15.12.2025 у 10:32
Мит о Деда Мразу који доброј и послушној деци у целом свету на почеку нове године доноси поклоне преживео је векове, разне друштвене системе, економске кризе, али је у духу новог доба које преправља дечје бајке и забрањује филмске класике стигао и он на преиспитивање. Да ли деци треба рећи истину или одржавати мит о добродушном белобрадом декици, док деца сама не схвате да је измишљен, дилема је многих родитеља у децембру. Родитељи децу уче да није добро лагати, а онда то раде сами, и то навелико. И психолошка истраживања тумаче да би, строго по научним критеријумима, одржавање мита о Деда Мразу могло да буде свесно лагање детета и повреда поверења, али многи ће рећи, аман, то је само претпразнична безопасна забава. Па да ли је тако, у недавном чланку у листу „Психологија данас”, тум
05.12.2023 у 15:21
Марко Лопушина (72), новинар и писац из Београда, написао је досад тачно сто књига. И ту није стао. Ових дана креће на пут у Базел јер припрема своју 101. књигу, за коју већ сада зна да ће се звати „Историја Кикаца”. – То је једно од најстаријих српских културно-уметничких друштава у Швајцарској, основано 1968. године – објашњава шта ради ових дана. Писање као занат Наравно да прво питамо како је могуће написати сто књига различитих тема? – Могуће је, то је мој занат. Мени су књиге биле продужетак новинарства. Као новинар прво сам радио у „Политикином” часопису „Здраво”, па у листовима „Интервју”, „Забавник”, после и у другим. Писао сам фељтоне, али су ми постали мали и тесни. Радио сам лако и брзо, хватао теме. До података сам долазио тако што сам недељом седео и сецкао чланке
06.12.2023 у 10:57
Од почетка рата у Украјини нови дом у Србији нашло је на хиљаде Руса и Украјинаца и историја по ко зна који пут доказује да се понавља. Шта ће Србији донети овај нови талас миграната још се не може предвидети, али се зато може истаћи шта је пре тачно сто година донело око 45.000 Руса, који су стигли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. То је био број пристиглих емиграната из Русије, према процени Драга Делића, новинара и публицисте, аутора књиге „Српски Руси – један век руске емиграције у Србији, наслеђе и поуке из прошлости” (издање „Кључ издаваштва”). Како је објаснио на недавно одржаној промоцији књиге у Београду, било је међу њима и Украјинаца, Јермена, али су се водили као Руси. Још 20.000 продужило даље у Европу – После грађанског рата у Русији, који је трајао готово три го
19.11.2023 у 22:15
Дејан Крагић, колекционар из Сремске Каменице, дуже од две деценије сакупља разне предмете везане за историју Србије, посебно за Први светски рат. Медаљама, војним одликовањима, ознакама, шлемовима и војничким капама, заставама, па и старим печатима и другим антиквитетима напунио је добрано већ три магацина, подруме, гараже... Али, срце би му посебно заиграло када би на насловним странама старих иностраних часописа видео славне ликове или приче из наше историје. Па је тако сакупио више од 150 часописа, али искључиво оних на којима је на насловној страни нешто везано за Србију. Омиљени „Пти журнал” Међу тим новинама је и чувени француски часопис „Пти журнал”, али и „Либерти”, „Тајм”, бројни немачки журнали... – Одлучио сам се само за часописе на чијим је насловницама прича
16.11.2023 у 15:50
Лекаре који лече хипертензију убудуће не чека лак посао: пацијентима ће морати да објасне да треба још мање да соле храну (уместо досадашњих 2,3 милиграма соли, дневни унос је свега два мг) или да више користе калијумову со, да не смеју да пију ни кап алкохола, да загађење ваздуха, као и бука утичу на скок њиховог крвног притиска. А, то је тек део нових препорука Европског удружења за хипертензију, које је проф. др Весна Стојанов, кардиолог, представила на недавном Националном симпозијуму с међународним учешћем, седмој по реду Школи хипертензије. Златни стандард По старом, истина, остаје да се артеријском хипертензијом сматрају вредности крвног притиска од 140 са 90 милиметара живиног стуба (ммХг) и све више од тога. Али, иако је доста тога новог у постављању дијагнозе – од узимањ
08.11.2023 у 14:23
Да није било пандемије короне, због које је две године био отказан Сајам књига у Београду, Жарко Чигоја (69), издавач, могао би да каже да на овој манифестацији учествује тачно пола века. Први пут се под куполама Сајма нашао 1973. године као студент Опште књижевности Филолошког факултета. До 1994. књиге је разгледао као филолог и пасионирани читалац, а од онда на штанду своје издавачке куће „Чигоја штампа” дочекује писце, купце, колеге... С прилично жала у гласу констатује да се београдски Сајам књига променио: – Некада је имао значајнији интернационални карактер. Издавачи из Немачке, Француске, Кине, Русије излагали су књиге, склапали су се послови. Једне године на нашем сајму био је чак и Че Гевара. Данас нема више гламура, жамора, па ни великих писаца. Недостаје ми комуникација с
