Корисна бића која нико не воли

Нису баш најлепша бића на свету, али су и те како корисна. На слепе мишеве се гледа с пуно предрасуда, омражени су, људи их се боје и вековима измишљају разне приче које доцније прерастају у митове. Удружења за заштиту животиња труде се да објасне зашто су слепи мишеви толико важни и да пруже корисне савете како поступити у случају блиског сусрета с њима.

– То су фасцинантни летећи сисари и имају изузетно важну улогу у нашем екосистему. Они су од велике користи и људима и природи – каже Сања Радосављевић, волонтерка организације „Animal Rescue”. Наша саговорница наводи неколико података који ће зачудити неупућене. Слепи мишеви су, како каже, прави хероји када је реч о контроли броја инсеката. Један може потаманити, веровали или не, чак три хиљаде инсеката током једне ноћи. То значи да су ови мали сисари кључни у смањењу популације инсеката које људи, нарочито пољопривредници, сматрају штеточинама. Јер, без слепих мишева број инсеката би рапидно растао, што би имало негативне последице по пољопривреду и наше здравље.

У тропским пределима слепи мишеви играју улогу сличну пчелама – опрашују биљке и помажу у њиховом размножавању разносећи семење. Ово их чини кључним за одржавање биодиверзитета и здравља шума, истичу биолози.

Гуано или измет слепих мишева једно је од најквалитетнијих природних ђубрива које је корисно за баште. Ова органска материја богата је хранљивим састојцима који помажу раст биљака.

Слепи мишеви су одлични показатељи стања и очуваности животне средине, јер њихово присуство у одређеном подручју често указује на здрав екосистем, док њихов нестанак може бити знак еколошких проблема.

Због свега овога стручњаци и активисти апелују на људе да не убијају слепе мишеве, већ да их оставе на миру. Предрасуде да уједају за врат, сисају крви или се уплићу у косу потпуно су нетачне. Њихова склоништа не треба уништавати, нити их узнемиравати, а уколико неко пронађе повређену јединку, треба га ставити у малу кутијицу с рупицама, да може да дише и јавити или Природњачком музеју или организацији „Animal Rescue”.

Прошлог месеца биолози, активисти и љубитељи животиња организовали су „Европску ноћ слепих мишева” – манифестацију која се одржава већ три деценије у тридесетак земаља широм Старог континента. На свету постоји око 1.447 врста ових сисара, од којих се само три врсте и то у Централној Америци хране крвљу птица, док само једна пије крв сисара. Сви слепи мишеви у Европи, укључујући и оне у Србији, хране се искључиво инсектима.

У Европи живи 55 врста слепих мишева, док у Србији постоји 31 врста и све су строго заштићене законом. Инсекте лове у сумрак и ноћу, док се током дана одмарају висећи наглавачке у пећинама, дрвећу или зградама. Вешти су у ноћним летовима, избегавају предмете око себе користећи такозвану ехолокацију, способност оријентације помоћу одбијених ултразвучних таласа. Она им омогућава да детектују и најмање препреке у лету, укључујући најмање инсекте, па и најмању длаку. Тако да мит да се слепи мишеви уплићу у косу апсолутно не стоји.

Кад улети у собу, угасите светла

Ако се догоди да слепи миш улети у кућу, нема разлога за панику. Слепи миш није опасан, нити напада људе. Лов се не препоручује, јер је то немогућа мисија. Боља опција је да се угасе светла и затворе врата просторије у којој се он налази. Треба отворити широм прозоре, балконска врата и раширити завесе како би ова животиња могла да изађе напоље.