Autor: Slavica Stuparušić
26.11.2025 u 08:22
Lepinja zauzela 32. mesto na listi 100 najboljih hlebova na svetu – prostrujala je vest regionom. Portal „Tejst atlas”, globalni vodič za tradicionalnu hranu, objavio je listu najboljih hlebova sveta za 2025. godinu, a srpska lepinja je bila rame uz rame s hlebovima iz Indije, Italije, Meksika i drugih zemalja. Na listi se našao indijski nan s belim lukom i puterom – zauzeo je prvo mesto. Italijanska fokača, meksički bolilo, gruzijski puri, turski simit – deo su ove prestižne selekcije, na čijoj 103. poziciji je srpska proja, a na 125. česnica. Zašto je lepinja zaslužila mesto među najboljima? U obrazloženju portala stoji da je lepinja „mekana i sunđerasta pogača na kvascu, popularna širom Balkana, koja se tradicionalno peče na visokoj temperaturi”. Upravo ta tehnika pečenja daje joj karakteri
21.11.2025 u 14:04
Viđamo je na bilbordima i u TV reklamama, pa bi, na prvi pogled, moglo da se pomisli da je reč o manekenki. Međutim, iza tog lica koje odiše smirenošću, stoji akademska slikarka i mozaičarka, poznata i cenjena širom sveta – Anđelka Radojević, koja svoju Šumadiju ne napušta: „Ovde sam svoj na svome, od rođenja”. Čekić, nakovanj, klešta i pinceta – to je njen alat. U sudaru snage i preciznosti nastaje mozaik, način njene komunikacije sa svetom. Ta tehnika, koja ne prašta greške, daruje trajnost. – Dugotrajan je to proces, ali lep. Za mene je mozaik antistres terapija, vreme koje provodim kvalitetno sama sa sobom. U njega ugrađujem sve svoje znanje i ljubav, koju kasnije delim sa publikom – kaže Anđelka. „Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio samo običan kamenčić”, rekao je Viktor Igo, a
21.11.2025 u 12:08
U savremenom dobu, kada internet zauzima sve veći deo našeg svakodnevnog života, ni vera nije ostala izvan digitalnog sveta. Na brojnim internet stranicama, zvaničnim sajtovima pravoslavnih eparhija i manastira vernici mogu da čitaju molitve, žitija svetih, kao i objašnjenja praznika i bogosluženja. Srpska pravoslavna crkva ima svoj zvanični sajt, a mnoge eparhije i manastiri redovno objavljuju vesti, propovedi i duhovne pouke. Druga nagrada za kolekciju Đorđe Vukadinović, Čačak Poseban primer povezivanja vere i savremenih medija predstavlja Međunarodna izložba fotografija „Pravoslavlje na internetu”, koju već 20 godina zaredom organizuje Društvo ljubitelja fotografije, filmskih i video ostvarenja „Beofoto” iz Beočina. Ova izložba okuplja fotografe iz celog sveta koji svojim radovima pr
08.11.2025 u 16:49
U mirisu zaprške krije se vreme kada se kuvalo sa strpljenjem, na laganoj vatri, dok se jelo ne ukrčka i na kraju zgusne. Pasulj, sarma, čorbe – bez tog završnog dodira, za mnoge nisu kompletni. Danas, kada više znamo o zdravlju, zaprška zaslužuje preispitivanje. Mešavina brašna i masnoće, najčešće ulja ili masti, koja se kratko prži i dodaje jelima radi zgušnjavanja i ukusa, u balkanskoj kuhinji je gotovo obavezna u mnogim jelima. Pasulj bez zaprške je za mnoge nezamisliv. Ali, ni njene loše strane ne treba zanemariti. Ulja ili mast (maslac) ako se koriste u većim količinama mogu povećati holesterol u krvi, a zaprška dodaje jelu značajan broj kalorija bez nutritivne vrednosti. Nekome preprženo brašno sa masnoćom otežava varenje. Sve ovo ne znači da zapršku treba izbaciti – već da je treba korist
27.10.2025 u 10:55
Na osnovu izbora sladokusaca i po gastro-trendovima na društvenoj mreži „Tiktok”, najpopularniji kolači među mladima su francuski makaronsi, italijanski dželato, američki kronat, japanski moči, turska baklava, portugalski paštel de nata, ali i nove poslastice poput frikšejkova i babl vaflija. Svi su se oni našli na nedavno objavljenoj listi 20 najomiljenijih slatkiša širom sveta. Svaka od navedenih poslastica ima svoj „identitet”, neke su čuvari tradicije, druge ambasadori urbane inovacije. Dubaji čokolada Ono što ih spaja nije samo sladak ukus, već i atraktivan izgled, pogodan za „Instragram”. Ako je suditi po „Tiktoku”, najpopularniji slatkiši moraju da budu šareni, punjeni, fotogenični i, po mogućstvu, da stanu u jedan zalogaj i jedan haštag. Baš kao što su frikšejkovi,
23.10.2025 u 10:29
Voćnjak, vinograd, bašta ili saksije s cvećem na terasi razlog su da se bavimo kompostiranjem, pod uslovom da možemo da obezbedimo minimalno jedan kvadratni metar prostora u dvorištu ili na terasi. Kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organskih materija, kao što su baštenski otpad i ostaci hrane. Novosađanka Majda Adlešić, diplomirani inženjer hortikulture i pejzažne arhitekture, kreatorka projekta „Baštologija – održivo baštovanstvo”, podseća da je kompost korisno biođubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka. Majda Adlešić – Predrasuda je da kompostiranje zahteva veliki prostor i da je to nešto prljavo, što smrdi. Može se i to desiti, ali to znači da se u procesu potkrala neka greška. Bitno je uočiti razliku između raspadanja, odnosno razlaganja i trulj
23.10.2025 u 10:29
Nišlija Branislav Bane Jovanović podjednako uspešno rešava matematičke jednačine i muzičke akorde. Profesor je matematike u osnovnoj školi „Car Konstantin”, a zabavnom i pop muzikom, kao kantautor, bavi se u slobodno vreme. Od muzike ne živi, ona mu je hobi i velika ljubav još iz gimnazijskih dana, ali živi za muziku o čemu svedoče mnogobrojni nastupi i nagrade na festivalima širom Srbije i regiona. „Završio sam PMF u Nišu, diplomirani sam matematičar za teorijsku matematiku. Veliki je spektar zanimanja kojima mogu da se bavim, ali sam želeo da budem profesor u školi, pedagog”, kaže Jovanović. Možda bi sve bilo drugačije da nije zakasnio na prijemni ispit u nižoj muzičkoj školi i za instrument dobio da svira trubu: „Ja to nisam voleo, tako da sam vrlo brzo odustao”, iskreno priznaje na
