Главобоља труднице разлог за бригу

Висок крвни притисак код трудница постаје све већи здравствени проблем не само будућих мама у Србији,  него и у целом свету. То је најчешћи узрок компликација током трудноће, али и у каснијем животном добу: свака жена која је имала проблем с хипертензијом у трудноћи, чак два до четири пута је у већем ризику да то постане њена дијагноза за цео живот.

Проблем хипертензије у трудноћи зато је била једна од важних тема овогодишњег симпозијума „Школа хипертензије”, а предавање о томе одржао је др Ненад Радивојевић, интерниста-кардиолог у Центру за хипертензију Клиничког центра Србије.

 Прва сумња

Како трудница може посумњати да има повишен крвни притисак зато је било прво питање овом кардиологу.

– Главни симптом је главобоља. Погрешно је за главобољу олако окривити стрес или неиспаваност, врло често то може да буде симптом повишеног крвног притиска, знак који многи занемарују. Подједнако је опасно и погрешно на измерене вредности од 140/90 mmHg и више од тога одмахнути руком и рећи да се жена уплашила лекара или прејела, заморила... Једанпут „ухваћена” забележена хипертензија у трудноћи захтева чешће праћење вредности притиска, било да се он мери у кућним условима или у амбуланти – објаснио је за „Магазин” др Радивојевић.

 Он даље објашњава да је могуће да се висок притисак појави први пут током трудноће, али постоје и жене које улазе у трудноћу с дијагнозом хипертензије од раније. Многим будућим мамама догоди се да се измери висок притисак први пут током трудноће и да се и не зна да ли је већ претходно постојао или је новонастали, па се поново мери и даље испитује.

Хипертензијом се сматрају све измерене вредности од 140 са 90 милиметара живиног стуба и све више од тога.

– И нема никаквог „опраштања” и попуштања пред том чињеницом само зато што су труднице обично млађе жене, иако се померила старосна граница када се жене одлучују за материнство. Напротив, код труднице се очекује да буду ниже вредности крвног притиска, па лекара треба да забрину већ и граничне вредности, рецимо 130 или 135 са 90 mmHg – упозорио је др Радивојевић.

Да би се поставила дијагноза, наравно, потребна су два мерења с размаком од шест или више сати у неколико дана. Онда следи и ношење холтер апарата за крвни притисак, односно потребно је урадити такозвани амбулаторни мониторинг за независно мерење и добијање најпрецизнијих података.

– Притисак се трудници увек мери у седећем положају, рука треба да буде у нивоу срца, а манжетна мора да буде одговарајуће величине. Амбулаторни мониторинг, односно холтер треба користити кад год је то могуће –  подсетио је др Радивојевић.

Он процењује и да труднице, чак и у Београду, не носе холтер апарат у броју који је потребан и не пролазе детаљне прегледе, јер има много неоткривених случајева хипертензије, који се најчешће открију пред сам порођај.

 – И одједном је пред лекаром трудница с притиском вишим од 160 mmHg. Мало је вероватно да је то новонастала хипертензија, него пре ће бити да раније није препозната или да је била занемарена. Најчешћа реченица труднице је да није имала никаквих тегоба, да се никоме од лекара није јављала или да је добро до тада функционисала, а онда крећу и по живот опасне компликације и за мајку и за бебу – упозорава наш саговорник.

Дуга је листа могућих компликација: најозбиљније компликације код мајке су мождани удар, спонтани побачај, срчана инсуфицијенција, бубрежна слабост. Код бебе се компликације испољавају као застој у расту, превремени порођај, мала тежина на рођењу....

– Ако су вредности више од 140 са 80 mmHg, нема чекања и очекивања да ће се нефармаколошким мерама – с више физичке активности или дијетом – снизити притисак. Када су вредности измереног притиска граничне, још има простора да се трудници каже да поведе рачуна о редовној физичкој активности. У трудноћи нема избацивања соли, само се жени скреће пажња да не досољава храну – каже др Радивојевић.

Обично први хипертензију уоче гинеколози који обавезно трудници мере и притисак. Даље пацијенткињу усмеравају интернистима и кардиолозима, који ће одлучити које лекове, у којим дозама и када дати трудници.

 – Никада и никако ниједан лек за притисак трудница не сме да узима на своју руку, јер се штетни ефекти овде рачунају двоструко: и за њу и за плод. Првих 16 недеља, када се формира плод, сваки лек је потенцијално опасан, чак и они који су дозвољени. Зато се лекару препушта да процени потенцијалну штету и корист. Постоје лекови који су у употреби дуже од 30 година за хипертензију код трудница који су ефикасни и безбедни, али увек постоји потреба да се размотри давање терапије. Може се догодити да у почетку висок притисак „лажно” падне на почетку другог триместра, али то не значи да је хипертензија излечена. Само је тада потребно опрезније праћење и одлука о терапији – каже наш саговорник.

Опасна прееклампсија

Прееклампсија је животно угрожавајућа компликација која се јавља у трудноћи управо због високог притиска. Др Радивојевић је нагласио да бол у трбуху, који би евентуално указао на опасност, уопште не мора да се појави, али да зато промене менталног статуса и главобоље треба да буду разлог за забринутост. Под високим ризиком су жене које су већ имале прееклампсију у претходним трудноћама. Лекови за асистирану оплодњу такође подижу притисак. Умерени ризик постоји и код старијих прворотки, код жена у четрдесетим, код гојазних трудница, као и кад је период између две трудноће дужи од 10 година.

Свака четврта трудница која у трудноћу улази већ с дијагнозом хипертензије потенцијално ће имати прееклампсију. Међу трудницама које висок притисак добију у току трудноће, 15 одсто ће добити преекламспију.

– И то је разлог зашто не треба пуштати притисак да се „реши” сам, јер се то неће догодити! Ни трудница са само 25 година не може да рачуна да у трудноћи неће имати повишени крвни притисак. С већом вероватноћом хипертензија ће се појавити код старијих трудница, али и не долази у обзир да се притисак не мери некој трудници само зато што је млађа – апеловао је др Радивојевић.

Кључна је превенција

– Не постоји разлог да трудница која је здрава само седи или лежи. Кључна ствар је у превенцији, али се она не ради када жена остане у другом стању, већ пре тога. На генетику, године старости или неповољне животне околности не може да се утиче, али можемо да променимо штетне навике – лошу исхрану, одсуство сваке физичке активности. Физичка активност је главна мера превенције. Током трудноће се не може избацити со, али се трудници може саветовати да не досољава храну – каже др Радивојевић.