15.12.2025 u 10:32
Mit o Deda Mrazu koji dobroj i poslušnoj deci u celom svetu na počeku nove godine donosi poklone preživeo je vekove, razne društvene sisteme, ekonomske krize, ali je u duhu novog doba koje prepravlja dečje bajke i zabranjuje filmske klasike stigao i on na preispitivanje. Da li deci treba reći istinu ili održavati mit o dobrodušnom belobradom dekici, dok deca sama ne shvate da je izmišljen, dilema je mnogih roditelja u decembru. Roditelji decu uče da nije dobro lagati, a onda to rade sami, i to naveliko. I psihološka istraživanja tumače da bi, strogo po naučnim kriterijumima, održavanje mita o Deda Mrazu moglo da bude svesno laganje deteta i povreda poverenja, ali mnogi će reći, aman, to je samo pretpraznična bezopasna zabava. Pa da li je tako, u nedavnom članku u listu „Psihologija danas”, tum
05.12.2023 u 15:21
Marko Lopušina (72), novinar i pisac iz Beograda, napisao je dosad tačno sto knjiga. I tu nije stao. Ovih dana kreće na put u Bazel jer priprema svoju 101. knjigu, za koju već sada zna da će se zvati „Istorija Kikaca”. – To je jedno od najstarijih srpskih kulturno-umetničkih društava u Švajcarskoj, osnovano 1968. godine – objašnjava šta radi ovih dana. Pisanje kao zanat Naravno da prvo pitamo kako je moguće napisati sto knjiga različitih tema? – Moguće je, to je moj zanat. Meni su knjige bile produžetak novinarstva. Kao novinar prvo sam radio u „Politikinom” časopisu „Zdravo”, pa u listovima „Intervju”, „Zabavnik”, posle i u drugim. Pisao sam feljtone, ali su mi postali mali i tesni. Radio sam lako i brzo, hvatao teme. Do podataka sam dolazio tako što sam nedeljom sedeo i seckao članke
06.12.2023 u 10:57
Od početka rata u Ukrajini novi dom u Srbiji našlo je na hiljade Rusa i Ukrajinaca i istorija po ko zna koji put dokazuje da se ponavlja. Šta će Srbiji doneti ovaj novi talas migranata još se ne može predvideti, ali se zato može istaći šta je pre tačno sto godina donelo oko 45.000 Rusa, koji su stigli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. To je bio broj pristiglih emigranata iz Rusije, prema proceni Draga Delića, novinara i publiciste, autora knjige „Srpski Rusi – jedan vek ruske emigracije u Srbiji, nasleđe i pouke iz prošlosti” (izdanje „Ključ izdavaštva”). Kako je objasnio na nedavno održanoj promociji knjige u Beogradu, bilo je među njima i Ukrajinaca, Jermena, ali su se vodili kao Rusi. Još 20.000 produžilo dalje u Evropu – Posle građanskog rata u Rusiji, koji je trajao gotovo tri go
19.11.2023 u 22:15
Dejan Kragić, kolekcionar iz Sremske Kamenice, duže od dve decenije sakuplja razne predmete vezane za istoriju Srbije, posebno za Prvi svetski rat. Medaljama, vojnim odlikovanjima, oznakama, šlemovima i vojničkim kapama, zastavama, pa i starim pečatima i drugim antikvitetima napunio je dobrano već tri magacina, podrume, garaže... Ali, srce bi mu posebno zaigralo kada bi na naslovnim stranama starih inostranih časopisa video slavne likove ili priče iz naše istorije. Pa je tako sakupio više od 150 časopisa, ali isključivo onih na kojima je na naslovnoj strani nešto vezano za Srbiju. Omiljeni „Pti žurnal” Među tim novinama je i čuveni francuski časopis „Pti žurnal”, ali i „Liberti”, „Tajm”, brojni nemački žurnali... – Odlučio sam se samo za časopise na čijim je naslovnicama priča
16.11.2023 u 15:50
Lekare koji leče hipertenziju ubuduće ne čeka lak posao: pacijentima će morati da objasne da treba još manje da sole hranu (umesto dosadašnjih 2,3 miligrama soli, dnevni unos je svega dva mg) ili da više koriste kalijumovu so, da ne smeju da piju ni kap alkohola, da zagađenje vazduha, kao i buka utiču na skok njihovog krvnog pritiska. A, to je tek deo novih preporuka Evropskog udruženja za hipertenziju, koje je prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, predstavila na nedavnom Nacionalnom simpozijumu s međunarodnim učešćem, sedmoj po redu Školi hipertenzije. Zlatni standard Po starom, istina, ostaje da se arterijskom hipertenzijom smatraju vrednosti krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stuba (mmHg) i sve više od toga. Ali, iako je dosta toga novog u postavljanju dijagnoze – od
08.11.2023 u 14:23
Da nije bilo pandemije korone, zbog koje je dve godine bio otkazan Sajam knjiga u Beogradu, Žarko Čigoja (69), izdavač, mogao bi da kaže da na ovoj manifestaciji učestvuje tačno pola veka. Prvi put se pod kupolama Sajma našao 1973. godine kao student Opšte književnosti Filološkog fakulteta. Do 1994. knjige je razgledao kao filolog i pasionirani čitalac, a od onda na štandu svoje izdavačke kuće „Čigoja štampa” dočekuje pisce, kupce, kolege... S prilično žala u glasu konstatuje da se beogradski Sajam knjiga promenio: – Nekada je imao značajniji internacionalni karakter. Izdavači iz Nemačke, Francuske, Kine, Rusije izlagali su knjige, sklapali su se poslovi. Jedne godine na našem sajmu bio je čak i Če Gevara. Danas nema više glamura, žamora, pa ni velikih pisaca. Nedostaje mi komunikacija s
