Potreba za nematerijalnim je najdublje ukorenjena od svih potreba. Čovek mora imati hleba, ali pre hleba treba imati ideal, govorio je Viktor Igo. Mudrost velikog francuskog pisca jedna je od hiljadu iz celog sveta koju je zabeležio kulturolog Dimitrije Vujadinović u knjizi „Hleb u poslovicama i izrekama naroda sveta“.

Čitajući naravoučenija iz raznih civilizacija i misli velikih i mudrih ljudi o „hlebu našem nasušnom“ ne možemo se oteti utisku da se upravo Igoova izreka savršeno odnosi na našeg autora koji se već godinama bavi istraživanjem kulture hleba i vodi međunarodni projekat „Hleb kulturna baština“. 

Zanimljivo je da je, kako autor kaže, ovo tek druga knjiga u kojoj su sakupljene izreke i poslovice o hlebu iz raznih civilizacija  i kultura u svetu. Prvu je naručilo udruženje pekara iz Škotske i izdalo još davne 1924. godine. Vujadinović je uspeo da nabavi fotokopiju te knjige iz Nacionalne biblioteke Velike Britanije pa je tako ova jedinstvena publikacija doživela, i to u našoj zemlji, svoje prvo reprint izdanje. Posle 99 godina i sam je postao autor još jednog sličnog dela.

Priča o hlebu nema kraja, iako traje hiljadama godina.Ljudi su u praistoriji pravili neku vrstu hleba od kaše koja se prvi put, verovatno slučajno, ispekla na nekom vrućem kamenu. U Vinči su pronađena dva kamena u koja su se stavljali zrnevlje i semenke i tako su se mleli. Stari Egipćani su imali zapisane recepte za 50 vrsta hlebova. Značaj hleba se nastavlja i kod Jevreja. Hleb je čuvar kolektivnog sećanja, još od progona iz Egipta, i Jevreji svaki svoj praznik, čak i svaku subotu počinju molitvom i posebnom vrstom hleba.

Obožavanje hleba postojalo je i u staroj Grčkoj. U starom Rimu su nastali prvi pekarski esnafi, a sami pekari bili su toliko cenjeni da je onaj ko "isporučuje dobar hleb" mogao biti kandidovan na bilo koju odgovornu dužnost u državi.

U hrišćanstvu poistovećenje Isusovog tela i hleba ima duboke kulturološke, istorijske, socijalne korene. Takođe, za raskol istočne i zapadne crkve, pored borbe za vlast, postojala su i tri kanonska razloga: sveti duh, sveto trojstvo i hleb. Odnosno, da li treba koristiti kvasni hleb, kako se zadržalo u pravoslavlju, ili beskvasni, kako su prihvatili katolici.

Najstarije pominjanje hleba u srpskim pisanim dokumentima nalazi se u Prizrenskoj hrisovulji. Kao simbol, hleb je veoma prisutan u našoj etnologiji, on se pominje u zdravicama, dobrodošlicama.

Obredni hlebovi u srpskim pravoslavnim običajima i danas imaju središnje mesto. Oni su deo liturgijskog obreda, pričešća, koje simbolizuje sjedinjenje vernika sa telom Isusa, ali i deo jedinstvenih porodičnih praznika.

Hleb ima i veliki civilizacijski a ne samo religijski značaj. Kada su ljudi počeli da seju žito morali su čekati da sazri pa su odustajali od nomadskog načina života i počeli da stvaraju naseobine

I pored svega navedenog, brojni istraživači smatraju da većina aspekata značaja hleba kao kulturne baštine još nije dovoljno istražena. S druge strane, tradicionalni recepti za pripremanje hleba, kao osnova te velike kulture, nažalost, sve više bivaju zaboravljeni.

Da ne bude tako svojski se već godinam pa i decenijama trudi istraživač iz Novog Sada koji je zaslužan i što je vojvođanska „cipovcka“ /vrsta hleba/ na listi nematerijalne kulturne baštine. 

Mnogo volim da jedem hleb, znam i da ga mesim, i možda sam zbog toga u toj oblasti i najplodniji kao istraživač, rekao je jednom prilikom Vujadinović za „Magazin“. Jedna narodna mudrost kaže: "Hleb se iz duše pravi", a očigledno, da se o hlebu jedino iz duše može i pisati.

Mudrolije od testa

Publikacija „Hleb u poslovicama i izrekama naroda sveta“ sadrži više od hiljadu jezgrovitih narodnih naravoučenija, koje su razvrstane po temama. Na kraju svake izreke nalaze se skraćenice jezika naroda iz koga potiču:

Siromaštvo

–Ako je hleb na trpezi, onda je trpeza presto, ali ako nema malo hleba na njemu, onda je samo daska.–(ruska)

–Kada siromah dobije parče hleba, pas  mu ga otme.-(nemačka)

–Nada je sirotinji hleb. – (češka)

Zahvalnost

–Kakva usta takvi i prženi kolači. – (hindu)

–Hleb mu se ogadio (sprska)

Iseci veknu ako će se pojesti cela (engleska)

Ako baciš mrvice na vatru, hraniš đavola–(engleka)

Uspeh i propast

Biti kao hleb i nož (nerazdvojni)–(francuska)

Ko kupuje hleb od pekara, snopove drva i vino u malim kolićinamam ne hrani sebe, već druge. –(italijanska)

Olizati med sa svog hleba (isprazniti džep sa novcem)– (španska)

Iskustvo i saveti

Bez hleba, nema dobrog društva. – (francuska)

Suve kore kod kuće bolje su od luksua u tuđini. – (hindu)

Bez vina i hleba, ljubav je mrtva ( nemačka)

Imati svoje parče hleba (srpska)

Ko nije u rerni, taj je na lopati (italijanska)

Misli velikana

Na ovom svetu ima više gladi za ljubavlju i poštovanjem nego za hlebom(Majka Tereza)

Potrebne su nam četiri stvari da bi preživeli život–hleb, voda, kiseonik i snovi (Avijet Das)

Najbolji proizvod kulture je hleb (Tomas A. Klark)

Hleb koji siromahu daje drugom siromahu hiljadu  je puta vredniji od hiljadu hlebova koje bogati daju istom siromahu (Mehmet Murat)

O restoranu sudim po hlebu i kafi (Bert Lankaster)

Neka bude hleba, vode i soli za sve (Nels