Врапцима је у граду најтеже
Посматрање птица није само забавно, већ смањује стрес и анксиозност. Друштво за заштиту и проучавање ових нежних бића позива грађане да у зимским месецима брину о голубовима и сеницама, али и фазанима и совама
Сезона зимске прихране птица је у току, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије подсећа грађане да користи од ове активности немају само птице, већ и људи. Све је више и научних доказа да посматрање птица има повољан утицај на ментално здравље.
Боравак у парку и посматрање детлића који скаче горе-доле по стаблу, тражећи инсекте, био је наш увод у ефекте посматрања птица који смирују и омогућавају да будемо потпуно присутни у тренутку. Студија објављена у часопису „Nature” открила је да слушање птичјег цвркута већ након шест минута смањује анксиозност, поправља расположење, чак и код депресивних особа.
Много људи свакодневно осећа да је под притиском, удаљавају се од природе, затрпани су и важним и неважним дигиталним садржајима.
Али, као спас могу да послуже једноставне и доступне активности, као што су посматрање птица, које доноси осећај одушевљења и радозналости.
Мост ка природи
– Сцене на хранилицама су динамичне и разноврсне – од различитих врста, боја и величина птица, до њихових цвркута и понашања. Многи су изненађени богатством птичјег света око нас – каже Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Он поручује да су птице мост ка природи.
За разлику од других дивљих животиња, птице су лако уочљиве и често долазе на терасе, прозоре и у дворишта. Када људи примете да њихова брига, попут изношења хране, заиста помаже птицама да преживе зиму, развија се аутентичан осећај повезаности с природом.
Ова активност доприноси и обнављању пажње. Посматрање, препознавање птица или њихово бројање усмерава чула на пријатан садржај, што временом доводи до боље концентрације и другачијег приступа свакодневним обавезама.
Посматрање птица често уводи и у стање дубоке заокупљености, у којем се губи осећај за време и бриге, а јавља се благотворан осећај припадности ширем природном поретку.
На крају, ова активност јача и осећај припадности заједници. Љубитељи птица радо деле искуства, размењују знања и подстичу друге да се укључе, стварајући невидљиву, али снажну мрежу повезаности међу људима.
Чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије позивају грађане да се укључе у зимску прихрану птица и лично искусе њене позитивне ефекте. Кажу и да што више учимо да препознајемо и ценимо природу, све смо спремнији да је чувамо.
У Србији је до сада забележено око 350 врста птица, а чак 123 врсте суочавају се с ризиком од ишчезавања. Посебно су угрожене урбане врсте, попут врабаца.
Домаћи џивџани без заклона
– Врапцима је неопходно жбуње у којем се окупљају у јатима и проналазе заклон од грабљивица, јаке врућине или зиме. Нажалост, у већим градовима Србије, а поготово у Београду, бележи се нестанак зелених површина и њихово претварање у профитабилне квадрате. Ни постојеће зелене површине не одржавају се на одговарајући начин, па редовно сведочимо погубном, радикалном орезивању жбуња, нарочито крајем јесени и почетком зиме, када им је заклон најпотребнији – каже Стојиљковић.
Домаћи џивџани све чешће немају где да пронађу ни суву, дугачку травку коју би уплели у своје гнездо, па је, према речима нашег саговорника, неопходно постављати кућице.
– Врапци покућари, као што им и само име каже, гнезде се у шупљинама, пре свега зграда. Међутим, савремена градња се променила на штету птица: зграде су од великих, глатких површина, често од стакла, херметички су затворене и не погодују врапцима. Уколико желите да постављате кућице за птице, важно је да оне буду прилагођене потребама и гнездилишним навикама одређених врста. За савет се увек можете обратити друштву. За врапце се препоручују такозвани „солитери за врапце” – три кућице спојене у једну, с три одвојена улаза – напомиње наш саговорник.
Голубови су, с друге стране, често на лошем гласу, иако су кроз историју имали важну улогу у односу човека и природе.
– У последње време све чешће мислим да људима голубови сметају зато што су им превише слични, јер нас подсећају на живот у градовима. Интересантно је и тужно како су ове птице данас негативно вредноване, иако су током историје имале позитивну симболику – у хришћанству је Свети дух представљен голубом. Били су изузетно корисни као писмоноше, а у многим деловима света и даље се користе као храна.
Голубови су се, како објашњава наш саговорник, једноставно прилагодили условима које смо ми створили: измењена су природна станишта око градова, док је у самим градовима топлије и храна је доступнија, често услед непрописног одлагања отпада. У том смислу, они нису ништа гори од других птица. Многе врсте се хране на депонијама – на београдској депонији, на пример, забележено је око 60 различитих врста птица. Као и свако живо створење, голубови имају своју улогу у биодиверзитету и изузетно су значајни као плен за крупније грабљивице.
Кованица да су голубови „летећи пацови” нема упориште у чињеницама. Голубови нису ништа заразнији од других птица, а пренос болести је, уопштено, редак. Друге птице, укључујући и оне које се држе као кућни љубимци, чешће су потенцијални преносиоци, али и то у изузетно малом проценту. Људима најчешће смета њихова бројност и понашање – релативна неустрашивост и слаба реакција на присуство човека, због чега понекад имамо утисак да ћемо се сударити с њима. Ипак, податак да су управо голубови најчешће страдале птице у саобраћају у градовима говори у прилог томе да су они саставни део урбаних екосистема које човек највише обликује.
Као што се у природи свуда виде трагови људског утицаја, тако је и у градовима стално присутна природа – нарочито врсте које су се успешно прилагодиле урбаној средини – од градских голубова, врабаца и сеница, до шумских јаребица, фазана и сова, играјући кључну улогу у екосистему кроз контролу штеточина.
Птице у градове привлачи другачија микроклима: топлије је, доступност хране је већа – како кроз присуство глодара и јата ситнијих птица, тако и кроз храну коју људи бацају или непрописно одлажу. У урбаним срединама често је и мање природних предатора.
– Ветрушке, наши најмањи соколови, гнезде се у шупљинама и жардињерама небодера. У Београду су током лета присутне и црне и беле чиопе, које се у природи гнезде на литицама, а градске улице и фасаде подсећају их на кањоне. Ту су и две врсте црвенрепки – црна и обична – које су до пре неколико деценија биле везане за станишта на већим надморским висинама, а данас су честе у насељима. Све су бројније и сојке, као и голуб гривнаш, некада типично шумска врста која се постепено прилагођава животу у градовима – наводи Стојиљковић.
И као што је већ истакнуто, сезона зимске прихране птица је у току. Међутим, прихрана мора бити одговорна – уз правилан избор хране и континуитет, јер прекид храњења током јаких зима може бити погубан по птице. Савети о правилној прихрани доступни су на сајту: hranilice.pticesrbije.rs.
Ватромети, страшно искуство
Током ватромета птице доживљавају снажан стрес, панику и масовно полећу, често се сударајући с препрекама. Позивамо грађане и институције да размотре хуманије начине прославе празника и славља – поручују из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Шта не треба да се нађе у хранилици
У хранилицу сипајте сунцокрет, овас, просо, пшеницу и друге житарице или махунарке. Косове и дроздове обрадоваће јабука, сојке ораси, а сенице масне куглице.
Не храните птице плеснивом или другом поквареном храном.
Никада не треба птице хранити пецивом, хлебом, зачињеним, сољеним и термички обрађеним семенкама или им давати било какве кухињске остатке.
За њих нису добре ни заслађено суво воће и кекс.
Погодне намирнице из наше кухиње су, на пример, неслани кувани пиринач и кромпир, рендана шаргарепа, овсене пахуљице, сирово месо или лој.
Што разноврснију храну нудимо у хранилици, то ћемо имати услова да посматрамо више различитих врста.
Чак и зими, птицама је потребна свежа вода.
Како су настала друштва за заштиту птица
Крајем 19. века мода је угрозила птице више него лов. Дамски шешири украшени перјем ретких врста довели су до њиховог масовног истребљења. Као реакција, 1896. године у Бостону је настало удружење, „Mass audubon”, зачетник модерног покрета заштите птица. У Србији су темеље орнитологије и заштите природе поставили природњаци попут др Сергија Матвејева, а данас смо део важних међународних конвенција за очување птица и њихових станишта.