Политика Магазин

Гастро

27.01.2026 у 11:35

Прво на шта помислимо када кажемо јело „на кашику” је домаћа пилећа супа на којој су генерације одрасле. Важи за народни лек који ће препоручити сваки лекар, ако се појаве симптоми прехладе. Храњива телећа чорба такође крепи организам у ове хладне зимске дане. Кувана јела, после обиља празничне трпезе, повратак су свакодневици. Посебно „прија” кување укусних чорби и гулаша који не изискују много филозофирања – ни судова за припрему. Нека од јела могуће је припремити од намирница које вероватно већ имамо у кухињи. Предлажемо да пробате тоскански пилећи гулаш у који иде бели пасуљ и мноштво другог поврћа, а потребно је мало времена за припрему, али и лењу сар

Живот

26.01.2026 у 12:37

У потрази за првом висибабом

Првог дана нове године забележени су невероватни призори: док је календарски зима, љубичице у Свилајнцу и Новом Саду већ су у пуном цвету. На Новом Београду цвета невен… Ово нису само лепи цветови да се виде – они су доказ да се природа мења. – Из само једног цвета, једног датума и једне прецизне локације можемо сазнати много о здрављу наше животне средине, промени климе и богатству природе која нас окружује – каже за „Магазин” др Милица Рат, научна сарадница-руководилац у научној збирци хербаријум на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Ауторка је и координаторка амбициозног националног пројекта под називом „#SrbijaCveta2026”. Циљ пројекта је прикупљање података о томе када и где тачно биљке цветају у Србији током свих 12 месеци. Због

Путовања

21.01.2026 у 08:36

Један зимски доживљај

Крајова, културно и привредно срце регије Олтенија, град је дубоких историјских корена и савремене европске физиономије. Смештена на југозападу Румуније, вековима је била политичко, економско и културно средиште овог дела земље, а данас важи за један од најбрже развијајућих градова региона. Мамац за туристе је био Божићни сајам, познат по огромној површини која се протеже на четири велика трга, парк и централну пешачку зону (преко 280.000 квадратних метара). Томе да додамо податак да је кроз град постављено више од милион ЛЕД лампица, које су се упалиле 14. децембра и бљештале све до четвртог јануара. Због своје величине и богатства садржаја постао је велика атракција коју је прошле године похрлило да види преко два милиона гостију. Довољно разлога да посетимо ову зимску чаролију. У

Личности

18.01.2026 у 11:55

Јабука и чарапе за успомену

Крагујевчанка Даница Крстић (30), етномузиколог, већ две и по деценије својим гласом оживљава најлепше етно песме и духовну музику. На сцени од шесте године, данас је препозната као један од најлепших етно вокала Балкана. Са Сањом Илић и „Балкаником” представљала је 2018. Србију на Песми Евровизије. Њен нови пројекат „30 – Нова епоха” доноси зрелији приступ уметности и продукцију на вишем нивоу, али остаје верна коренима и мисији очувања идентитета народа. Пријатна и скромна Даница је без премишљања и фемкања прихватила позив за разговор упркос празничној еуфорији. За „Магазин” открива како изгледа живот између мајчинства, сцене и нових уметничких изазова. Мајчинство – нова школа живота Као што песма оживљава тишину, тако је и мајчинство оживело њен поглед на свет. Даница ј

Живот

10.01.2026 у 17:37

Прича једне венчанице

Деветог јануара се навршило 125 година од рођења краљице Марије Карађорђевић — жене која није рођена као Српкиња, али је то постала избором, делом и срцем. У народном сећању остала је као „народна краљица”, не због титуле коју је носила, већ због начина на који ју је живела — скромно и међу људима. Пуних 20. година Александар Петарић, модни креатор из Ваљева, трагао је за подацима о њој. Круна тог дугогодишњег истраживања јесте верна реконструкција венчанице краљице Марије која није само предмет високе моде већ и симбол једног историјског тренутка, једне љубави и једног новог почетка. Настала на основу ретких фотографија и записа венчаница не говори о раскоши, већ о мери. Управо оној мери која је красила и саму краљицу — отмену, али ненаметљиву. Био је то, по Петарићевим речим

Гастро

02.01.2026 у 15:41

Путевима хране, традиције и хедонизма

Ал’ се некад добро јело – баш! И ономад, на сајму вина, хране, ракије и туризма „Винска визија Отвореног Балкана”, где је представљена публикација „Србија за столом – Водич кроз гастрономско наслеђе”, чији је издавач ТОС. У оквиру програма „Мастерклас Србија” припремани су специјалитети карактеристични за поједине регионе, као жива потврда богатства укуса о којим овај водич говори. Бурате од хомољског млека преливене медом (Фото С. Ступарушић) Присуствовали смо последњем мастеркласу, али и то је било довољно за истинско гастрономско уживање. Захваљујући знању, вештини и креативности шефова Момчила Цонића и Николе Петковића, који су „бранили боје” југа Србије под називом „Лесковац на тањиру”, као и Саше Маринковића, представника источне Србије и концепта „Сир, мед и биље – бла

Здравље

02.01.2026 у 09:28

Стари обичаји нас повезују

Долази време када се куће пуне светлошћу и мирисима празника – Нове године и Божића. То су дани када се обнавља нешто дубоко у нама: веза с породицом, коренима и традицијом која нас држи усправним и у временима радости, али и у тренуцима тешкоћа. – Празници код многих изазивају подељена осећања – радост, носталгију, али и притисак. Све то зависи од тога како је неко провео протеклу годину, да ли му се догодило нешто лепо или је доживео губитак. Сходно томе ће се и односити према празницима који долазе – каже Драгана Станковић, школски психолог у гимназији „Стеван Јаковљевић” у Власотинцу и уредница портала „Психологија онлајн”. Драгана Станковић Осећај смирења Празници нису само обичаји које понављамо јер су „одувек ту”. Детињци, Материце и Оци – три недеље пред Бо

Личности

28.12.2025 у 07:07

Квалитет и емоција се не фалсификују

Колекционар и изузетан познавалац руске уметности, Владимир Пешић пуних 36 година гради збирку која је расута између Србије, Русије, Летоније и Лондона. У разговору за „Магазин” открива како је започео свој пут, шта га инспирише и зашто верује да уметност не може да се фалсификује. Срели смо се у Салону Музеја града Београда, где је била у току изложба „Сазвежђе знаменитих руских уметника 19–20. века из збирке Владимира Пешића” на којој је представљено 36 слика и осам икона насталих крајем 19. века. Поставка из Владимирове збирке представљала је централни догађај манифестације „Дани Москве у Београду” У црном оделу, с краватом и марамицом у џепу сакоа, Пешић не само да је изгледао отмено и елегантно, већ је исказао и поштовање према професији којом се бавио и његов отац. Д

Живот

27.12.2025 у 17:32

Ношена гардероба као први избор

У самом центру Београда, у Македонској улици, недавно је отворена винтиџ продавница намењена искључиво мушкарцима. Власник, Рус који се преселио у Србију, каже да је идеја настала из личне потребе: желео је квалитетну одећу из деведесетих, удобну и дуготрајну, али у Београду није могао да је пронађе. Решио је да сам отвори радњу у којој ће мушкарци сличних афинитета моћи да пазаре добро очувану гардеробу. Цене су врло приступачне: одело бренда „Хуго Бос” продаје се за 8.000 динара, „Левис 501” фармерке за 6.000, фланелске кариране кошуље за 2.500, а уз то су у понуди и качкети, каишеви и други додаци. Док смо разговарали, један младић је већ купио сако – његов први у животу, и то „Босов”, карираног дезена. Израз задовољства говорио је довољно. Економска ситуација је вероватно прес

Путовања

20.12.2025 у 08:06

Куманица, манастир на граници светова

Између стрмих стена кањона Лима, ту где се река пробија кроз камен као молитва кроз тишину, угнездио се уз стену манастир Куманица. Скривен од погледа, овај храм на последњим метрима територије Републике Србије, коначно је спојен с остатком државе. До недавно једини пут за мештане удаљених сјеничких села Баре, Височка, Врбница, па све до манастира Куманица на самој граници с Црном Гором, био је излокани земљани траг. Пре две године асфалтирано је недостајућих 16 километара, па како каже игуман манастира отац Николај: „Мештани више не могу да кажу да је пут разлог што нису дошли на богослужења.” – Сваког дана се служи литургија. Дошла сам овде 2006. године и само када је отац од короне био болестан није служена – рекла нам је мати Гаврила. Манастир припада епархији милешевској