19.11.2023 u 22:15
Dejan Kragić, kolekcionar iz Sremske Kamenice, duže od dve decenije sakuplja razne predmete vezane za istoriju Srbije, posebno za Prvi svetski rat. Medaljama, vojnim odlikovanjima, oznakama, šlemovima i vojničkim kapama, zastavama, pa i starim pečatima i drugim antikvitetima napunio je dobrano već tri magacina, podrume, garaže... Ali, srce bi mu posebno zaigralo kada bi na naslovnim stranama starih inostranih časopisa video slavne likove ili priče iz naše istorije. Pa je tako sakupio više od 150 časopisa, ali isključivo onih na kojima je na naslovnoj strani nešto vezano za Srbiju. Omiljeni „Pti žurnal” Među tim novinama je i čuveni francuski časopis „Pti žurnal”, ali i „Liberti”, „Tajm”, brojni nemački žurnali... – Odlučio sam se samo za časopise na čijim je naslovnicama priča
16.11.2023 u 15:50
Lekare koji leče hipertenziju ubuduće ne čeka lak posao: pacijentima će morati da objasne da treba još manje da sole hranu (umesto dosadašnjih 2,3 miligrama soli, dnevni unos je svega dva mg) ili da više koriste kalijumovu so, da ne smeju da piju ni kap alkohola, da zagađenje vazduha, kao i buka utiču na skok njihovog krvnog pritiska. A, to je tek deo novih preporuka Evropskog udruženja za hipertenziju, koje je prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, predstavila na nedavnom Nacionalnom simpozijumu s međunarodnim učešćem, sedmoj po redu Školi hipertenzije. Zlatni standard Po starom, istina, ostaje da se arterijskom hipertenzijom smatraju vrednosti krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stuba (mmHg) i sve više od toga. Ali, iako je dosta toga novog u postavljanju dijagnoze – od
08.11.2023 u 14:23
Da nije bilo pandemije korone, zbog koje je dve godine bio otkazan Sajam knjiga u Beogradu, Žarko Čigoja (69), izdavač, mogao bi da kaže da na ovoj manifestaciji učestvuje tačno pola veka. Prvi put se pod kupolama Sajma našao 1973. godine kao student Opšte književnosti Filološkog fakulteta. Do 1994. knjige je razgledao kao filolog i pasionirani čitalac, a od onda na štandu svoje izdavačke kuće „Čigoja štampa” dočekuje pisce, kupce, kolege... S prilično žala u glasu konstatuje da se beogradski Sajam knjiga promenio: – Nekada je imao značajniji internacionalni karakter. Izdavači iz Nemačke, Francuske, Kine, Rusije izlagali su knjige, sklapali su se poslovi. Jedne godine na našem sajmu bio je čak i Če Gevara. Danas nema više glamura, žamora, pa ni velikih pisaca. Nedostaje mi komunikacija s
