I vazduh iz košnice je lek
Primena pčelinjih proizvoda ne isključuje terapiju lekovima, naprotiv, lekari insistiraju na istovremenoj primeni i medikamenata i apiterapije
Svuda u svetu raste interesovanje za inhalaciju vazduha iz pčelinjih košnica. Kod nas se ovom metodom, poznatom kao apiinhalacija (apiterapija), krenulo pre otprilike desetak godina. Uz podršku Saveza pčelarskih organizacija Srbije, danas u našoj zemlji imamo dvadeset apikomora.
Kako izgledaju tretmani objašnjava pulmolog i alergolog dr Zorica Plavšić, predsednica Udruženja zdravstvenih radnika apiterapeuta – Apimed Srbija:
– Inhalacije vazduha iz aktivne košnice sprovode se u za to posebno izgrađenim drvenim kućicama, komorama. Za njihovu izradu koriste se jelove daske ili oblice, zaštićene ekološkim sredstvima. U jedan zid se ugrade najmanje četiri košnice, tako da je ulaz u košnicu okrenut prema spolja, a veći deo je unutar komore. Na taj deo se na zid košnice postavlja standardni medicinski sistem za inhalaciju s maskom koja se korisniku stavlja preko usta i nosa. Tu su i specijalni filteri namenjeni da spreče da se inhalira polen koji su pčele unele u košnicu, čestice prašine, dlačice ili delovi njihovih krila. Vazduh iz pluća, koji korisnik izduvava, izlazi u spoljnu sredinu, a ne u košnicu.
Pčele kretanjem i radom u košnici stvaraju topli, lekoviti aerosol specifičnog mirisa. On sadrži isparljiva eterična ulja poreklom iz propolisa, meda, polena, voska, matičnog mleča, perge i pčelinjeg otrova.
Dosad je iz košnice izolovano 56 bioaktivnih supstanci (nalazi objavljeni u radu istraživača s Univerziteta „Kralj Saud”, u Saudijskoj Arabiji 2021), s posebno snažnim dejstvom u vazduhu. Ističu se eterična ulja i isparljiva jedinjenja iz propolisa. Udisanjem ovog vazduha disajni putevi se dezinfikuju i osnažuju antibiotskim dejstvom propolisa.
Apiterapija pripada integrativnoj medicini. To znači da primena pčelinjih proizvoda ne isključuje medikamentoznu terapiju, naprotiv, insistira se na istovremenoj primeni i lekova i apiterapije. Dokazano je da tada brže dolazi do poboljšanja.
Naša sagovornica objašnjava da je za apiterapiju saznala pre 15 godina, od iskusnog pčelara i apiterapeuta, inače magistra prava Žarka Stepanovića. On je doktorku Plavšić često konsultovao i tako su započeli saradnju. Okupili su tim stručnjaka i organizovali seminare iz apiterapije.
– U to vreme Ministarstvo zdravlja je apiterapiju priznavalo kao metodu alternativne medicine, ali od 2018. godine, nažalost, više nije, iako ima vekovnu tradiciju. Nadam se da će ponovo dobiti taj status – kaže dr Plavšić.
Sama, kako kaže, više nema dilemu da li primena pčelinjih proizvoda daje pozitivne efekte po zdravlje.
– Samo u toku pandemije virusa korona, osobe koje su po mojoj preporuci, pored medikamentozne terapije, koristile med, propolis, mleč, polen i pergu nisu morale da budu hospitalizovane, a oni koji su bili u bolnici nisu morali da budu priključeni na respirator, oporavak je bio kraći i nisu imali posledica – tvrdi dr Plavšić.
Ona naglašava da je veoma važno ekološko-medicinsko pčelarenje, pravilno rukovanje i bezbedno skladištenje pčelinjih proizvoda, a obavezna je saradnja odgajivača pčela i lekara pri preporuci pčelinjih proizvoda. Pravilo je i da se nikada ne prekida propisana medikamentozna terapija. Odluku o tome donosi isključivo lekar specijalista.
Lek od davnina
Pčelinji otrov se koristi od davnina za lečenje reumatskih promena, kod neuroloških oboljenja i proširenih vena. To je jedan je od najmoćnijih prirodnih antiinflamatornih agenasa.
