„Розе даме” у чамцу спаса
Древни кинески начин веслања помогао је многим женама које су оперисале рак дојке да преброде тешке тренутке, да се друже и поправе кондицију и здравље
Зову их „розе даме”, али њихова блиска прошлост није била нимало ружичаста. Успеле су да победе карцином дојке, а онда су, уз јаку вољу и упорност, постале такмичарке у веслању, у спорту који носи оригиналан назив dragon boat (драгон боат, чамац у облику змаја).
Реч је о источњачкој верзији веслања, насталој у Кини, која се проширила свим меридијанима. Од класичног и познатог олимпијског веслања разликује се по другачијем распореду седења и завеслајима. „Кинеско веслање” заволео је и западни свет.
„Кинеско веслање”
Канадски лекар Мекензи открио је да „кинеско веслање” помаже женама с дијагнозом рака дојке после операције и терапија. Позитивно утиче на проток лимфе кроз организам, што је највећи проблем пацијенткињама којима су одстрањени лимфни чворови из пазуха. Отада је све више жена почело као вид терапије да узима весла у руке и да проводи време у чамцима.
Данас је Канада постала светска суперсила у драгон боату и на недавно завршеном Светском првенству у италијанској Равени покупила прегршт медаља у дисциплинама на 200, 500 и 2.000 метара.
Многи не знају да је на овом такмичењу учествовала и петнаесточлана екипа „розе дама” из Србије. Резултати нису важни, али поменимо, забележили смо и једно финале с осмим местом на 200 метара, а у остале две дисциплине били смо девети и тринаести.
Било је то клупско светско првенство, а нашу земљу представљао је београдски клуб „Beodragons” чији је оснивач и главни тренер др Душан Спасовски, хирург из Ортопедско-хируршке болнице „Бањица”.
– После операције рака дојке 12 одсто жена добије лимфедем, односно оток на руци зато што лимфни систем изгуби способност да ефикасно транспортује лимфу кроз организам. Различитим терапијским методама могу се ублажити симптоми лимфедема лимфних путева и избећи могуће инфекције и компликације, а један од њих је и dragon boat. Резултати вожње чамцем су идентични као када пацијенткиње иду на лечење компресијом. Због отока, рука ближе оперисаној дојци може постати тежа и до три пута уз трњење нерава и крвних судова – објаснио је за „Магазин” др Спасовски.
Он наводи и да су приликом тренинга руке високо подигнуте, изнад нивоа срца, а мишићи су напрегнути па то доприноси да лимфа протиче, а оток се смањује. Током завеслаја рука се не спушта испод нивоа срца, за разлику од класичног веслања. Уместо да жена бесмислено држи уздигнуто руке, овде она изводи смислену активност, а резултати су охрабрујући.
Ова врста веслања популарна је и међу особама које немају дијагнозу: у Равени је било 7.200 такмичара, од тог броја било је и 200 „розе дама” из 16 клубова из целог света.
Помаже и деци с лошим држањем
Др Спасовски, дечји ортопед, овај спорт све више препоручује и својим пацијентима. Рецимо, спортистима који су оперисали ногу, а током опоравка могу у чамцу да веслају и покрећу руке. Код поремећаја лошег држања, ово је једна од идеалних вежби за децу старију од дванаест година, јер се у тренингу уради две хиљаде завеслаја где се рамена забацују позади, а груди напред.
– Користан је и за мршављење, девојчице с вишком килограма много ће пре постати виткије у овом чамцу него на атлетској стази. Губи се пуно калорија, исправља кичма, а скочни зглобови мирују – истиче др Спасовски.
Назив дугују боји траке
У Србији је овај спорт заживео 2014. године, а „Beodragons”, основан 2018, има највише чланица у односу на осам-девет клубова колико их постоји тренутно у Србији. Има 160 активних чланова, а од тога је 35 „розе дама”.
Све је више и такмичарки које у свету зову „pink ladies” а код нас „розе даме” због боје међународног знака којег чини трака с петљом у облику осмице. За сваку врсту рака ова трака је у другој боји, а за тумор дојке је одређена розе.
Будимо заједно
Надежда Сенић је једна од учесница такмичења у Равени. После операције и хемотерапија, од 2016. године приступила је Удружењу жена оперисаних од канцера „Будимо заједно”, а у „Beodragons” клубу је од 2019. године.
– Већ шест година тренирам. Бављење спортом за нас који смо оперисали рак јако је битна физичка активност, а прелепо је ако је то на води, у природи, на свежем ваздуху. Дружење с људима је непроцењиво за нас – каже наша саговорница.
У Удружењу „Будимо заједно” има око 200 чланица, жена које су имале рак дојке. Више од тридесет њих су одлучиле да постану и „розе даме” и да вежбају.
Сенићева позива што више жена да се прикључе тренинзима на Ади Циганлији и у свим оним градовима где постоје клубови.
– Веслање је бесплатно, а лепо је проводити време у спортском окружењу. Има још скептика, али све више жена схвата да је ово спорт за реконвалесценте – каже Надежда.
Традиција и легенда
Интересантно је да такмичења прати жестоко ударање бубњева и просипање пиринча као део древне кинеске традиције у знак сећања на песника и мислиоца који се удавио у реци. Он се супротставио двојици владара које је у детињству учио писмености и добром владању. Када у свом науму није успео, скочио је у реку. У покушају да га спасу рибари су бацали пиринач рибама и правили буку да отерају зле духове, али ништа није помогло. Од тада свака трка мора да протекне уз бубњеве, а често и уз бацање пиринча како би се сачувала традиција и древне поуке до којих је Кинезима јако стало.
