Потреба за нематеријалним је најдубље укорењена од свих потреба. Човек мора имати хлеба, али пре хлеба треба имати идеал, говорио је Виктор Иго. Мудрост великог француског писца једна је од хиљаду из целог света коју је забележио културолог Димитрије Вујадиновић у књизи „Хлеб у пословицама и изрекама народа света“.

Читајући наравоученија из разних цивилизација и мисли великих и мудрих људи о „хлебу нашем насушном“ не можемо се отети утиску да се управо Игоова изрека савршено односи на нашег аутора који се већ годинама бави истраживањем културе хлеба и води међународни пројекат „Хлеб културна баштина“.

Занимљиво је да је, како аутор каже, ово тек друга књига у којој су сакупљене изреке и пословице о хлебу из разних цивилизација и култура у свету. Прву је наручило удружење пекара из Шкотске и издало још давне 1924. године. Вујадиновић је успео да набави фотокопију те књиге из Националне библиотеке Велике Британије па је тако ова јединствена публикација доживела, и то у нашој земљи, своје прво репринт издање. После 99 година и сам је постао аутор још једног сличног дела.

Прича о хлебу нема краја, иако траје хиљадама година.Људи су у праисторији правили неку врсту хлеба од каше која се први пут, вероватно случајно, испекла на неком врућем камену. У Винчи су пронађена два камена у која су се стављали зрневље и семенке и тако су се млели. Стари Египћани су имали записане рецепте за 50 врста хлебова. Значај хлеба се наставља и код Јевреја. Хлеб је чувар колективног сећања, још од прогона из Египта, и Јевреји сваки свој празник, чак и сваку суботу почињу молитвом и посебном врстом хлеба.

Обожавање хлеба постојало је и у старој Грчкој. У старом Риму су настали први пекарски еснафи, а сами пекари били су толико цењени да је онај ко "испоручује добар хлеб" могао бити кандидован на било коју одговорну дужност у држави.

У хришћанству поистовећење Исусовог тела и хлеба има дубоке културолошке, историјске, социјалне корене. Такође, за раскол источне и западне цркве, поред борбе за власт, постојала су и три канонска разлога: свети дух, свето тројство и хлеб. Односно, да ли треба користити квасни хлеб, како се задржало у православљу, или бесквасни, како су прихватили католици.

Најстарије помињање хлеба у српским писаним документима налази се у Призренској хрисовуљи. Као симбол, хлеб је веома присутан у нашој етнологији, он се помиње у здравицама, добродошлицама.

Обредни хлебови у српским православним обичајима и данас имају средишње место. Они су део литургијског обреда, причешћа, које симболизује сједињење верника са телом Исуса, али и део јединствених породичних празника.

Хлеб има и велики цивилизацијски а не само религијски значај. Када су људи почели да сеју жито морали су чекати да сазри па су одустајали од номадског начина живота и почели да стварају насеобине

И поред свега наведеног, бројни истраживачи сматрају да већина аспеката значаја хлеба као културне баштине још није довољно истражена. С друге стране, традиционални рецепти за припремање хлеба, као основа те велике културе, нажалост, све више бивају заборављени.

Да не буде тако својски се већ годинам па и деценијама труди истраживач из Новог Сада који је заслужан и што је војвођанска „циповцка“ /врста хлеба/ на листи нематеријалне културне баштине.

Много волим да једем хлеб, знам и да га месим, и можда сам због тога у тој области и најплоднији као истраживач, рекао је једном приликом Вујадиновић за „Магазин“. Једна народна мудрост каже: "Хлеб се из душе прави", а очигледно, да се о хлебу једино из душе може и писати.

Мудролије од теста

Публикација „Хлеб у пословицама и изрекама народа света“ садржи више од хиљаду језгровитих народних наравоученија, које су разврстане по темама. На крају сваке изреке налазе се скраћенице језика народа из кога потичу: