Samo nek je internet jak

U budućnosti mnogi mladi ljudi bi mogli da spoje rad na selu s digitalnim tehnologijama, da obrađuju baštu, gaje voće Oni mogu svoj posao da ponesu sa sobom, i odu kuda žele, u etno-selo, na planinski vrh, u kafić na obali. Mogu da rade, putuju svetom i zarađuju od svog onlajn posla.

I prednosti i ograničenja

Dovoljan je laptop i internet konekcija.

Digitalni nomadi su frilenseri, njihovim poslodavcima nije bitno gde se nalaze, već kako rade. Većina se bavi IT poslovima, poput programiranja, grafičkog dizajna i digitalnog marketinga.

Oni koji se odluče za ovakav način života moraju biti svesni da to nosi i svoja ograničenja, borbu s papirologijom, vremenske razlike u odnosu na firmu za koju rade... Ali ako su primanja solidna, ove administrativne prepreke se lakše prevaziđu.

Marko Vučetić, direktor Srpske IT asocijacije, pola sedmice provede u Beogradu, a pola u Kuršumliji. Ipak, on se ne smatra tipičnim digitalnim nomadom, već kao direktor kompanije želi da propagira takav način rada i da što više sarađuje s visokoobrazovanim i kreativnim ljudima koji su danas na Fruškoj gori, sutra na Kopaoniku, jedan mesec u Austriji, a tri u Španiji.

Sve kombinacije su moguće

Smatra privilegijom to što dva ili tri dana nedeljno provodi u porodičnoj kući u Kuršumliji, može da ustane kad hoće, da obavi jutarnje rituale i da se organizuje kako želi.

– Velika je prednost ovog posla kombinovati rad u Beogradu s radom u nekom drugom mestu. U budućnosti mnogi mladi ljudi bi mogli da spoje rad na selu s digitalnim tehnologijama, da obrađuju baštu, gaje voće i bave se programiranjem. Samo ako je jak internet, sve kombinacije su moguće – zaključuje direktor Srpske IT asocijacije.

Rus s Fruške gore

Informatičar iz Sankt Peterburga opredelio se za vojvođansku planinu, a i mnogi njegovi zemljaci odlučili su da žive i rade u Srbiji.

Rus Sergej Dmitrijev je, kao vrstan poznavalac IT tehnologije, od samog početka svoje karijere imao fleksibilno radno vreme. Rođen je u Sankt Peterburgu i kao da je bio predodređen za nomadski život koji je započeo u jednom selu u blizini Finskog zaliva, a zatim se preselio u Talin u Estoniji. Postepeno je preispitivao svoj odnos prema vrednostima moderne civilizacije. U jednom trenutku jednostavnost života na selu odnela je prevagu i nad digitalnom tehnologijom.

– Radio sam na farmama za krov nad glavom i za hranu. To bi trajalo mesec-dva, ali bilo je slučajeva kada sam ostajao celu zimu da pazim na imanje dok vlasnici odlaze u gradove. Treba seći drva, hraniti pse, mačke, kokoške, guske, musti koze, sakupljati useve i tako dalje. Pre pandemije korone praktikovao sam ovakav način života u nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Finskoj i Švedskoj, kombinujući to s podučavanjem engleskog, matematike, fizike i programiranja za decu, kao i pisanjem beležaka o tome kako su organizovani takvi alternativni ekološki formati života na selu.

U Srbiju je došao početkom marta 2022. godine. Posle nekoliko dana za njim u Beograd doletelo je i nekoliko njegovih prijatelja kojima je informatika osnovna delatnost.

Za hiljade IT stručnjaka i drugih profesionalaca koji žive u Ruskoj Federaciji, a koji su već zahvaljujući pandemiji naučili da rade na daljinu, 2022. postala je godina osvajanja, često i ne svojom voljom, života digitalnog nomada.

– Mnogi moji prijatelji visoko su ocenili srpsko gostoprimstvo, neki su se zaljubili u Beograd i čak kupili stanove ovde, dok su se drugi nastanili u Novom Sadu. Imam poznanika koji su se preselili na selo, kupili kuće i eksperimentišu s baštama – ističe Dmitrijev.

Neki njegovi prijatelji posetili su petnaestak zemalja u jednoj godini i izabrali Srbiju. Nekima je kvalitet vazduha u Beogradu bio toliko neprihvatljiv da su odlučili da odu u Južnu Ameriku na neko vreme. Neki i dalje „nomaduju”, neki samo po Balkanu, drugi širom sveta. Značajnom broju njih odobren je boravak u Londonu kao perspektivnim stručnjacima, dobili su i čuvenu global talenat vizu.

Nije, naravno, sve počelo pre dve godine, s rusko-ukrajinskim ratnim zbivanjima, ima i digitalnih nomada koji žive na ovaj način već više od deset godina.

Kako izgleda dan digitalnog nomada?

Naš sagovornik kaže da nijedan njegov dan nije tipičan, već zavisi od sezone, vremenskih uslova i trenutnog posla. Kada smo razgovarali, bio je na Zlatiboru, gde je mala ruska zajednica organizovala umetničku rezidenciju. Nedavno je upoznao nekoliko kolega iz ekoloških i visokotehnoloških projekata u oblasti Priboja.

Njegov dan zavisi od specifičnih događaja. U leto 2022. godine proveo je nekoliko dana na „Digital nomad festivalu” u Tirani. Nedavno je bio u Ulcinju u Crnoj Gori, na jednom od dana međunarodne ekološke škole posvećene stvaranju rezervata prirode. Takođe, otkriva Srbiju kroz različite događaje. U Požegi je prisustvovao Zemaljskom forumu koji je organizovalo NVO Ministarstvo prostora, a u Mošorinu je učestvovao na konferenciji o ekološkoj gradnji u Centru za zemljanu arhitekturu.

– Moj dan i mesto stanovanja dosta zavise od projekata u kojima učestvujem. Na primer, pet nedelja pretprošle zime živeo sam u blizini Tivta, jer sam bio konsultant na razvojnom projektu u Žabljaku, gde su postojale ideje da se stvori nešto na spoju IT haba i eko-sela. Interesovanje za ovakve projekte postepeno raste – kaže Sergej.

Uključen je u humanitarni rad – pomagao je prijateljima da organizuju neformalnu konferenciju o boljoj integraciji iseljenika iz različitih zemalja u novu sredinu.

– Pozivamo ljude da pričaju o stvarima koje ih zaista brinu i temama za koje obično nemaju platformu za diskusiju, a jedna od učesnica bila je i Veronika Tasić Vušurović, prva direktorka Inicijative Digitalna Srbija – kaže naš sagovornik koji je ovog leta posećivao i prijatelje u Šumadiji i interesovao se za njihove projekte o održivom razvoju.

Na Fruškoj gori rađa se nešto poput ekološkog klastera, čija je osnova gazdinstvo „Šumska 1” i neformalni „Šumski univerzitet”. Svaka inicijativa tamo je nezavisna, ali postoji značajna saradnja na projektima kao što su „Kolektivna bašta” i „Izgradnja tradicionalnom tehnikom gradnje od blata”. U okviru ovog klastera ima nekoliko neformalnih uloga, uglavnom kao istraživač i komunikator, a ponekad radi i fizički. Može da se pohvali da je prvi isprobao umetničku rezidenciju Šumskog univerziteta, gde je pisao članak za naučni časopis.

Zalaže se za uključivanje univerziteta u projekte povezane s eko-selima, nacionalnim parkovima i prirodnim rezervatima.

– U IT svetu u Rusiji mnogo sam se bavio saradnjom industrije s univerzitetima, a sada kada se pojavila Srpska IT asocijacija, mislim da povremeno mogu biti koristan u toj ulozi i ovde. S direktorom asocijacije Markom Vučetićem upravo razgovaram o novim projektima – kaže na kraju razgovora za „Magazin” Dmitrijev.

Rad na daljinu

Još kao student završne godine Sergej Dmitrijev radio je pola radnog vremena kao inženjer u centru za razvoj mobilnih komunikacija kompanije „Simens”. Tri godine nakon što je dobio master diplomu iz radiofizike, ponovo je prešao na fleksibilan radni raspored. Zatim je radio još tri godine u razvojnom centru druge korporacije (koju je kasnije kupio IT gigant „Dell”), gde je zbog specifičnosti posla bilo moguće raditi i na daljinu.

Nekad mora zajednički

Mnoge firme, a posebno strane koje promovišu rad na daljinu, organizuju povremena druženja da se zaposleni međusobno upoznaju. Umesto svakog dana u kancelariji, susreti zaposlenih koji i ne znaju jedni za druge organizuju se u kampusima. Tu se odmaraju, rekreiraju, rade zajedno, dele ideje... Jedno od mesta u Srbiji u koja često odlaze su Divčibare.

– Dolaze grupe iz Evrope, SAD, Južne Amerike i Rusije, jer trenutno ruski državljani nisu rado viđeni gosti na drugim evropskim destinacijama.

Razmišljali smo kako da povećamo broj gostiju i preko nedelje. Odlučili smo da nam ciljna grupa budu digitalni nomadi koji vole mesta prilagođena i za posao i za odmor, a nisu hoteli – kaže Vuk Marković iz „Maglijan kampusa” s Divčibara.

Španske subvencije

Ako ste digitalni nomad ili radnik na daljinu, možda je Španija pravo mesto za vas. Lokalna vlada u Ekstremaduri nedavno je objavila da nudi do 15.000 evra za preseljenje 200 digitalnih nomada u ovu oblast na najmanje dve godine. Španske vlasti očekuju da prijave za subvencije budu otvorene u septembru i da će moći da se podnose onlajn, a građani van EU moraju već imati špansku vizu za digitalne nomade da bi konkurisali.