Magistralni drum vijuga kroz guste bajkovite šume, pašnjake i naseljena mesta Republike Srpske, sa sveže okrečenim kućama i crkvama, uređenim dvorištima, kratko pokošenom travom, ružama i ponekom džamijom.
Kiša koja pada krajem juna uopšte ne kvari doživljaj. Naprotiv. Mokro lišće je još zelenije, kamenje oko reke dramatičnije, a niski oblaci koji se valjaju brdima unose neki mir u putnike. Kiša ne smeta ni stadima ovaca po proplancima, ni konjima koji pasu po livadama, ni kravama koje preživaju na mokroj travi.
Pejzaž neodoljivo podseća na Švajcarsku, samo što su jelke i zimzeleno drveće, paprat, poljsko cveće i drugo rastinje nadvijeno nad putem zeleniji i gušći, a usputni restorani sa roštiljem češći.
Nema šuta, bačenih starih guma, zarđalih metalnih kanti, plastićne i kartonske ambalaže, ni divljih deponija iza bankina. Samo beskrajno zelenilo. Detoks za oči i dušu.
