Jabuka i čarape za uspomenu

Kragujevčanka Danica Krstić (30), etnomuzikolog, već dve i po decenije svojim glasom oživljava najlepše etno pesme i duhovnu muziku. Na sceni od šeste godine, danas je prepoznata kao jedan od najlepših etno vokala Balkana. Sa Sanjom Ilić i „Balkanikom” predstavljala je 2018. Srbiju na Pesmi Evrovizije.

Njen novi projekat „30 – Nova epoha” donosi zreliji pristup umetnosti i produkciju na višem nivou, ali ostaje verna korenima i misiji očuvanja identiteta naroda.

Prijatna i skromna Danica je bez premišljanja i femkanja prihvatila poziv za razgovor uprkos prazničnoj euforiji. Za „Magazin” otkriva kako izgleda život između majčinstva, scene i novih umetničkih izazova.

Majčinstvo – nova škola života

Kao što pesma oživljava tišinu, tako je i majčinstvo oživelo njen pogled na svet. Danica je majka desetomesečnog dečaka.

– Osećam se blagoslovenom, majčinstvo mi je otvorilo potpuno nove vidike i iskreno celo iskustvo mi je izuzetno pozitivno.

Majčinstvo je za nju nova škola života, ono joj je donelo mir i snagu, ali i novu inspiraciju za umetnički rad.

O pevanju kao životnom pozivu, kako kaže, nikada nije razmišljala, sve se spontano dešavalo. Prvi nastup imala je 2001. godine.

– Bavim se muzikom veoma dugo i shodno tome da sam bila izuzetno mlada kada sam prvi put stala na scenu, sasvim slučajno s Biljanom Krstić.

Roditelji su joj bili velika podrška.

– Tata i mama nisu znali da sam nadarena za muziku, ali sam bila dete koje je odrastalo u kulturno-umetničkom društvu, bilo im je normalno da stalno pevušim, no, nisu tome pridavali previše značaja. Kao mala obožavala sam da slušam muziku Biljane Krstić i kao svi dobri roditelji, mene su moji želeli da iznenade tako što su me odveli da mi ona da autogram. Biljana me je pitala da li znam da pevam nešto od njenih pesama, pa sam joj ja otpevala ceo album koji mi je potpisala, i pošto je ostala zaprepašćena, pitala me je da li bih želela da joj se pridružim na sceni i otpevam jednu pesmu s njom. Tako je sve počelo i zahvaljujući njenim smernicama koje je uputila mojim roditeljima, evo mene danas ovde, s povećom muzičkom karijerom – priča naša sagovornica.

Danica je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na katedri za etnomuzikologiju, to je podrazumevalo i terenski rad, kojeg se rado seća:

– To je bio omiljeni deo mojih studentskih dana. Većina mojih terenskih istraživanja se odvijalo u okolini Raške i malo je bilo primera koji su mi bili poznati. Iz godine u godinu sam se vraćala na taj teren i uvek sam nešto novo čula i naučila. Svojim kazivačima nikada neću moći dovoljno da se zahvalim na životnim pričama i iskustvu, koje su podelili sa mnom. Naučili su me da bogatstvo ne leži u materijalnom, već u onom što ne možeš kupiti novcem, a to je zdravlje, porodica, mir i ljubav. Često se setim baka Gine, koja je živela na vrh brda u trošnoj kući, čija je cela porodica ostala bez posla. Živeli su od onoga što su im davale njiva i stoka. Pri odlasku na kapiji me je zaustavila rečima: „Čekaj, sine! Ne mošʼ od babe praznih ruku, čekaj nešto za uspomenu”. Dala mi je jabuku i čarape, i ubrala jorgovan da ga ponesem.

Danica dodaje da je tada pomislila kako su ljudi često nezahvalni i da im nije dovoljno ono što imaju. Čin darivanja od nekoga ko nema mnogo, a želi i to malo da podeli, urezalo joj se u srce i, kako kaže, promenilo je kao osobu.

Najavljuje da će se na njenom sledećem albumu naći pesme pronađene na terenskim istraživanjima.

Publika ceni ono što radi

Na pitanje koliko je teško ostati veran izvornosti, a opet dopreti do savremenog slušaoca, iskreno odgovara da to ume da bude izazovno jer nije komercijalna vrsta muzike, ali da joj to ne predstavlja veliki problem. Ponekad je teško i promovisati materijal, ali smatra da ima publiku koja prati, ceni i poštuje ono što ona radi.

–Tako da muzika uvek dođe do srca onih kojima je potrebna – dodaje Danica.

Muziku čuva identitet jednog naroda i zato Danica izvodi pesme koje sadrže detaljne prikaze načina života ljudi s naših prostora, mentalitet. Važan je i istorijsko-kulturološki kontekst i želja da se sačuva naša baština.

Najveći deo repertoara mlade Šumadinke su pesme s prostora Kosova i Metohije, odatle je, kako kaže, sve i krenulo.

– Još kao devojčica, kada nisam imala svest o bilo čemu, birala sam i vezivala se za pesme s juga Srbije. Privlačila me je raskoš melodija, kao i seta koju je nosila ta muzika. Bila sam mnogo puta na Kosmetu, tamo žive moji bliski prijatelji i saradnici, s njima sam radila razne projekte, kada sam mogla pomagala sam...

Njen novi projekat nosi naziv nova epoha i asocira na promene, pa je pitamo za objašnjenje:

– Ovo nije promena muzičkog pravca, već novi umetnički ciklus. Publika može da očekuje malo drugačiji zvuk, ali ništa što bi bilo nedosledno mom dosadašnjem radu. Novi ciklus nije bekstvo od tradicije, već njeno produbljivanje – kaže ona i upućuje zahvalnost inicijatoru projekta, Milošu Ciletu Mitiću.

S obzirom da je prva autorska pesma „Pesma palom vojniku” odlično prihvaćena zanimalo nas je zašto ranije nije zaplovila u autorske vode?

– Iskreno, falilo mi je samopouzdanja i zrelosti. Nisam bila svesna da je to što radim dobro i da je u redu da neke intimne momente stavim na papir i podelim ih s publikom. Pesma i ne bi bila objavljena da nije bilo mog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Dejana Aksića. Radili smo dve godine na njoj – dodaje.

Danica priznaje da biti pevačica u Srbiji nije uvek prijatno i to nema veze sa žanrom.

– Jedan deo ljudi je zaboravio na pristojnost i kulturu. Ne funkcionišu sve žene isto, i to je nešto što se mora poštovati – primećuje Danica.

Njene reči otkrivaju iskrenost i svest o izazovima koje nosi javni nastup. U vremenu kada se žene često susreću s predrasudama, ova preduzimljiva žena svojim radom pokazuje da je moguće biti istovremeno i tradicionalna i moderna, i majka i umetnica, i javna ličnost i sačuvati svoju privatnost.

Daničin suprug je stomatolog, ali izgleda da se dobro snalazi i u ulozi glumca u spotovima.

– Muž mi je oslonac i sidro. On je moja sušta suprotnost. Njegov otac, Nenad Bajić Bajone, srpski pop, rok i džez kantautor, pružio mi je veliku podršku na novom projektu, a ima pozamašno iskustvo u muzičkoj industriji i mogu da mu verujem bez rezerve – kaže naša sagovornica.

Podrška porodice je dokaz da umetnost nije usamljenički čin, već plod zajedništva.

Na kraju razgovora, Danica otkriva svoje želje za Novu 2026. godinu:

– Zdravlje, mir i ljubav!

Sećanje na srpske svadbe

Pesmom „Svatovi” i autentičnim video-spotom Danica podseća na to kako je izgledala stara srpska svadba.

Spot je sniman kraj Aleksandrovca, u etno selu „Slatkovac”. Danice Krstić ističe da su u projekat bili uključeni isključivo njeni dugogodišnji prijatelji. Narodna nošnja koju je nosila na snimanju je muzejski primerak koji je dobila iz kolekcije Željka Utvara. Statisti su bili članovi folklora iz KUD-a „Dimitrije Koturović” Beograd.

Etno scena u Srbiji

Današnja etno scena je, po rečima naše sagovornice, prilično oskudna i bez inovacija, što je tužno ako se osvrnemo na začetke etno muzike u Srbiji i prisetimo se Slobodana Trkulje, Biljane Krstić, Gorana Bregovića, Sanje Ilića...

– Mladi pokazuju interesovanje, ali čini mi se da nema mnogo ljudi koji bi ih usmeravali na ispravan način. Smatram da tradicionalno pevanje i ples treba uvrstiti u školski plan i program kako bi mladi od detinjstva imali osećaj povezanosti sa svojom tradicijom. Korist bi za naše društvo bila velika.