Слатка лаж о Деда Мразу
Да ли је одржавање мита о неком ко послушној деци доноси поклоне безопасна забава, улепшавање празничне атмосфере или повреда поверења још једна је дилема новог доба
Мит о Деда Мразу који доброј и послушној деци у целом свету на почеку нове године доноси поклоне преживео је векове, разне друштвене системе, економске кризе, али је у духу новог доба које преправља дечје бајке и забрањује филмске класике стигао и он на преиспитивање.
Да ли деци треба рећи истину или одржавати мит о добродушном белобрадом декици, док деца сама не схвате да је измишљен, дилема је многих родитеља у децембру. Родитељи децу уче да није добро лагати, а онда то раде сами, и то навелико. И психолошка истраживања тумаче да би, строго по научним критеријумима, одржавање мита о Деда Мразу могло да буде свесно лагање детета и повреда поверења, али многи ће рећи, аман, то је само претпразнична безопасна забава.
Па да ли је тако, у недавном чланку у листу „Психологија данас”, тумачи психолог Сузан Њумен.
Разбијање мита
Нова студија утврдила је да више од 75 одсто деце након што сазнају истину, не губи поверење у своје маме и тате због Деда Мраза. Уосталом деца обично почињу и сама да сумњају у постојање Деда Мраза око седме или осме године, (амерички податак), а нека вероватно, много раније.
А да Деда Мраз не губи на популарности говори и недавни податак, објављен баш у нашој „Политици”, да се врло исплати шетати се по вртићима и приватним становима у препознатљивом црвено-белом костиму с брадом. Посета од само пола сата кошта 4.900 динара, и то од 10. децембра до Светог Николе, а како се празници приближавају до 30. децембра Деда Мраз свој тридесетоминутни долазак наплаћује 8.900 динара, а 31. децембра – 9.900 динара.
Нова психолошка студија, коју Њуменова цитира, састоји се из два дела и бави се питањем колико значајну улогу родитељи треба да имају у промовисању Деда Мраза или у разбијању мита. У првом делу истраживања, испитивачи су питали 48 деце и њихове родитеље о ангажовању у миту и када су и како њихова деца открила истину. У другом делу истраживачи су 383 одрасле особе замолили да размисле о својим искуствима и осећањима када су открили да Деда Мраз није стваран.
Студија објављена у часопису „Девелопмент сајколоџи” поставила је питање о томе колико у нашем савременом, дигиталном добу, али и времену када се интегритет детета поштује од веома раног узраста, промовисати нешто што је фантазија, попут Зубић Виле или Деда Мраза.
Занимљиво је да су у оба дела овог истраживања трећина деце и половина одраслих тврдили да су имали негативне емоције у вези са својим открићем када су схватили да су их родитељи обмањивали. Уосталом, сетите се израза свог детета и разочарања када му признате да Деда Мраз не постоји, да сте поклоне ви куповали и да сте од њега заправо правили наивка!
Паметна деца врло брзо почну да постављају логична питања како Деда Мраз може да испоручи поклоне свој деци на свету у једној ноћи, како улази у домове? Здрав разум, мало трагања и логика увелико помажу у самосталном разоткривању мита. Још ако малишан има старијег брата или сестру, до истине се стиже много раније. Међутим, поставља се питање да ли та осећања сумње потрају и да ли заиста дугорочно утичу на поверење родитеља и деце? Наравно да не. Студија говори да је 76 процената деце својим родитељима, и када је сазнало истину, наставило да верује, само 21 одсто им је мање веровало, а два одсто је чак више веровало родитељима.
Много више родитеља сматра да би рушење мита о Деда Мразу многима упропастило празнике. Уосталом негативно осећање ће кратко трајати. Чак и деца и одрасли, који су се осећали превареним, рекли су да ће исти мит одржавати са сопственом децом.
Очигледно је да мала деца лако верују у оно што им кажу одрасли. У студији која је испитивала поверење код трогодишњака, доказано је да ће деца веровати ономе што им одрасли говоре, осим ако им се не помогне да наслуте да је оно што су чули лаж. Чувени је експеримент када одрасла особа стави налепницу испод црвене шоље, али лаже да је она жуте боје, иако је очигледно да није тако. Некој деци одрасла особа помаже да уоче да оно што говори није тачно, даје визуелни наговештај. Истраживач Викрам К. Џасвал упозорава да мала деца, ипак, верују у све што им одрасли каже.
Веровање у магију и чаробњаке
Веровање у фантастичне ликове, попут Деда Мраза, вилењака са Северног пола и магичних ирваса, може да буде драгоцено за когнитивни и друштвени развој деце, каже социјални психолог др Линда Брин. Деда Мраз је и симбол наде и вере, учи децу вредностима узора, породичног повезивања и дељења.
Истраживачи с Универзитета Ланкастер у студији из 2010. године тражили су од деце да ураде одређене задатке и цртају неке објекте након што су гледали клипове из филмова о Харију Потеру. Тврде да су снимци проширили дечју машту и способности да размишљају креативно. На пример, без гледања клипова, нека деца нису била у стању да нацртају имагинарни објекат.
