ZA MARKA VIKEND Грчка је и даље најтраженија

Откако је објављено да ће Грчка у јеку сезоне кад су велике гужве на граници обустављати примену система за улазак у земље ЕУ, а који подразумева задржавање због провере отисака прстију и зеница, ова земља поново предњачи на листи летовања наших туриста. У јеку су мајски одласци на северно приморје, попуњене су и резервације за јефтиније аранжмане у првој половини јуна...

По подацима новог заједничког истраживања ЈУТЕ и Канцеларије Грчке националне туристичке организације у Београду – „Српски путници и Грчка” – као и по најавама, земља позната као нама пријатељска ће вероватно и ове године привући око две трећине наших путника на море. У укупном збиру, тај просек је тачније 67,9 одсто туриста, док је летње интересовање за српске бање, сеоски туризам и планине тренутно око 17,9, а за Црну Гору 8,5 одсто. За Турску се најављује око 1,9 а остала страна летовалишта 0,9 одсто долазака из Србије.

Због чега је интересовање за Грчку и данас највеће и поред аранжмана „ол-инклузив са базенима” у Турској и Египту или за наш џеп доступнијих летовања на Јадрану – у Чању и сличним црногорском месташцима? Да ли је пријатељство две државе пресудно за то што се од летовања на Халдкидикију и на острвима није одустало ни после првобитне најаве, која је изазавала буру у нашим медијима, да се систем ЕЕС неће примењивати само за британске туристе у Грчкој?

Директор ЈУТЕ Александар Сеничић одговара да представници туризма обе земље месецима разговарају у циљу налажења решења. Како је у нашим агенцијама запажено, многи туристи који су због страха од близине рата и проблема са ареодромима одустали од далеких дестинација и поред снижених цена, плаше се да летују у свим подручјима за које они мисле да могу бити угрожена:

„Људи се сада плаше да иду у Египат, једну од земаља чија су нам хотелска летовалишта деловала близу, а истовремено раскошно и повољно. Али, како не знамо сви добро географију и то да су та летовалишта далеко од тла оружаних дејстава – многи се плаше да су тамо надомак ратишта, иако су путовали у Египат у време тероризма у тој земљи  ишли на летовања последњих година и поред тога што је Газа скоро на граници. Тако размишљају и о Турској и свим мало даљим приморским земљама које данас имају повољније понуде”.

Сеничић објашњава да је систем ЕСС покренуо нова ваневропска тржишта управо за Британце од којих је, иначе, око 15 милиона годишње обично лети проводило двонедељни одмор у некој од земаља Европе: „На њиховом летњем списку дуго су Шпанија, Италија и, наравно, Грчка. Британија је до јуче била чланица ЕУ која, иначе, сама има строге услове за боравак на сопственој територији, те је у тој строгости оправдана бојазан европских земља од снажног утицаја туристичког сектора ВБ који може да „преусмери” сопствене туристе у Турску, Тунис, Египат... Како су гужве очекиване на граничним прелазима ка Грчкој, у страху да ће се они определити за друге правце где не морају да чекају прелазак, Грци су најпре најавили да укидају ЕЕС за Британце, јер њихова летовања значајно доприносе економији земље која живи од туризма. Док је годишње милион до 1.200.000 српских туриста на одмору у Грчкој, сходно броју становништва – британских је око пет милиона. Просечна потрошња нашег туристе по боравку је 200 до 300 евра, а британског 800 до хиљаду евра. Прошле године зарада од британских гостију у Грчкој била је 3,5 милијарде евра. У Шпанији је на десет милиона туриста из ВБ годишње, те се у старту очекивало да и све дуге туристичке земље ЕУ исто учине ”.

Многи су се, ипак  запитали: „А где је ту историјско пријатељство са Србијом?

– Дописници из Атине су одмах јавили да све то не значи да Грци неће разматрати олакшани улазак за српске туристе. Морала је само да се сачека таква одлука за 59 земља, јер она не може да буде постављена на националној основи, односно одлука која се тиче пре свега земља из региона. Тачно је да северна Грчка живи превасхподно од наших туриста, али су у њеним летовалиштима у великој мери присутни и туристи из Северне Македоније и БиХ, све више и из Бугарске и Румуније. Због тога је Грчка одлучила да чим се створи неколико колона са више аутомобила које успоравају саобраћај, привремено обуставља примену ЕЕС система. На састанцима у Грчкој, залажемо се већ дуже да буде девет уместо две-три траке на граничном прелазу и да их уместо једне буде по три за аутобусе, што би све олакшало сарадњу. Знајући менталитет Грка и њихову добру вољу према нашим туристима, заиста очекујем да ове усмене најаве спроведу у дела и да ће током јула и августа овај систем бити суспендован, да ће царинске службе ускладити праксу са прописима Европске комисије. Грчка је сигурна земља која живи од туризма, од ког српски туристи ни у кризама нису одустали, каже.

Јефтин смештај и гостопримство

Истраживање је показало, како каже директор Канцеларије  Грчке НТО у Србији Јорге Какутис, да око 97,7 одсто оних који су посетили Грчку у претходне три године, планира да то поново учини, као и да је највеће интересовање за регију полуострва Хакидикија на северу земље, у коју преко Солуна одлази 67, 2 одсто наших туриста. Атину, која целе године привлачи скоро 30 одсто српских посетилаца, по интересовању прати Крф са 28,2 одсто, острво омиљено због историјске улоге током Солунског фронта. Потом и област Пиерија испод Олимпа, острва Кефалонија, Родос и Пелопонез. Близина, историјска и културна повезаност – северну Грчку, кажу истраживачи, одржали су у нашим срцима.

Истина, и у срцима и у џеповима, јер се показује да је севрена Грчка омиљена породицама које чине скоро половину, односно 47,8 одсто наших путника у ову земљу, а од којих 76 одсто путује колима или аутобусом, на летовање од 10 до 12 дана. Ту лежи и објашњење зашто нам је  Црна Гора лети „даља”: апартман за  боравак од две недеље, у ком деци можете да спремите храну с пијаце – који у просееку кошта 150 евра у почетку и на крају сезоне, тешко је наћи у летовалиштима Црне Горе чији су градови постали топ дестинације за престижне грађевинске фирме и за платежне туристе. Апартмане, иначе, изнајмљује 46, 2 одсто наших путника у Грчку.

„Српски туристи у просеку планирају буџете средњег ранга. Конкретно, за Грчку то је од 500 до хиљаду евра по особи за 44,6 одсто њих, док данас за разлику од недавно свега 20 одсто планира мањи буџет, показују анализе. Девет процената туриста свега, с друге стране, планира да потроши више од 1.500 евра.

„Ваши туристи највише новца, скоро 39 одсто, планирају да потроше за храну и пиће, а нешто мање, око 35 одсто за смештај. Остало су обиласци, куповина и превоз”. Интересантно је, стога, што  се показује да половина савремених  туриста из Србије трага за „дестинацијама у успону”, попут Скијатоса, Евије, Ијоса и других, као и за путевима ван утабаних стаза, какав је непроходан путељак до скривеног водопада на Лефкади.

Најважнијим у овој анализи, Какутис сматра резултате анкете која је показала да су за одабир Грчке осим плажа кључни, по запаженом редоследу – култура и наслеђе, топло гостопримство, затим, храна и вино и, најзад, приступачне цене. Главне бриге у планирању летовања наших туриста су буџет и трошкови (57 процената), док су остале: могуће сметње у путовању (33,7 одсто) и превелике гужве (33 одсто) због чега је и Какутис, такође, сигуран да ће грчки домаћини испунити обећања о „опуштеној атмсфери” и „новим гастро и културним рутама ван традиционалних” –које су најавили за ово лето.

Искуствени туризам

И поред углавном апартманског смештаја , у Грчкој се данас, по анализама Грчке ТО и ЈУТЕ, око петина наших туриста интересује да лето проводи у кућама за одмор, често изнајмљеним и од наших грађана као власника. Такође, у „ол-инклузив” (све укључено у цену) одмаралиштима. Популаран је и такозвани експериментални или искуствени туризам, који подразумева, рецимо, учествовање  у припреми локалних јела, у пољопривредним радовима или учење старих заната. Фокус је на упознавању стварног живота становништва и учествовању у  одрживости села. Сматра се да се тако ствара емотивна веза са становништвом и носе се кући трајне успомене. Историјске приче, такође, део су ових савремених тура, каже Какутис.