Slatka laž o Deda Mrazu
Da li je održavanje mita o nekom ko poslušnoj deci donosi poklone bezopasna zabava, ulepšavanje praznične atmosfere ili povreda poverenja još jedna je dilema novog doba
Mit o Deda Mrazu koji dobroj i poslušnoj deci u celom svetu na počeku nove godine donosi poklone preživeo je vekove, razne društvene sisteme, ekonomske krize, ali je u duhu novog doba koje prepravlja dečje bajke i zabranjuje filmske klasike stigao i on na preispitivanje.
Da li deci treba reći istinu ili održavati mit o dobrodušnom belobradom dekici, dok deca sama ne shvate da je izmišljen, dilema je mnogih roditelja u decembru. Roditelji decu uče da nije dobro lagati, a onda to rade sami, i to naveliko. I psihološka istraživanja tumače da bi, strogo po naučnim kriterijumima, održavanje mita o Deda Mrazu moglo da bude svesno laganje deteta i povreda poverenja, ali mnogi će reći, aman, to je samo pretpraznična bezopasna zabava.
Pa da li je tako, u nedavnom članku u listu „Psihologija danas”, tumači psiholog Suzan Njumen.
Razbijanje mita
Nova studija utvrdila je da više od 75 odsto dece nakon što saznaju istinu, ne gubi poverenje u svoje mame i tate zbog Deda Mraza. Uostalom deca obično počinju i sama da sumnjaju u postojanje Deda Mraza oko sedme ili osme godine, (američki podatak), a neka verovatno, mnogo ranije.
A da Deda Mraz ne gubi na popularnosti govori i nedavni podatak, objavljen baš u našoj „Politici”, da se vrlo isplati šetati se po vrtićima i privatnim stanovima u prepoznatljivom crveno-belom kostimu s bradom. Poseta od samo pola sata košta 4.900 dinara, i to od 10. decembra do Svetog Nikole, a kako se praznici približavaju do 30. decembra Deda Mraz svoj tridesetominutni dolazak naplaćuje 8.900 dinara, a 31. decembra – 9.900 dinara.
Nova psihološka studija, koju Njumenova citira, sastoji se iz dva dela i bavi se pitanjem koliko značajnu ulogu roditelji treba da imaju u promovisanju Deda Mraza ili u razbijanju mita. U prvom delu istraživanja, ispitivači su pitali 48 dece i njihove roditelje o angažovanju u mitu i kada su i kako njihova deca otkrila istinu. U drugom delu istraživači su 383 odrasle osobe zamolili da razmisle o svojim iskustvima i osećanjima kada su otkrili da Deda Mraz nije stvaran.
Studija objavljena u časopisu „Development sajkolodži” postavila je pitanje o tome koliko u našem savremenom, digitalnom dobu, ali i vremenu kada se integritet deteta poštuje od veoma ranog uzrasta, promovisati nešto što je fantazija, poput Zubić Vile ili Deda Mraza.
Zanimljivo je da su u oba dela ovog istraživanja trećina dece i polovina odraslih tvrdili da su imali negativne emocije u vezi sa svojim otkrićem kada su shvatili da su ih roditelji obmanjivali. Uostalom, setite se izraza svog deteta i razočaranja kada mu priznate da Deda Mraz ne postoji, da ste poklone vi kupovali i da ste od njega zapravo pravili naivka!
Pametna deca vrlo brzo počnu da postavljaju logična pitanja kako Deda Mraz može da isporuči poklone svoj deci na svetu u jednoj noći, kako ulazi u domove? Zdrav razum, malo traganja i logika uveliko pomažu u samostalnom razotkrivanju mita. Još ako mališan ima starijeg brata ili sestru, do istine se stiže mnogo ranije. Međutim, postavlja se pitanje da li ta osećanja sumnje potraju i da li zaista dugoročno utiču na poverenje roditelja i dece? Naravno da ne. Studija govori da je 76 procenata dece svojim roditeljima, i kada je saznalo istinu, nastavilo da veruje, samo 21 odsto im je manje verovalo, a dva odsto je čak više verovalo roditeljima.
Mnogo više roditelja smatra da bi rušenje mita o Deda Mrazu mnogima upropastilo praznike. Uostalom negativno osećanje će kratko trajati. Čak i deca i odrasli, koji su se osećali prevarenim, rekli su da će isti mit održavati sa sopstvenom decom.
Očigledno je da mala deca lako veruju u ono što im kažu odrasli. U studiji koja je ispitivala poverenje kod trogodišnjaka, dokazano je da će deca verovati onome što im odrasli govore, osim ako im se ne pomogne da naslute da je ono što su čuli laž. Čuveni je eksperiment kada odrasla osoba stavi nalepnicu ispod crvene šolje, ali laže da je ona žute boje, iako je očigledno da nije tako. Nekoj deci odrasla osoba pomaže da uoče da ono što govori nije tačno, daje vizuelni nagoveštaj. Istraživač Vikram K. Džasval upozorava da mala deca, ipak, veruju u sve što im odrasli kaže.
Verovanje u magiju i čarobnjake
Verovanje u fantastične likove, poput Deda Mraza, vilenjaka sa Severnog pola i magičnih irvasa, može da bude dragoceno za kognitivni i društveni razvoj dece, kaže socijalni psiholog dr Linda Brin. Deda Mraz je i simbol nade i vere, uči decu vrednostima uzora, porodičnog povezivanja i deljenja.
Istraživači s Univerziteta Lankaster u studiji iz 2010. godine tražili su od dece da urade određene zadatke i crtaju neke objekte nakon što su gledali klipove iz filmova o Hariju Poteru. Tvrde da su snimci proširili dečju maštu i sposobnosti da razmišljaju kreativno. Na primer, bez gledanja klipova, neka deca nisu bila u stanju da nacrtaju imaginarni objekat.
