Политика Магазин

Путовања

27.10.2024 у 07:12

Природне лепоте, планински врхови, видиковци, па чак и вулкани, остаци градова изгорелих од ужарене лаве, све се то налази у светским туристичким проспектима у понуди, али је занимљив начин на који је организован обилазак. Уз пешачке туре, планинарење и вожњу џиповима у понуди је јахање коња као један од атрактивних начина да се ужива у природи и упознају чари непознатих предела. Ако смо туристе већ виђали на слоновима, зар није логичније да их видимо и на коњима? Диван амбијент за просидбу Једно до најпознатијих европских дестинација је обилазак Помпеје и Везува, а тура обухвата истраживање рушевина уништеног града, и све то на коњу, уз искусног водича. На сличне излете позивају и на другом крају света, у Индонезији: планина Батур обилази се на коњу у лаганој шетњи или ка

Здравље

25.10.2024 у 11:21

И ваздух из кошнице је лек

Свуда у свету расте интересовање за инхалацију ваздуха из пчелињих кошница. Код нас се овом методом, познатом као апиинхалација (апитерапија), кренуло пре отприлике десетак година. Уз подршку Савеза пчеларских организација Србије, данас у нашој земљи имамо двадесет апикомора. Како изгледају третмани објашњава пулмолог и алерголог др Зорица Плавшић, председница Удружења здравствених радника апитерапеута – Апимед Србија: – Инхалације ваздуха из активне кошнице спроводе се у за то посебно изграђеним дрвеним кућицама, коморама. За њихову израду користе се јелове даске или облице, заштићене еколошким средствима. У један зид се уграде најмање четири кошнице, тако да је улаз у кошницу окренут према споља, а већи део је унутар коморе. На тај део се на зид кошнице поставља стандардни медицинс

Историја

22.10.2024 у 09:24

Дух Београда на једном месту

Звала се и Чаршија, Трговачка, Дубровачка, Седмог јула… Име краља Петра носила је од 1904. до 1946. године, а тај назив јој је враћен 1997. године. Представља својеврстан времеплов од првог до 21. века, од антике до данашњег времена. У њој се осети неки чудесни, естетски „шарениш”, спој стилова у архитектури, комбинација старог и новог, оријенталног и модерног, повезује Савску и Дунавску падину, пресецајући Кнез Михаилову и непрестано привлачи пажњу Београђана и туриста. Изучавају је и историчари уметности, етнолози, археолози, архитекте… Под будним је оком Завода за заштиту споменика културе града Београда, као улица с највише знаменитих зграда под заштитом, чак четрнаест! Овим бројем не може да се похвали ниједна друга београдска улица, чак ни Булевар краља Александра, Кнез Михаилова

Живот

17.10.2024 у 11:08

Кабаница за моћ и престиж

На почетку пута кроз време, како бисмо могли још назвати изложбу у београдском Етнографском музеју, прво што посетиоцу падне у очи јесте лични прибор за путовања, са све сапуном и четком за бријање, чувеног кустоса с прве половине 20. века Христифора Црниловића. Учитељ сликања из Власотинца сакупио је за живота збирку која је толико вредна да је сама по себи својеврсни музеј. Поводом 120 година од прве изложбе Етнографског музеја, приређене 20. септембра 1904. године, тим кустоса ове институције желео је да осветли рад етнолога који су још током 19. века па до наших дана вредно радили на прикупљању експоната и истраживању народног живота од јужне Србије до Далмације и Босанске Крајине. Тако је настала изложба „Меморија – теренска истраживања Етнографског музеја”, која ће трајати годи

Живот

17.10.2024 у 10:15

„Розе даме” у чамцу спаса

Зову их „розе даме”, али њихова блиска прошлост није била нимало ружичаста. Успеле су да победе карцином дојке, а онда су, уз јаку вољу и упорност, постале такмичарке у веслању, у спорту који носи оригиналан назив dragon boat (драгон боат, чамац у облику змаја). Реч је о источњачкој верзији веслања, насталој у Кини, која се проширила свим меридијанима. Од класичног и познатог олимпијског веслања разликује се по другачијем распореду седења и завеслајима. „Кинеско веслање” заволео је и западни свет. „Кинеско веслање” Канадски лекар Мекензи открио је да „кинеско веслање” помаже женама с дијагнозом рака дојке после операције и терапија. Позитивно утиче на проток лимфе кроз организам, што је највећи проблем пацијенткињама којима су одстрањени лимфни чворови из пазуха. Отада је све више

Личности

08.10.2024 у 16:10

Педалама преко пола света

Већ тринаест година Београђанка Снежана Радојичић путује светом на бициклу живећи као номад. Била је наставник српског језика, агент продаје некретнина, менаџер продаје осигурања и лектор пре него шо је постала светски путник и списатељица која описује своје доживљаје кроз централну Европу, Азију до Хималаја и Сибира, Јужну и Северну Америку. На путовањима је писала књиге, држала предавања и трибине. Камповала у дивљини и радила као улична продавачица кваса у Чеховљевом родном месту Таганрогу, у Вијетнаму је волонтирала као наставница језика и писала књигу „Номад”. Пре пет година паузирала је од вожње бицикла и препешачила хиљаду километара кроз Шпанију сакупљајући хуманитарну помоћ за децу београдског „Свратишта”. Пандемија вируса корона затекла ју је у Јужној Америци у којој се вр

Живот

03.10.2024 у 19:24

Само нек je интернет јак

У будућности многи млади људи би могли да споје рад на селу с дигиталним технологијама, да обрађују башту, гаје воће Они могу свој посао да понесу са собом, и оду куда желе, у етно-село, на планински врх, у кафић на обали. Могу да раде, путују светом и зарађују од свог онлајн посла. И предности и ограничења Довољан је лаптоп и интернет конекција. Дигитални номади су фриленсери, њиховим послодавцима није битно где се налазе, већ како раде. Већина се бави ИТ пословима, попут програмирања, графичког дизајна и дигиталног маркетинга. Они који се одлуче за овакав начин живота морају бити свесни да то носи и своја ограничења, борбу с папирологијом, временске разлике у односу на фирму за коју раде... Али ако су примања солидна, ове административне препреке се лакше превазиђу. Ма

Живот

01.10.2024 у 10:41

Корисна бића која нико не воли

Нису баш најлепша бића на свету, али су и те како корисна. На слепе мишеве се гледа с пуно предрасуда, омражени су, људи их се боје и вековима измишљају разне приче које доцније прерастају у митове. Удружења за заштиту животиња труде се да објасне зашто су слепи мишеви толико важни и да пруже корисне савете како поступити у случају блиског сусрета с њима. – То су фасцинантни летећи сисари и имају изузетно важну улогу у нашем екосистему. Они су од велике користи и људима и природи – каже Сања Радосављевић, волонтерка организације „Animal Rescue”. Наша саговорница наводи неколико података који ће зачудити неупућене. Слепи мишеви су, како каже, прави хероји када је реч о контроли броја инсеката. Један може потаманити, веровали или не, чак три хиљаде инсеката током једне ноћи. То значи да с

Здравље

01.10.2024 у 10:19

Полазак у вртић – велика новина за малишане

Полазак у вртић је велика новина у животу сваког детета. Oдвајање може бити стресно и за родитеље, али је деци увек теже. Како малишанима и њиховим мамама и татама помоћи да лакше савладају овај почетни, стресни период? У ком узрасту треба послати дете у вртић, једна је од најчешћих дилема. Да ли рано, с тек напуњених годину дана или ипак с три године и касније? Ана Бусарац Најбоље с пуне три године – Често чујемо да се малишани који раније крену лакше адаптирају. То је донекле тачно, јер у доби од годину дана деца немају дугорочно памћење те одлазак у вртић лакше постаје део свакодневног искуства и рутине. С друге стране, гледајући различите аспекте који се односе на формирање осећаја сигурности, повезаности с најближима, раних сазнања и на крају емоционалне и

Забава

26.09.2024 у 08:39

Зашто све више волимо документарце

Бојан Војнов је доктор биотехничких наука и доцент на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, али њега занимају и етнологија, традиција и уметност. Та своја интересовања објединио је у јединствен хоби – снимање документарних филмова. И то ради врло успешно. Филмско путовање, како каже, започео је документарним филмом „У доловима равнице”. Ове године учествовао је на фестивалима с остварењем „Нити банатског веза”, за који је добио награду за најбољи филм у области етно-културе на већ шире познатом „Врмџа фесту”. – На први фестивал доспео сам сасвим случајно. Пријатељ с којим сам студирао ми је послао обавештење да ће се први пут организовати Међународни филмски фестивал у Врмџи, селу недалеко од Сокобање. Пажљиво сам прочитао пропозиције и послао филм, који је касније н