Магистрални друм вијуга кроз густе бајковите шуме, пашњаке и насељена места Републике Српске, са свеже окреченим кућама и црквама, уређеним двориштима, кратко покошеном травом, ружама и понеком џамијом.
Киша која пада крајем јуна уопште не квари доживљај. Напротив. Мокро лишће је још зеленије, камење око реке драматичније, а ниски облаци који се ваљају брдима уносе неки мир у путнике. Киша не смета ни стадима оваца по пропланцима, ни коњима који пасу по ливадама, ни кравама које преживају на мокрој трави.
Пејзаж неодољиво подсећа на Швајцарску, само што су јелке и зимзелено дрвеће, папрат, пољско цвеће и друго растиње надвијено над путем зеленији и гушћи, а успутни ресторани са роштиљем чешћи.
Нема шута, бачених старих гума, зарђалих металних канти, пластићне и картонске амбалаже, ни дивљих депонија иза банкина. Само бескрајно зеленило. Детокс за очи и душу.
