Pogača „suncokret” po učiteljičinom receptu

Spretne domaćice lako i brzo umese pogaču kakvu požele. Tajne koje ovo ukusno pecivo čine neodoljivim otkrila nam je Javorka Stefanović, koja je radni vek provela kao učiteljica u Novom Sadu, a danas mnoge rado podučava kulinarskom umeću.

– Važno je da se brašno proseje da bi testo bilo vazdušasto i bez grudvica – objašnjava kratko i jasno naša domaćica spremna da pokaže kako se pravi, ali pod uslovom da sledeću pogaču napravimo sami.

– Najlakše se uči kroz praksu, posle ćete lako drugima da prenesete sve do detalja – naglašava učiteljica koja, iako u penziji, ne odustaje od pedagoških metoda rada.

Pogače rado pravi unučićima, rodbini, prijateljima. Njenom poklonu u obliku suncokreta ili ruža svi se obraduju.

Pratimo pažljivo svaki korak, takav je dogovor. Usput nam priča, Pedagošku akademiju završila je u rodnom Negotinu, udala se i sa suprugom preselila u Zaječar.

– Tu sam rodila ćerku. Pošto nije bilo posla u mojoj struci, završila sam i Akademiju za vaspitače u Kruševcu – priseća se Javorka svog životnog puta koji nije bio lak jer se s porodicom više puta selila.

– Živeli smo jedno vreme u Užicu, pa se vratili za Zaječar, tu nam s rodio i sin. Onda smo prešli u Novi Sad. Dobila sam posao učiteljice. Završila sam i specijalizaciju metodike srpskog jezika. Ceo vek sam učila i decu i sebe, zato što učitelj kada prestane da uči prestaje da bude učitelj – objašnjava Javorka svoju posvećenost poslu.

Bila je od onih učiteljica koje šire ruke i primaju u zagrljaj, vežu pertle, zakopčavaju jakne, brišu nos...

– Moji đaci su bili kao moja deca, znala sam ako imaju neku muku, nije bilo tajni. Sve probleme smo zajedno rešavali. Dolazili su iz različitih sredina, iz radničkih i profesorskih porodica. Da bi ih zbližila, organizovala sam izlete na Stražilovo za decu i roditelje. Oni su i kasnije nastavili da se okupljaju – priseća se učiteljica.

Ostaje joj i zapitanost šta bi bilo da nije poslušala svoje roditelje, možda bi umesto Pedagoške završila Muzičku ili Likovnu akademiju, volela je da slika, da svira. Sama se upisala u muzičku školu. Nije imala svoj klavir, pa je vežbala na školskom. To znanje joj je kasnije dobro došlo u nastavi.

– Jednom prilikom direktor je došao nenajavljen na čas. Čuo je klavir u hodniku. Iznenadio se kada je video da deca predano slikaju dok im ja sviram – priča naša sagovornica čiji sin je takođe zaplovio u muzičke vode.

Javorkina velika strast je i kuvanje.

– Puno toga sam naučila od majke, posle sam dopunjavala i usavršavala. Volim da mesim. Nikada ne napravim istu pogaču.

One retke trenutke koje pokloni sebi provodi uz slikarsko platno.

– Slikanje me raduje i opušta. Radim uljanim bojama najčešće pejzaže – kaže ova svestrana žena dok pažljivo prati da li sve radimo kako nam je pokazala. Odaje nam i dobro čuvanu pekarsku tajnu.

– Ako hoćete da pogača bude sveža, mekana i sutradan, dodajte po kašiku skroba i griza.

Dodali smo i zabeležili Javorkin recept za čitaoce „Magazina”.

POGAČA

Potrebno je:

1 kg brašna

0,5 l mleka

1 veća kocka svežeg kvasca

kašika šećera

1 dl ulja

2 jajeta

1 kašika soli

čaša jogurta

1 kašika gustina

1 kašika griza

margarin ili maslac

Za premazivanje:

1 jaje

1 kašičica ulja

1 kašičica mleka

Za ukrašavanje:

susam i kim

Mleko zagrejati, da bude mlako. U činiju staviti šećer, izdrobljen kvasac i naliti s mlakim mlekom, pa ostaviti da kvasac nadođe.

U veliku činiju sipati brašno, manje od kilograma. Staviti kašiku soli i promešati.

Da bi pogača zadržala svežinu dodaju se kašičica gustina i kašika griza.

Zatim napraviti udubljenje na sredini, pa sipati tečne namernice: nadošli kvasac, ulje, umućena jaja, jogurt i preostalo mlako mleko. Sve zajedno umesiti dobro kašikom ili mikserom, dokle može, pa nastaviti rukom, uz postepeno dodavanje preostalog brašna, dok se ne dobije lepo testo, glatko i ne previše tvrdo.

Testo prekriti i sačekati da naraste.

Onda se premesi, prebaci na brašnom posutu radnu površinu i podeli na dve jufke. Svaka jufka se razvuče, uz pomoć oklagije, što tanje, u obliku pravougaonika. Zatim se cela površina premaže maslacem ili lako razmazivim margarinom i urola.

Tako dobijene rolate seći na tanke parčiće i ređati u veliku tepsiju (ili dve manje), obloženu
pek-papirom. Krajeve urolanog testa staviti u sredinu, zatim pogaču pokriti i sačekati da malo naraste. Za to vreme uključiti rernu na 250 stepeni.

Pre pečenja pogaču premazati razmućenim jajetom s uljem i mlekom, ukrasiti susamom i kimom.

Staviti tepsiju s pogačom u zagrejanu rernu i smanjiti vatru na 200 stepeni. Peći desetak minuta, kad počne da se rumeni, pokriti alu folijom, da ne bi izgorela, jer se gornja strana brže peče. Peći oko sat vremena.

Pečenu pogaču izvaditi iz tepsije, staviti na žicu iz rerne ili veću dasku da se malo prohladi pre probanja.