Погача „сунцокрет” по учитељичином рецепту

Спретне домаћице лако и брзо умесе погачу какву пожеле. Тајне које ово укусно пециво чине неодољивим открила нам је Јаворка Стефановић, која је радни век провела као учитељица у Новом Саду, а данас многе радо подучава кулинарском умећу.

– Важно је да се брашно просеје да би тесто било ваздушасто и без грудвица – објашњава кратко и јасно наша домаћица спремна да покаже како се прави, али под условом да следећу погачу направимо сами.

– Најлакше се учи кроз праксу, после ћете лако другима да пренесете све до детаља – наглашава учитељица која, иако у пензији, не одустаје од педагошких метода рада.

Погаче радо прави унучићима, родбини, пријатељима. Њеном поклону у облику сунцокрета или ружа сви се обрадују.

Пратимо пажљиво сваки корак, такав је договор. Успут нам прича, Педагошку академију завршила је у родном Неготину, удала се и са супругом преселила у Зајечар.

– Ту сам родила ћерку. Пошто није било посла у мојој струци, завршила сам и Академију за васпитаче у Крушевцу – присећа се Јаворка свог животног пута који није био лак јер се с породицом више пута селила.

– Живели смо једно време у Ужицу, па се вратили за Зајечар, ту нам с родио и син. Онда смо прешли у Нови Сад. Добила сам посао учитељице. Завршила сам и специјализацију методике српског језика. Цео век сам учила и децу и себе, зато што учитељ када престане да учи престаје да буде учитељ – објашњава Јаворка своју посвећеност послу.

Била је од оних учитељица које шире руке и примају у загрљај, вежу пертле, закопчавају јакне, бришу нос...

– Моји ђаци су били као моја деца, знала сам ако имају неку муку, није било тајни. Све проблеме смо заједно решавали. Долазили су из различитих средина, из радничких и професорских породица. Да би их зближила, организовала сам излете на Стражилово за децу и родитеље. Они су и касније наставили да се окупљају – присећа се учитељица.

Остаје јој и запитаност шта би било да није послушала своје родитеље, можда би уместо Педагошке завршила Музичку или Ликовну академију, волела је да слика, да свира. Сама се уписала у музичку школу. Није имала свој клавир, па је вежбала на школском. То знање јој је касније добро дошло у настави.

– Једном приликом директор је дошао ненајављен на час. Чуо је клавир у ходнику. Изненадио се када је видео да деца предано сликају док им ја свирам – прича наша саговорница чији син је такође запловио у музичке воде.

Јаворкина велика страст је и кување.

– Пуно тога сам научила од мајке, после сам допуњавала и усавршавала. Волим да месим. Никада не направим исту погачу.

Оне ретке тренутке које поклони себи проводи уз сликарско платно.

– Сликање ме радује и опушта. Радим уљаним бојама најчешће пејзаже – каже ова свестрана жена док пажљиво прати да ли све радимо како нам је показала. Одаје нам и добро чувану пекарску тајну.

– Ако хоћете да погача буде свежа, мекана и сутрадан, додајте по кашику скроба и гриза.

Додали смо и забележили Јаворкин рецепт за читаоце „Магазина”.

ПОГАЧА

Потребно је:

1 кг брашна

0,5 л млека

1 већа коцка свежег квасца

кашика шећера

1 дл уља

2 јајета

1 кашика соли

чаша јогурта

1 кашика густина

1 кашика гриза

маргарин или маслац

За премазивање:

1 јаје

1 кашичица уља

1 кашичица млека

За украшавање:

сусам и ким

Млеко загрејати, да буде млако. У чинију ставити шећер, издробљен квасац и налити с млаким млеком, па оставити да квасац надође.

У велику чинију сипати брашно, мање од килограма. Ставити кашику соли и промешати.

Да би погача задржала свежину додају се кашичица густина и кашика гриза.

Затим направити удубљење на средини, па сипати течне намернице: надошли квасац, уље, умућена јаја, јогурт и преостало млако млеко. Све заједно умесити добро кашиком или миксером, докле може, па наставити руком, уз постепено додавање преосталог брашна, док се не добије лепо тесто, глатко и не превише тврдо.

Тесто прекрити и сачекати да нарасте.

Онда се премеси, пребаци на брашном посуту радну површину и подели на две јуфке. Свака јуфка се развуче, уз помоћ оклагије, што тање, у облику правоугаоника. Затим се цела површина премаже маслацем или лако размазивим маргарином и урола.

Тако добијене ролате сећи на танке парчиће и ређати у велику тепсију (или две мање), обложену
пек-папиром. Крајеве уроланог теста ставити у средину, затим погачу покрити и сачекати да мало нарасте. За то време укључити рерну на 250 степени.

Пре печења погачу премазати размућеним јајетом с уљем и млеком, украсити сусамом и кимом.

Ставити тепсију с погачом у загрејану рерну и смањити ватру на 200 степени. Пећи десетак минута, кад почне да се румени, покрити алу фолијом, да не би изгорела, јер се горња страна брже пече. Пећи око сат времена.