У потрази за првом висибабом

Првог дана нове године забележени су невероватни призори: док је календарски зима, љубичице у Свилајнцу и Новом Саду већ су у пуном цвету. На Новом Београду цвета невен… Ово нису само лепи цветови да се виде – они су доказ да се природа мења.

– Из само једног цвета, једног датума и једне прецизне локације можемо сазнати много о здрављу наше животне средине, промени климе и богатству природе која нас окружује – каже за „Магазин” др Милица Рат, научна сарадница-руководилац у научној збирци хербаријум на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Ауторка је и координаторка амбициозног националног пројекта под називом „#SrbijaCveta2026”.

Циљ пројекта је прикупљање података о томе када и где тачно биљке цветају у Србији током свих 12 месеци. Због све топлијих зима, многе врсте „журе” са цветањем, а ти подаци су кључни за разумевање опстанка биодиверзитета, заштиту природе, али и за праћење алергија, као и за потребе пчелара.

Од 1. јануара грађани широм земље позвани су да постану „очи и уши” науке, у оквиру првог великог пројекта грађанске науке („Citizen Science”) посвећеног праћењу цветања биљака у контексту климатских промена.

Мобилни телефон и мало добре воље

– Придружите се пројекту, постаните научник-волонтер и будите део највеће зелене базе података у Србији – поручују ботаничари из Новог Сада.

За учешће су довољни мобилни телефон и мало добре воље. Када у шетњи градом, парком или планином приметите цвет, потребно је да фотографишете биљку (цвет, лист и станиште), забележите локацију и пошаљете фотографију у ДМ инстаграм налога „@SrbijaCveta2026” или је објавите уз хаштаг #SrbijaCveta2026.

– Желимо да покажемо да наука није затворена у лабораторијама. Сваки планинар, шетач или заљубљеник у природу може бити наш научни сарадник. Фотографија прве висибабе или процветале леске у јануару може постати кључан податак за хербаријум и будуће научне радове – истиче наша саговорница.

Већ првог јануара стигле су фотографије из Чачка, Свилајнца, са Старе планине. Грађани су почели да примећују отворене латице и да их повезују с датумом – да су љубичица, кукурек и висибаба процветали у јануару.

У овом обимном послу од великог значаја су друштвене мреже, а у обради података учествоваће и студенти, као и алати вештачке интелигенције, који ће помоћи у класификацији и селекцији врста. То ће значајно убрзати процес и само по себи представљати важан истраживачки податак.

Прикупљени подаци биће процењени и коришћени за израду прве националне базе података коју граде сами грађани. Циљ је и да се кроз пројекат грађани едукују о значају сваког податка који виде, поуче како то да ураде на одговоран професионалан начин и како да заштите своје ауторске податке.

Подаци о цветању биљака помоћи ће и у сагледавању доступности хране за животиње и инсекте током зиме, док ће пољопривредници добити увид у промене вегетације гајених биљака, које се услед климатских промена такође мењају.

Новосадски хербаријум

Говорећи о идеји за покретање пројекта Милица Рат подсећа да Природно-математички факултет у Новом Саду чува једну од највећих ботаничких колекција у земљи – са око 200.000 примерака.

– Хербаријум је настао као наставно учило, али и као простор повезивања науке и људи. Имамо збирке старе и по 200 година, још из Сремских Карловаца, а и тада су стручњаци сарађивали са становништвом, бележећи када биљке цветају и листају – објашњава она.

Биолози поручују да природи и ових зимских дана поклоните мало пажње, па ће можда управо ваш први јануарски цвет ући у историју домаће науке.

Венерина влас

Иако пројекат носи назив који асоцира на цветање, прилози и објаве биљака које не цветају (попут папрати) су и те како добродошли и драгоцени, поручује др Милица Рат.

У једном новосадском дворишту забележена је у јануару Венерина влас (Adiantum capillus veneris). Зашто је ово важно?

– То је строго заштићена биљна врста у Србији. Њен једини природни локалитет у нашој земљи је Звоначка бања. Међутим, природа увек нађе пут. Пре две године забележена је у строгом центру Сокобање (веровали или не, у једном шахту на Тргу Ослобођења), а данас нас поздравља из новосадског дворишта – појашњава наша саговорница.

Ова врста се може видети у стакленику Ботаничке баште „Јевремовац”, али и у продајним специјализованим објектима за биљни материјал.

– Управо су овакви подаци од огромног значаја за заштиту природе и науку. Неопходно је да упознамо биологију и екологију свих врста, посебно оних за које сматрамо да су уско органичене за специфична станишта, а које очигледно проналазе своје „микроклиматске оазе” у урбаним срединама.