„Roze dame” u čamcu spasa
Drevni kineski način veslanja pomogao je mnogim ženama koje su operisale rak dojke da prebrode teške trenutke, da se druže i poprave kondiciju i zdravlje
Zovu ih „roze dame”, ali njihova bliska prošlost nije bila nimalo ružičasta. Uspele su da pobede karcinom dojke, a onda su, uz jaku volju i upornost, postale takmičarke u veslanju, u sportu koji nosi originalan naziv dragon boat (dragon boat, čamac u obliku zmaja).
Reč je o istočnjačkoj verziji veslanja, nastaloj u Kini, koja se proširila svim meridijanima. Od klasičnog i poznatog olimpijskog veslanja razlikuje se po drugačijem rasporedu sedenja i zaveslajima. „Kinesko veslanje” zavoleo je i zapadni svet.
„Kinesko veslanje”
Kanadski lekar Mekenzi otkrio je da „kinesko veslanje” pomaže ženama s dijagnozom raka dojke posle operacije i terapija. Pozitivno utiče na protok limfe kroz organizam, što je najveći problem pacijentkinjama kojima su odstranjeni limfni čvorovi iz pazuha. Otada je sve više žena počelo kao vid terapije da uzima vesla u ruke i da provodi vreme u čamcima.
Danas je Kanada postala svetska supersila u dragon boatu i na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u italijanskoj Raveni pokupila pregršt medalja u disciplinama na 200, 500 i 2.000 metara.
Mnogi ne znaju da je na ovom takmičenju učestvovala i petnaestočlana ekipa „roze dama” iz Srbije. Rezultati nisu važni, ali pomenimo, zabeležili smo i jedno finale s osmim mestom na 200 metara, a u ostale dve discipline bili smo deveti i trinaesti.
Bilo je to klupsko svetsko prvenstvo, a našu zemlju predstavljao je beogradski klub „Beodragons” čiji je osnivač i glavni trener dr Dušan Spasovski, hirurg iz Ortopedsko-hirurške bolnice „Banjica”.
– Posle operacije raka dojke 12 odsto žena dobije limfedem, odnosno otok na ruci zato što limfni sistem izgubi sposobnost da efikasno transportuje limfu kroz organizam. Različitim terapijskim metodama mogu se ublažiti simptomi limfedema limfnih puteva i izbeći moguće infekcije i komplikacije, a jedan od njih je i dragon boat. Rezultati vožnje čamcem su identični kao kada pacijentkinje idu na lečenje kompresijom. Zbog otoka, ruka bliže operisanoj dojci može postati teža i do tri puta uz trnjenje nerava i krvnih sudova – objasnio je za „Magazin” dr Spasovski.
On navodi i da su prilikom treninga ruke visoko podignute, iznad nivoa srca, a mišići su napregnuti pa to doprinosi da limfa protiče, a otok se smanjuje. Tokom zaveslaja ruka se ne spušta ispod nivoa srca, za razliku od klasičnog veslanja. Umesto da žena besmisleno drži uzdignuto ruke, ovde ona izvodi smislenu aktivnost, a rezultati su ohrabrujući.
Ova vrsta veslanja popularna je i među osobama koje nemaju dijagnozu: u Raveni je bilo 7.200 takmičara, od tog broja bilo je i 200 „roze dama” iz 16 klubova iz celog sveta.
Pomaže i deci s lošim držanjem
Dr Spasovski, dečji ortoped, ovaj sport sve više preporučuje i svojim pacijentima. Recimo, sportistima koji su operisali nogu, a tokom oporavka mogu u čamcu da veslaju i pokreću ruke. Kod poremećaja lošeg držanja, ovo je jedna od idealnih vežbi za decu stariju od dvanaest godina, jer se u treningu uradi dve hiljade zaveslaja gde se ramena zabacuju pozadi, a grudi napred.
– Koristan je i za mršavljenje, devojčice s viškom kilograma mnogo će pre postati vitkije u ovom čamcu nego na atletskoj stazi. Gubi se puno kalorija, ispravlja kičma, a skočni zglobovi miruju – ističe dr Spasovski.
Naziv duguju boji trake
U Srbiji je ovaj sport zaživeo 2014. godine, a „Beodragons”, osnovan 2018, ima najviše članica u odnosu na osam-devet klubova koliko ih postoji trenutno u Srbiji. Ima 160 aktivnih članova, a od toga je 35 „roze dama”.
Sve je više i takmičarki koje u svetu zovu „pink ladies” a kod nas „roze dame” zbog boje međunarodnog znaka kojeg čini traka s petljom u obliku osmice. Za svaku vrstu raka ova traka je u drugoj boji, a za tumor dojke je određena roze.
Budimo zajedno
Nadežda Senić je jedna od učesnica takmičenja u Raveni. Posle operacije i hemoterapija, od 2016. godine pristupila je Udruženju žena operisanih od kancera „Budimo zajedno”, a u „Beodragons” klubu je od 2019. godine.
– Već šest godina treniram. Bavljenje sportom za nas koji smo operisali rak jako je bitna fizička aktivnost, a prelepo je ako je to na vodi, u prirodi, na svežem vazduhu. Druženje s ljudima je neprocenjivo za nas – kaže naša sagovornica.
U Udruženju „Budimo zajedno” ima oko 200 članica, žena koje su imale rak dojke. Više od trideset njih su odlučile da postanu i „roze dame” i da vežbaju.
Senićeva poziva što više žena da se priključe treninzima na Adi Ciganliji i u svim onim gradovima gde postoje klubovi.
– Veslanje je besplatno, a lepo je provoditi vreme u sportskom okruženju. Ima još skeptika, ali sve više žena shvata da je ovo sport za rekonvalescente – kaže Nadežda.
Tradicija i legenda
Interesantno je da takmičenja prati žestoko udaranje bubnjeva i prosipanje pirinča kao deo drevne kineske tradicije u znak sećanja na pesnika i mislioca koji se udavio u reci. On se suprotstavio dvojici vladara koje je u detinjstvu učio pismenosti i dobrom vladanju. Kada u svom naumu nije uspeo, skočio je u reku. U pokušaju da ga spasu ribari su bacali pirinač ribama i pravili buku da oteraju zle duhove, ali ništa nije pomoglo. Od tada svaka trka mora da protekne uz bubnjeve, a često i uz bacanje pirinča kako bi se sačuvala tradicija i drevne pouke do kojih je Kinezima jako stalo.
