавали само наступима по европским земљама, одлазили су и у Азију и Африку, односно земље Блиског истока.  Држали су концерте у Либији, Ираку, Ирану и Кувајту, свирали нашим радницима грађевинцима који су градили путеве, мостове, високе стамбене зграде у овим земљама, наводњавали пустиње... У Либији је добар глас о њима стигао и до бившег шефа ове земље Гадафија. Пожелео је да их угости и почасти у свом шатору, који је много више личио на хотел Хилтон него на шатор. Музичари из тадашње Југославије остали су на забави цео дан и за њих је то био незабораван доживљај. Гадафи је волео забавну музику, а од народних више су му одговарали "јужнији крајеви", песме које су биле сличне блискоисточним, а то су углавном биле шиптарске песме. "Шоте, мори шоте" и сличне, које су се, истине ради, у то доба често изводиле и на свадбама у Србији. Оркестар Аце Степића са интерпретаторима народне и забавне музике посетио је и Ирак и Иран, ишли су на градилишта на којима је присуствовао и по петсто наших радника, а највише му се у сећању урезао боравак у Кувајту. Ове земље се сећа као изузетно богате, модерно уређене, као да су стигли у Калифорнију.

Наши људи су често и остајали да живе у Кувајту, доста њих радило је у златарама, било је јако много јувелирских радњи. Ове земље се наш композитор сећа још по једном детаљу – великим златним минђушама којима је обрадовао своју супругу Наду.

Када је Гадафи посетио Југославију, сетио се наших певача са којима се веселио у свом монденском шатору. Изразио је жељу домаћину да их поново види, па му је, како добра дипломатска пракса налаже, и удовољено. Музичари су већ знали за његову слабост, засвирали су блискоисточне звуке, заорило се "Шоте, мори шоте", уз јужњачки плес (на смисао речи нико није ни обраћао пажњу), а Гадафи је устао и са чашом у руци свима наздрављао , али по српском обичају...