Putovanja

27.10.2024 u 07:12

U obilazak Srbije kasom

Prirodne lepote, planinski vrhovi, vidikovci, pa čak i vulkani, ostaci gradova izgorelih od užarene lave, sve se to nalazi u svetskim turističkim prospektima u ponudi, ali je zanimljiv način na koji je organizovan obilazak. Uz pešačke ture, planinarenje i vožnju džipovima u ponudi je jahanje konja kao jedan od atraktivnih načina da se uživa u prirodi i upoznaju čari nepoznatih predela. Ako smo turiste već viđali na slonovima, zar nije logičnije da ih vidimo i na konjima? Divan ambijent za prosidbu Jedno do najpoznatijih evropskih destinacija je obilazak Pompeje i Vezuva, a tura obuhvata istraživanje ruševina uništenog grada, i sve to na konju, uz iskusnog vodiča. Na slične izlete pozivaju i na drugom kraju sveta, u Indoneziji: planina Batur obilazi se na konju u laganoj šetnji ili ka

Zdravlje

25.10.2024 u 11:21

I vazduh iz košnice je lek

Svuda u svetu raste interesovanje za inhalaciju vazduha iz pčelinjih košnica. Kod nas se ovom metodom, poznatom kao apiinhalacija (apiterapija), krenulo pre otprilike desetak godina. Uz podršku Saveza pčelarskih organizacija Srbije, danas u našoj zemlji imamo dvadeset apikomora. Kako izgledaju tretmani objašnjava pulmolog i alergolog dr Zorica Plavšić, predsednica Udruženja zdravstvenih radnika apiterapeuta – Apimed Srbija: – Inhalacije vazduha iz aktivne košnice sprovode se u za to posebno izgrađenim drvenim kućicama, komorama. Za njihovu izradu koriste se jelove daske ili oblice, zaštićene ekološkim sredstvima. U jedan zid se ugrade najmanje četiri košnice, tako da je ulaz u košnicu okrenut prema spolja, a veći deo je unutar komore. Na taj deo se na zid košnice postavlja standardni

Istorija

22.10.2024 u 09:24

Duh Beograda na jednom mestu

Zvala se i Čaršija, Trgovačka, Dubrovačka, Sedmog jula… Ime kralja Petra nosila je od 1904. do 1946. godine, a taj naziv joj je vraćen 1997. godine. Predstavlja svojevrstan vremeplov od prvog do 21. veka, od antike do današnjeg vremena. U njoj se oseti neki čudesni, estetski „šareniš”, spoj stilova u arhitekturi, kombinacija starog i novog, orijentalnog i modernog, povezuje Savsku i Dunavsku padinu, presecajući Knez Mihailovu i neprestano privlači pažnju Beograđana i turista. Izučavaju je i istoričari umetnosti, etnolozi, arheolozi, arhitekte… Pod budnim je okom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao ulica s najviše znamenitih zgrada pod zaštitom, čak četrnaest! Ovim brojem ne može da se pohvali nijedna druga beogradska ulica, čak ni Bulevar kralja Aleksandra, Knez Miha

Život

17.10.2024 u 11:08

Kabanica za moć i prestiž

Na početku puta kroz vreme, kako bismo mogli još nazvati izložbu u beogradskom Etnografskom muzeju, prvo što posetiocu padne u oči jeste lični pribor za putovanja, sa sve sapunom i četkom za brijanje, čuvenog kustosa s prve polovine 20. veka Hristifora Crnilovića. Učitelj slikanja iz Vlasotinca sakupio je za života zbirku koja je toliko vredna da je sama po sebi svojevrsni muzej. Povodom 120 godina od prve izložbe Etnografskog muzeja, priređene 20. septembra 1904. godine, tim kustosa ove institucije želeo je da osvetli rad etnologa koji su još tokom 19. veka pa do naših dana vredno radili na prikupljanju eksponata i istraživanju narodnog života od južne Srbije do Dalmacije i Bosanske Krajine. Tako je nastala izložba „Memorija – terenska istraživanja Etnografskog muzeja”, koja će traj

Život

17.10.2024 u 10:15

„Roze dame” u čamcu spasa

Zovu ih „roze dame”, ali njihova bliska prošlost nije bila nimalo ružičasta. Uspele su da pobede karcinom dojke, a onda su, uz jaku volju i upornost, postale takmičarke u veslanju, u sportu koji nosi originalan naziv dragon boat (dragon boat, čamac u obliku zmaja). Reč je o istočnjačkoj verziji veslanja, nastaloj u Kini, koja se proširila svim meridijanima. Od klasičnog i poznatog olimpijskog veslanja razlikuje se po drugačijem rasporedu sedenja i zaveslajima. „Kinesko veslanje” zavoleo je i zapadni svet. „Kinesko veslanje” Kanadski lekar Mekenzi otkrio je da „kinesko veslanje” pomaže ženama s dijagnozom raka dojke posle operacije i terapija. Pozitivno utiče na protok limfe kroz organizam, što je najveći problem pacijentkinjama kojima su odstranjeni limfni čvorovi iz pazuha. Otada

Ličnosti

08.10.2024 u 16:10

Pedalama preko pola sveta

Već trinaest godina Beograđanka Snežana Radojičić putuje svetom na biciklu živeći kao nomad. Bila je nastavnik srpskog jezika, agent prodaje nekretnina, menadžer prodaje osiguranja i lektor pre nego šo je postala svetski putnik i spisateljica koja opisuje svoje doživljaje kroz centralnu Evropu, Aziju do Himalaja i Sibira, Južnu i Severnu Ameriku. Na putovanjima je pisala knjige, držala predavanja i tribine. Kampovala u divljini i radila kao ulična prodavačica kvasa u Čehovljevom rodnom mestu Taganrogu, u Vijetnamu je volontirala kao nastavnica jezika i pisala knjigu „Nomad”. Pre pet godina pauzirala je od vožnje bicikla i prepešačila hiljadu kilometara kroz Španiju sakupljajući humanitarnu pomoć za decu beogradskog „Svratišta”. Pandemija virusa korona zatekla ju je u Južnoj Americi

Život

03.10.2024 u 19:24

Samo nek je internet jak

U budućnosti mnogi mladi ljudi bi mogli da spoje rad na selu s digitalnim tehnologijama, da obrađuju baštu, gaje voće Oni mogu svoj posao da ponesu sa sobom, i odu kuda žele, u etno-selo, na planinski vrh, u kafić na obali. Mogu da rade, putuju svetom i zarađuju od svog onlajn posla. I prednosti i ograničenja Dovoljan je laptop i internet konekcija. Digitalni nomadi su frilenseri, njihovim poslodavcima nije bitno gde se nalaze, već kako rade. Većina se bavi IT poslovima, poput programiranja, grafičkog dizajna i digitalnog marketinga. Oni koji se odluče za ovakav način života moraju biti svesni da to nosi i svoja ograničenja, borbu s papirologijom, vremenske razlike u odnosu na firmu za koju rade... Ali ako su primanja solidna, ove administrativne prepreke se lakše prevaziđu. Ma

Život

01.10.2024 u 10:41

Korisna bića koja niko ne voli

Nisu baš najlepša bića na svetu, ali su i te kako korisna. Na slepe miševe se gleda s puno predrasuda, omraženi su, ljudi ih se boje i vekovima izmišljaju razne priče koje docnije prerastaju u mitove. Udruženja za zaštitu životinja trude se da objasne zašto su slepi miševi toliko važni i da pruže korisne savete kako postupiti u slučaju bliskog susreta s njima. – To su fascinantni leteći sisari i imaju izuzetno važnu ulogu u našem ekosistemu. Oni su od velike koristi i ljudima i prirodi – kaže Sanja Radosavljević, volonterka organizacije „Animal Rescue”. Naša sagovornica navodi nekoliko podataka koji će začuditi neupućene. Slepi miševi su, kako kaže, pravi heroji kada je reč o kontroli broja insekata. Jedan može potamaniti, verovali ili ne, čak tri hiljade insekata tokom jedne noći. To z

Zdravlje

01.10.2024 u 10:19

Polazak u vrtić – velika novina za mališane

Polazak u vrtić je velika novina u životu svakog deteta. Odvajanje može biti stresno i za roditelje, ali je deci uvek teže. Kako mališanima i njihovim mamama i tatama pomoći da lakše savladaju ovaj početni, stresni period? U kom uzrastu treba poslati dete u vrtić, jedna je od najčešćih dilema. Da li rano, s tek napunjenih godinu dana ili ipak s tri godine i kasnije? Ana Busarac Najbolje s pune tri godine – Često čujemo da se mališani koji ranije krenu lakše adaptiraju. To je donekle tačno, jer u dobi od godinu dana deca nemaju dugoročno pamćenje te odlazak u vrtić lakše postaje deo svakodnevnog iskustva i rutine. S druge strane, gledajući različite aspekte koji se odnose na formiranje osećaja sigurnosti, povezanosti s najbližima, ranih saznanja i na kraju emocio

Zabava

26.09.2024 u 08:39

Zašto sve više volimo dokumentarce

Bojan Vojnov je doktor biotehničkih nauka i docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, ali njega zanimaju i etnologija, tradicija i umetnost. Ta svoja interesovanja objedinio je u jedinstven hobi – snimanje dokumentarnih filmova. I to radi vrlo uspešno. Filmsko putovanje, kako kaže, započeo je dokumentarnim filmom „U dolovima ravnice”. Ove godine učestvovao je na festivalima s ostvarenjem „Niti banatskog veza”, za koji je dobio nagradu za najbolji film u oblasti etno-kulture na već šire poznatom „Vrmdža festu”. – Na prvi festival dospeo sam sasvim slučajno. Prijatelj s kojim sam studirao mi je poslao obaveštenje da će se prvi put organizovati Međunarodni filmski festival u Vrmdži, selu nedaleko od Sokobanje. Pažljivo sam pročitao propozicije i poslao film, koji