Samo se naslovnice računaju

Dejan Kragić, kolekcionar iz Sremske Kamenice, duže od dve decenije sakuplja razne predmete vezane za istoriju Srbije, posebno za Prvi svetski rat. Medaljama, vojnim odlikovanjima, oznakama, šlemovima i vojničkim kapama, zastavama, pa i starim pečatima i drugim antikvitetima napunio je dobrano već tri magacina, podrume, garaže...

Ali, srce bi mu posebno zaigralo kada bi na naslovnim stranama starih inostranih časopisa video slavne likove ili priče iz naše istorije. Pa je tako sakupio više od 150 časopisa, ali isključivo onih na kojima je na naslovnoj strani nešto vezano za Srbiju.

Omiljeni „Pti žurnal”

 Među tim novinama je i čuveni francuski časopis „Pti žurnal”, ali i „Liberti”, „Tajm”, brojni nemački žurnali...

– Odlučio sam se samo za časopise na čijim je naslovnicama priča ili ličnost iz Srbije, a vi novinari znate koliko je neki događaj važan i koju težinu ima za svet, ako se o njemu izveštava na naslovnoj strani. U periodu uoči i tokom Prvog svetskog rata Srbija je zaista bila omiljena. U tom periodu 95 odsto naslovnih strana odnosi se na neke pozitivne događaje. U negativnom kontekstu smo se na naslovnicama našli jedino kada su u Majskom prevratu 1903. ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga – priča Kragić.

Objašnjava i kako je „Pti žurnal” posebno interesantan po tome što je u tom periodu prvi izlazio s jako lepim ilustracijama na naslovnim stranama, u punom koloru.

– Zbog toga ovaj časopis prednjači u mnogim kolekcijama, pa i mojoj. Imam i nemačke časopise. Ipak, događaje i ličnosti iz Srbije na naslovnu stranu su najviše stavljali Francuzi, jer su nam se stvarno divili – smatra naš sagovornik.

U sakupljanju tih starih časopisa, Kragić kaže, „granicu” je povukao na 1942. godinu, pa su poslednji časopisi u ovoj kolekciji „Liberti” i „Tajm” s generalom Dražom Mihailovićem na naslovnoj strani.

Kragić je imao veliku želju da svoje kolekcionarsko blago podeli s javnošću, pa je tokom proteklih meseci sa Zoranom Veljamovićem, zamenikom direktora Muzeja Vojvodine i prvim direktorom Muzeja prisajedinjenja, pripremao izložbu o tim časopisima.

Iza njih dvojice je već zajednička izložba „Vojne kape i šlemovi od sredine 19. veka do danas”.

Ali, nažalost, časopisi su ostali da čekaju neka bolja vremena, jer, kako objašnjava naš sagovornik, iako su sve pripremili, obezbedili prostor (imaju lepu saradnju s Istorijskim muzejom Novog Sada), skenirali časopise, napisali tekst kataloga, nisu uspeli da nađu sponzore koji bi pomogli štampanje kataloga, koje bi koštalo oko 2.500 evra.

Ako je za utehu, deo ovih časopisa ipak bi mogao da bude izložen, jer je naš sagovornik s Ministarstvom odbrane u pregovorima da na proleće napravi izložbu o Prvom svetskom ratu.

 On ne krije da ga upravo ovaj period istorije najviše fascinira: to da su maloj Srbiji posvetili toliko naslovnih strana i sve drugo što je istorijski bitno. Dodaje da ima i lepu zbirku inostranih časopisa iz devedesetih godina, gde dominira antisrpska propaganda, kao što ima i vrednu zbirku starih pečata, medalja, plaketa...

Naše pitanje šta je po zanimanju, označio je kao najteže:

– Po zanimanju sam inženjer informatike, staž uplaćujem kao poljoprivrednik, a bavim se prodajom preko interneta.

 Kolekcionarstvom je počeo da se bavi pre 25 godina i iskreno priznaje da mu je ovaj hobi neka vrsta antistres terapije. Bavio se građevinom, imao svakodnevni stres.

Objašnjava da za antikvitete ima zainteresovanih kupaca, ali je ubeđen da kao narod imamo ozbiljan problem jer ne shvatamo ni istorijsku vrednost ni značaj svih tih predmeta.

– Mnogo odgovora na pitanja koja nas muče u sadašnjosti krije se u prošlosti. To nam je dostupno, ali mi se ne bavimo time. Tako da ne dolazi mnogo ljudi na izložbe, mada to dosta zavisi i od marketinga, promocije, reklama...

Dodaje da u svetu mnogo kolekcionara svoje zbirke upotpunjuje kupovinom preko interneta. I stranci kupuju naše oznake, medalje. Postoje kolekcionari čije zbirke se odnose na predmete iz celog sveta. Čak mu se čini da neke stvari iz naše istorije više fasciniraju strance. Pominje da je plamenac kralja Petra na zastavi na kraju kupio kolekcionar iz Portugalije. To je mala zastava, koja se kači na jarbol,  i pošto je imao duplikat, ponudio ga je na prodaju, preko „I-beja”, ali godinama nije bilo zainteresovanih kod nas.

Srpsko istorijsko nasleđe

Priznaje da kolekcionarstvo nije „jeftin sport”. Većinu predmeta, stvari, časopisa kupio je, kaže, preko interneta. Sumnja da se po podrumima i tavanima čuva neko veliko, neotkriveno blago.

– Nema toga više. Kod nas su ljudi bacali pored kanti vredne predmete, jer imamo loš odnos prema uspomenama i istoriji. Naša braća Romi su to sakupljali, donosili na pijace, mi smo to kupovali, ali sada su postavljeni podzemni kontejneri pa toga više nema tako puno.

Kragić je registrovao udruženje građana pod imenom „Srpsko istorijsko nasleđe” i ono je napunilo 10 godina postojanja na Vidovdan. Imao je i četiri izložbe, za koje konstatuje da je sam finansirao i da od države nije dobio ni dinar, ni prostor. Nada se da bi se to moglo promeniti, jer sada lepu saradnju s Ministarstvom odbrane i kao ljude spremne da mu pomognu posebno izdvaja izdvaja Petra Đurđeva, direktora Arhiva Novog Sada i Nikolu Bajeca, savetnika ministra odbrane.